Kako se približavamo ovom datumu, postaje sve jasnije da mnoga vozila neće moći da prođu obavezan tehnički pregled. U tekstu iznosimo podatke iz važećih propisa koji otkrivaju koja vozila bi mogla da se suoče sa problemima počevši od 5. jula.
Autor: Auto Moto revija
Kako bi se stalo na put zagađivačima u drumskom saobraćaju, jula 2018. godine donet je novi Pravilnik o priključnim i motornim vozilima i tehničkim uslovima za motorna vozila u saobraćaju, gde je određeno da vozila na tehničkom pregledu moraju da ispune određene kriterijume u pogledu emisije štetnih gasova.
Stvari je, međutim, dodatno zakomplikovala odredba da za jedno isto vozilo važe različiti uslovi, u zavisnosti od toga da li je ono prvi put registrovano u Srbiji pre ili posle 1. marta 2014. godine. A da bi svi dobili šansu da se prilagode na novonastalu situaciju, primena Pravilnika odložena je do 5. jula ove godine. I, kako se približavamo ovom datumu, postaje sve jasnije da mnoga vozila neće moći da prođu obavezan tehnički pregled.
„Niko u ovom trenutku ne može sa sigurnošću da kaže koliko vozila neće ispuniti kriterijume na tehničkom pregledu, ali sigurno da ih je mnogo. Ako znamo da se godišnje u Srbiju uveze i više od 150.000 korišćenih automobila, realna je pretpostavka da će mnogi biti u problemu. Prilikom ispitivanja vozila pri uvozu, CMV AMSS kontroliše da li je vozilo kompletno, to znači da, između ostalog, proveravamo da li vozilo fizički poseduje katalizator i DPF filter, ali ne kontrolišemo ispravnost ovih uređaja“, kaže Milan Lončar iz AMSS Centra za motorna vozila.
Upravo to će se sada raditi na tehničkom pregledu. Kod dizela će se proveravati sadržaj čađi u izduvnim gasovima, a kod benzinaca sadržaj ugljen-monoksida.
Dakle, svi modeli sa neispravnim katalizatorima (kod benzinaca) tj. katalizatorima i DPF filterima (kod dizela) – neće moći da budu registrovani. Mnogim vlasnicima sada će doći na naplatu to što su neispravnost ovih prečišćivača rešavali tako što su odlazili u servise ali ne da bi ih popravili, već da bi ih isključili.
Neki su ih čak i prodavali… Posebno katalizatore, koji su napravljeni od plemenitih metala i dostižu vrednost od 100 do 150 evra na „sivom“ da ne kažemo crnom tržištu.
Naknadna ugradnja filtera moguća, ali skupa
Za sve one koji nemaju katalizator ili DPF, ili su ovi delovi u neispravnom stanju, jedino rešenje je naknadna ugradnja ili popravka. Ova „igranka“ nije jeftina, naprotiv. Originalni sistemi koštaju od 500 evra pa naviše, kod nekih automobila cenom prelaze i 2.000 evra. Što se tiče nabavke polovnih delova, tu cene kreću od 100 evra pa naviše. Ipak, uvek ostaje pitanje u kakvom su stanju ovako nabavljeni delovi, koliko će trajati i da li će uopšte ispuniti uslove o propisanoj emisiji.
Osim za vozila sa kojih je skinut ili isključen katalizator, odnosno DPF filter, merenje emisije izduvnih gasova biće velika prepreka i za one sa dotrajalim motorima koji troše ulje, kaže Lončar i ukazuje na jednu nelogičnost.
Recimo, Fiat Punto druge generacije sa benzinskim 1.2 motorom sa 16 ventila, koji se proizvodio od 1999. godine, prema vrednostima deklarisanim od strane proizvođača, ima vrednost koeficijenta za emisiju CO 0,5%. Ako je prvi put registrovan u Srbiji pre 1. marta 2014. godine, ovaj Punto će najverovatnije ispuniti uslove, jer je u Pravilniku navedena granična vrednost od 4,5 % CO. Međutim, ako je taj isti automobil prvi put registrovan u Srbiji posle 1. marta 2014, postoji velika šansa da neće proći na tehničkom pregledu.
Suština je u tome da je kod automobila koji su prvi put izašli na naše puteve posle famoznog datuma, kao referenca za emisiju izduvnih gasova uzeta vrednost propisana od strane proizvođača, a ona u ovom slučaju iznosi 0,5% ugljen-monoksida. A od pomenutog datuma, dakle 1. marta 2014. primenjuju se vrednosti koje je propisala EU…
Kako je definisana granica emisije za benzince i dizelaše, i kako merenje izgleda u praksi, saznajte ovde.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare