Zašto pokret „Nisi sama“ ne sme postati „Me too“

Showbiz 26. jan. 202120:57 > 21:07
Podeli:
Milena Radulović Foto: Instagram/mileena_radulovic

"Ovo nije 'MeToo' pokret, apelujem da govorimo o silovanju maloletnih lica, monstruozno izmanipulisanih od strane narciosidnog psihopate, koje je Aleksić pripremao za čin odmalena. Moje obraćanje javnosti usmereno je na podršku svim prethodnim žrtvama, a ovo traje 35 godina, da se jave tužilaštvu, bez straha, jer će naići na profesionalan rad i pristup, kao i na sve žrtve bilo kakvog seksualnog uznemiravanja ili silovanja. Niste same, nijedna devojčica, devojka ili žena ne sme da proživi, ili ne daj bože proživljava bilo šta slično", objasnila je Milena Radulović u intimnoj ispovesti, gde je nedavno obelodanila da je bila seksualno zlostavljana od strane učitelja glume Miroslava Mike Aleksića, i tako podvukla da njen istup u javnost ne treba da postane "Me Too" pokret, poput onoga u Holivudu.

PROČITAJTE JOŠ

Naime, od oktobra 2017. godine, kada je na stranicama „Njujork Tajmsa“ i „Njujorkera“ eksplodirala prva vest o Vajnstinovom desetogodišnjem uznemiravanju, zlostavljanju i zastrašivanju, fraze poput Me Too Movement i Me Too Era, vremenom su postale otrcane. Hashtag koji je započeo kao intersekcionalni pokret za ohrabrivanje osoba koje su preživele seksualno napastvovanje i njihovih priča odjednom je bilo svuda. Mnogima je ovaj hashtag počeo da služi kao poštapalica za sve namene čija je nekritična upotreba pomerila fokus sa žrtava na priželjkivanu propast popkulturnih figura i pomodarskih trendova.

Stoga, nije ni nelogično to što je Milena Radulović u svojoj ispovesti imala potrebu da istakne da ovo nije Me Too pokret, a shodno svemu prethodno navedenom, sva je prilika da to ne bi smelo da postane, jer fokus upravo treba da bude na žrtvama seksualnog zlostavljanja, koje treba ohrabriti da izađu i bez straha prijave nasilnika.

Glumica Milena Radulović prijavila je svog bivšeg učitelja glume Miroslava Miku Aleksića da ju je seksualno zlostavljao i silovao kada je imala 17 godina. Iako priča njena priča podseća na skandal koji je pre tri godine potresao Holivud, Milena je u svojoj intimnoj ispovesti za „Blic“ naglasila da ovo nije „MeToo“ pokret, jer je ovde akcenat na silovanju maloletnih lica. Njena ispovest jeste otvorila Pandorinu kutiju užasnih napastvovanja koje je Aleksić učinio. Svojom revolucijom koju je pokrenula žene, devojke i devojčice u Srbiji i regionu sada imaju „vetar u leđa“ da progovore o svojim iskustvima sa nasilnicima, jer jedno je sigurno – neće biti same.

„U trenutku tog čina ja nisam imala svest o posledicama, one su dolazile kasnije. Bilo je to poništavanje svake vrste samopouzdanja, sigurnosti“, rekla je Milena Radulović za „Blic“, objašnjavajući da je više puta bila silovana od strane čuvenog beogradskog učitelja glume. Odlučila je da ga prijavi policiji tek nakon što se povezala sa maloletnim žrtvama koje su je kontaktirale.

„U novembru se pojavila nova Mikina žrtva. Maloletna, meni do tada nepoznata, pozvala me je, a zatim smo se povezale. Povezale smo se sa još nekoliko devojaka, razgovarale i odlučile da je vreme da ovo prestane. S ovom svešću, skrivanje zločina i prećutkivanje bilo bi jednako što i sam zločin. Postale bismo saučesnice ako bismo sada prećutale neposredno znajući da postoji još pet potencijalnih novih maloletnih žrtava“, rekla je Milena.

Nakon što je vest o stravičnom seksualnom zlostavljanju objavljena u medijima, glumci, pevači, voditelji, novinari, politički aktivisti, članovi i predsednici nevladinih organizacija, političari – svi su stali su u odbranu i pružili podršku mladoj glumici koja je smogla snage da o ovome progovori javno i da svog zlostavljača prijavi policiji. Preko društvenih mreža napravljen je pokret „Nisi sama“.

Pored mnogobrojnih komentara podrške koji su od glumaca Milana Marića, Aleksandra Radojičića, Ivana Bosiljčića, Miodraga Radonjića, Gorana Šušljika, koleginice Nine Janković, Jelisavete Orašanin, Ane Franić, Nade Šargin, voditeljke Marije Kilibarda, Minje Miletić i Irine Vukotić stigle na Instagramu, javne ličnosti su o ovoj temi bile naročito glasne i na Tviteru, te su pozvali na solidarnost sa Milenom Radulović. Pojedini od njih, prepričali su i svoja lična iskustva sa Mikom Aleksićem.

Mnoge legende srpskog glumišta su se oglasile u domaćim medijima, snažno osuđujući profesora glume i podržavajući svoju koleginicu Milenu Radulović, kako bi joj dokazale da zaista nije sama ni ona, a ni sve ostale devojke i devojčice koje odluče da progovore o seksualnom zlostavljanju.

Iako na prvu loptu spontano nastali pokret „Nisi sama“ podseća na američki „MeToo“ iz 2017. godine, između ova dva pokreta postoji jedna jako bitna razlika…

„MeToo“ pokret u SAD

Kada je magazin Roling Stoun 2017. godine objavio da je više od desetine žena optužilo Rona Džeremija za seksualno zlostavljanje, uključujući hvatanje, neprimereno dodirivanje, penetraciju prstima bez pristanka, kao i seksualni napad, malo ko je mogao da pretpostavi da će tada tek začeti pokret „MeToo“ srušiti 201 moćnika u SAD.

Mnogim seksualnim zlostavljačima koji su godinama maltretirali svoje koleginice, prijateljice i članove porodice, do tada je izgledalo kao da nikada neće platiti cenu. Međutim, zvaničan izveštaj koji je detaljno opisao seksualne napade i uznemiravanja, između ostalog, i producenta Harvija Vajnstina, koji je objavljen te godine, zaslužan je za pad ovih moćnika iz holivudskih visina.

Taj slučaj promenio je tokove moći, a analiza „Njujork tajmsa“, objavljena tokom 2018. godine, pokazala je da je od tada najmanje još 200 istaknutih muškaraca izgubilo posao zbog javnih optužbi o seksualnom uznemiravanju, a nekoliko njih, uključujući i Vajnstina, suočilo se s krivičnim prijavama.

Najmanje 920 žena prijavilo je seksualno zlostavljanje koje su doživele od tih moćnika. A skoro polovinu muškaraca koji su zato smenjeni, nasledile su žene. Nedavno, u godini koja je prethodila skandalu Vajnstina, zbog javnih optužbi o seksualnom zlostavljanju ostavke je podnelo ili je bilo smenjeno manje od 30 ljudi visokog profila. Četrdeset tri odsto njihovih zamena su žene.

Od toga, jedna trećina je u medijima, jedna četvrtina u vlasti, a jedna petina u zabavi i umetnosti. Tako je, između ostalog, i Robin Rajt zamenila Kevina Spejsija kao glavnog glumca „Kuće od karata“.

Foto: EPA-EFE/JASON SZENES

Rezimirajući ove činjenice, pokret „MeToo“ zapravo je nastavak savremene borbe sa istim ciljem, a to su veća prava žena širom sveta i jednakost polova. Žene koje pripadaju „MeToo“ pokretu zalažu se za to da je bilo dosta seksualnog uznemiravanja i zlostavljanja.

S druge strane, pokret „Nisi sama“ ipak ima drugačiji cilj, a to je da ulije hrabrost i maloletnim licima da progovore o seksualnom zlostavljanju, jer su žrtve Miroslava Aleksića pretežno bile maloletne devojke.

„Neizmerno sam ponosna što devojke i ja posle određenog vremena zajedno stajemo ovome na put. Ovo nije ‘MeToo’ pokret, apelujem da govorimo o silovanju maloletnih lica, monstruozno izmanipulisanih od strane narciosidnog psihopate, koje je Aleksić pripremao za čin odmalena. Moje obraćanje javnosti usmereno je na podršku svim prethodnim žrtvama, a ovo traje 35 godina, da se jave tužilaštvu, bez straha, jer će naići na profesionalan rad i pristup, kao i na sve žrtve bilo kakvog seksualnog uznemiravanja ili silovanja. Niste same, nijedna devojčica, devojka ili žena ne sme da proživi, ili ne daj bože proživljava bilo šta slično“, objasnila je Milena u intervjuu za „Blic.“

Ovo nije prvi put da je Srbiju potreslo priznanje o silovanju i seksualnom nasilju u filmskoj i serijskoj industriji

Dokumentarac „Zaceli me“ rediteljke i glumice Danijele Štajnfeld, do temelja je potresao prošlogodišnji Sarajevski Filmski Festival. Tema ovog filma su žene koje su bile žrtve silovanja i drugog seksualnog nasilja, ali i posttraumatski sindrom koji se kod žrtava javlja i godinama nakon potresnih događaja.

PROČITAJTE JOŠ

Danijela je  u dokumentarcu ispričala da je bila silovana pre nekoliko godina, zbog čega se, kako je rekla, i preselila u Ameriku. Glumica je takođe dodala da  ju je silovao jedan moćnik iz domaće filmske industrije, čije ime nije želela da otkriva. Sam događaj ju je toliko potresao da je bila onemogućena da govori o onome što se dogodilo u godinama koje su dolazile.

Kako pišu američki mediji, dokumentarac je napravila nakon što je čula priče drugih žena koje su takođe prošle kroz isto iskustvo kao i ona. Sam film ostavlja gorak ukus zbog načina na koji su traume kroz koje je glumica prošla opisane. Američki magazin “Verajeti” navodi da film odlično oslikava činjenicu da pravda u vezi sa žrtvama seksualnog nasilja i dalje nije zadovoljena, čak i u eri posle “Me Too” pokreta, koja je svojevremeno raskrinkala najveće seksualne predatore Holivuda.

“Kada sam došla u SAD, bila sam zaprepašćena činjenicom da ako krenem da govorim o tome, mogu da se izlečim i da budem bolje. Ovo je proces mog izlečenja. Činjenica da sam to izgovorila naglas mi je sklonila ogroman teret sa leđa”, rekla je ona.

“Ukoliko žrtva silovanja može da govori o tome sa drugom žrtvom silovanja, možda zajedno mogu da pomognu jedna drugoj i da nađu način da prevaziđu ono što im se dogodilo”, rekla je Danijela, objašnjavajući zašto se odlučila da snimi dokumentarac sa ovom tematikom.

Štajnfeld je u dokumentarcu prikazala priče nekoliko žrtava seksualnog nasilja – i muškarce i žene, uključujući i nekadašnju policajku iz Filadelfije, koja je izgubila svoj posao nakon što ju je silovao policajac na većoj poziciji. U filmu je govorila i o sopstvenom iskustvu, neizgovarajući ime moćnika iz domaće filmske industrije koji ju je silovao.

Danijela Stajnfeld
Danijela Štajnfeld na Paliću, Foto: Ivica Vojnić
Slučaj Marije Lukić i predatora iz Brusa  

Posle dve i po godine od prijave i godinu dana trajanja suđenja, „slučaj Jutka“ stigao je do kraja u novembru 2020. godine. Prema odluci Višeg suda u Kruševcu, Milutin Jeličić Jutka osuđen je na tri meseca zatvora, zbog krivičnog dela nedozvoljene polne radnje. Marija Lukić, žrtva i bivša Jeličićeva saradnica, kaže da je presuda veliki korak za sve žene u Srbiji, i da lokalni moćnici poput Jeličića nisu nedostižni pravdi.

Prošle su više dve godine od kako je Marija Lukić na fejsbuku objavila deo od 15.000 SMS poruka koje je u periodu od dve godine dobijala od tada nadređenog Milutina Jeličića Jutke. Sudski proces je prvo započeo u Brusu. Ali zbog naelektrisane atmosfere ispred suda, koja je nekoliko puta pretila da preraste u fizički obračun Jeličićevih pristalica i organizacija koje su došle kako bi pružile podršku Mariji Lukić, proces je u julu prošle godine premešten u Kruševac.

Marija Lukić Foto:Nemanja Jovanović/Nova.rs

Jeličić je na suđenju uporno tvrdio da je reč o pokušaju njegove političke diskreditacije, kao i da je sa njegovog službenog telefona bilo ko mogao da šalje poruke. Jeličić je tokom suđenja negirao sve optužbe. Prijave koje su pored Marije Lukić, podnele i ostale žene iz Brusa, nisu dospele do suda zbog zastarelosti ili nedostatka dokaza.

Marija Lukić je tada za N1 izjavila da je posle svega što se joj se dešavalo pre i u toku sudskog procesa, zadovoljna presudom. Jer, kako je objasnila, iako kazna od tri meseca deluje da je mala, ipak nije, zbog toga što su politički moćnici u prošlosti jako retko kažnjavani.

Za Mariju Lukić su pričali da je prva osoba koja je uspela da pobedi Jeličića. Čoveka koji je uspevao da prebrodi sve promene vlasti u Srbiji i da 20 godina ostane na čelu Brusa.

„Kad bih srela nekog i kada su me pitali, a šta ako se optužnica ne podigne i ne bude osuđen, rekla bih da ne ostavljam tu mogućnost. Išla sam do kraja bez obzira na pritiske, jer sam imala cilj da izguram slučaj do kraja i da on bude osuđen. Zbog svih žena, čak i zbog onih koje me nisu podržavale“, rekla je Lukić.

Bonus video

Pratite portal Nova.rs i na društvenim mrežama InstagramFejsbuk Tviter.

Komentari

Vaš komentar