Korona nas je podsetila koliko je važno da nam kuća bude čista, pa onda ne čudi što je u poslednje vreme velika potražnja za ženama kojima je posao da sređuju domove drugih, posebno u Beogradu. Ovaj biznis je, prema rečima onih koji se njime bave, eksplodirao.
Pozvali smo nekoliko žena koje čiste stanove i sa njima razgovarali o tome šta se to promenilo otkad traje pandemija, da li ljudi imaju drugačije zahteve, a za naš portal otkrivaju i da li prvo treba brisati prašinu, pa usisavati i koji deo kuće je zapravo najprljaviji.
Nataša L. iz Beograda, koju smo upoznali preko platforme Uradi-zaradi, priča kako je korona uticala na njen posao.
„U porodicama gde ima dece ili trudnica gledamo da smanjimo kontakt što je više moguće. Mi koji dođemo do njih gradskim prevozom, koliko god da se čuvamo, može da se desi prenos zaraze“, objašnjava ona. A ono osnovno kod čišćenja se nije mnogo menjalo.
Pročitajte još:
„Ljudi koji plaćaju čišćenje očekuju da im bude – čisto. Dakle, klijenti traže da, kad završite posao, sve bude ne samo vizuelno čisto već stvarno čisto“, priča Nataša.
Ona otkriva i šta je u kući zapravo najprljavije i na šta svi treba da obratimo posebnu pažnju.
„Koliko god ljudi mislili da je kupatilo najprljaviji deo stana, to su kuhinja i sudopera. Tu je i ono što se ne vidi – zidne pločice, štokovi vrata, kvake, dakle, sve ono što na oko izgleda čisto, a u stvari je prljavo.“
Kako kaže, desi se da domaćica sve što ne vidi da je zaprljano ona ne čisti, a oni kojima je to posao takve površine čiste redovno, pa otuda i veća potražnja za njima u poslednje vreme.
Nataša priča i kako za detaljno sređivanje jednog prosečnog stana treba oko sedam sati, s tim što sve zavisi od toga da li se stan održava redovno, svakih sedam dana, ili se detaljno čisti prvi put.
Njena koleginica Vesna takođe pominje porodice sa manjom decom jer one u poslednje vreme imaju malo drugačije zahteve nego ranije.
„Oni sada mnogo više pažnje obraćaju na podove, pošto deca puze, a traže i da se igračke detaljno očiste.“
Ipak, ona ističe da nema panike i da joj je drago što ljudi imaju poverenja, pa obično kažu da uradi sve kao što je i prethodno radila.
View this post on Instagram
Vesna se slaže sa koleginicom Natašom da je kuhinja u većini stanova u koje dolaze najveći izvor zaraze i savetuju šta je dobro činiti sa prljavim sudovima.
„Savetujem svima koji imaju mašinu za sudove da ih ne peru na ruke jer temperatura ubija sve izvore zaraze, a to je obično nemoguće uspeti ako suđe peremo ručno.“
I Vesnina i Natašina koleginica Jasna potvrđuje da je kuhinja najveći rizik.
„Sunđeri i truleks krpe su najveći izvor zaraze i treba ih menjati u proseku na sedam dana, ja tako radim kod svoje kuće. Čim je nešto često vlažno, posebno ako se ne osuši dobro između dva korišćenja može da bude opasno.“
Pročitajte još:
Jasna ima savet i za one koji se dvoume da li je pametnije prvo usisavati, pa brisati prašinu ili obrnuto, pošto prašina tada obično padne na pod.
„Svako ima svoju filozofiju, ali ja prvo brišem prašinu, pa onda podove. Nepisano je pravilo da u čišćenju treba krenuti od gornjih površina, pa ići nadole. Zato na kraju dođu usisavanje i ribanje podova“, tvrdi Jasna.
Ona kaže i da jeste primetila da se ljudi u poslednje vreme malo više plaše nego ranije i da zato imaju jedan zahtev više nego pre pandemije – traže da se više obrati pažnja na kvake, da se one obavezno dezinfikuju jer strahuju da se preko njih mogu zaraziti.
I zbog svega onoga što se događa oko nas sada možda više nego pre mislimo na to koliko nam je kuća zapravo čista. I to nimalo nije loše – tako možda sprečavamo i druge bolesti i zaraze koje vrebaju, a da i ne znamo.
BONUS VIDEO:
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare