Bio je velika zvezda, a onda je pronađen mrtav u 44. godini: Priče o njegovom koferu i svesci i dalje bude jezu

Iako je njegova solistička karijera trajala relativno kratko, Rođa je iza sebe ostavio pesme koje su nastavile da žive mnogo duže od njega. „U tebe sam zaljubljen“, „A ja imam tebe“, „Tako je suđeno“, „Draga“, „Da Bog da“, „Sudnji dan“, „Ne bih ja“, „Nisam ti ja bilo ko“ i „Otkad te nema“ samo su neke od numera po kojima ga publika pamti.

Njegov život, međutim, nije obeležila samo muzika. Pratile su ga priče o velikim ljubavima, ženama, slavi i porocima, a posle njegove smrti pojavile su se i misterije o koferu koji je navodno godinama stajao u zgradi u kojoj je preminuo, kao i svesci sa neobjavljenim pesmama za koju se tvrdilo da je završila kod drugog pevača.

Od Nikšića do Beograda

Rodoljub Rođa Raičević rođen je 11. jula 1957. godine u Nikšiću. Muzika je od najranijih godina bila važan deo njegovog života, pa je u rodnom gradu završio osnovnu i nižu muzičku školu. Školovanje je nastavio u Podgorici, gde je pohađao srednju muzičku školu „Vasa Pavić“.

Njegov put ga je potom odveo u Beograd, u koji se preselio 1976. godine. U glavnom gradu završio je Fakultet muzičke umetnosti, a svirao je violončelo i klavir.

Pre nego što je publika upoznala Rođu kao solo pevača, muzičko iskustvo sticao je na različite načine. Jedno vreme bio je član sastava „Rokeri s Moravu“, a potom i orkestra Miše Mijatovića.

Njegovo muzičko obrazovanje i talenat nisu bili vezani samo za pevanje. Raičević je bio i autor, a prvi veći uspeh kao kompozitor ostvario je pesmom „Godine idu“, koju je snimila Nada Topčagić.

Tokom karijere sarađivao je sa brojnim poznatim imenima domaće scene, među kojima su Lepa Brena, Mira Škorić, Slavko Banjac, Dragica Radosavljević Cakana, Buba Miranović, Ana Bekuta, Biljana Jevtić i drugi.

Devedesete

Prvi album objavio je 1993. godine i veoma brzo privukao pažnju publike. Posebno su se izdvojile pesme „Tako je suđeno“, koja je postala veliki hit, i pop balada „A ja imam tebe“. Na albumu se našla i pesma „Rastanak“, koju je kasnije snimila Cakana.

Rođina popularnost nastavila je da raste, a tokom devedesetih izgradio je status jednog od prepoznatljivijih izvođača tog vremena.

Album iz 1997. godine doneo mu je nove hitove, među kojima su „Draga“, „U zemlju pao bih od stida“ i „U tebe sam zaljubljen“. Mnoge njegove pesme nastavile su da se slušaju i dugo nakon njegove smrti.

Neposredno pred smrt objavio je album za Siti rekords.

Njegove balade ostale su deo muzičkog nasleđa devedesetih, a kolege koje su ga poznavale govorile su ne samo o njegovom talentu već i o njegovoj ličnosti.

„Bio je zaljubljenik u muziku, obrazovan čovek i izuzetno talentovan“

Jedan od ljudi koji je bio blizak sa Rođom bio je pevač Slavko Banjac, koji ga je svojevremeno opisao kao čoveka čiji su šarm i talenat ostavljali snažan utisak.

„Prva asocijacija kad pomislim na Rođu je njegov osmeh i naša druženja. Bio je zaljubljenik u muziku, obrazovan čovek i izuzetno talentovan. On je bio pravi dasa, čestit Crnogorac sa izrazitim vaspitanjem, šarmantan, duhovit, zgodan dasa“, ispričao je svojevremeno Slavko Banjac u „Premijeri“.

Rođa se nikada nije ženio, iako su se tokom godina brojne žene povezivale sa njegovim imenom. Posebno se govorilo o njegovim osećanjima prema koleginici Bubi Miranović, jednoj od upečatljivijih pevačica devedesetih.

Buba je u to vreme uživala veliku popularnost i bila prepoznatljiva i po svojoj ljubičastoj kosi. Tokom karijere snimila je 11 albuma, a pre nego što se u potpunosti posvetila muzici bavila se i manekenstvom.

Sa samo 19 godina udala se za Žiku Miranovića i otišla u Toronto, gde je provela pet godina i dobila dvoje dece, ćerku Kristinu i sina Filipa. Ipak, nije odustala od želje da se bavi muzikom, pa se 1987. vratila u Beograd, a dve godine kasnije snimila prvu ploču.

Upravo je odlazak u Kanadu, prema njenim rečima, doveo do toga da se njeni i Rođini putevi raziđu.

O pričama da je bila njegova velika ljubav Buba je govorila:

„Družili smo se na početku njegove karijere. Otišla sam za Toronto i putevi su nam se tada razišli. Bio je divan kolega. Ozbiljan, a opet zabavan u društvu. Volim njegovu boju glasa. Obavezno naručim neku njegovu pesmu u kafani. Na taj način ga se setim.“

Da je Rođa bio zaljubljen u Bubu svojevremeno je tvrdila i Cakana.

„Bio je fantastičan muzičar, dobar muzikant, pravio je potpuno drugu vrstu muzike. Pesma 'Jedno si ti, drugo sam ja' je bila namenjena meni. Bio je jako zaljubljen u Bubu Miranović. Imao je u planu da se ženi, ali zašto se nije ženio, pa, zato što ga je povukla slava“, ispričala je Cakana.

Ipak, brak se nikada nije dogodio, a Rođa je do kraja života ostao neoženjen.

Iznenadna smrt

Njegova uspešna karijera prekinuta je 7. oktobra 2001. godine.

Rođa je pronađen u iznajmljenom stanu u Ulici 27. marta, današnjoj Ulici kraljice Marije, u Beogradu. Prema navodima iz policijske beleške koje su prenosili domaći mediji, pronađen je u besvesnom stanju.

Imao je 44 godine.

Tačan uzrok njegove smrti, prema dostavljenim izvorima, nikada nije zvanično saopšten, zbog čega su se tokom narednih godina pojavljivale različite verzije događaja.

U medijima se spekulisalo da je njegova smrt bila povezana sa narkoticima, a pominjani su heroin, metamfetamin i druge supstance. Međutim, takve tvrdnje nisu zvanično potvrđene

O poslednjim trenucima pevačevog života godinama kasnije govorio je i njegov prijatelj Marinko Nikolić, iznoseći svoju verziju događaja.

„On je bio moj veliki prijatelj. Rođa je bio divan čovek i umetnička duša. Njega su proglasili za narkomana. Koliko ja znam on je jedno 5-6 puta uzeo belo. Jeste Rođa par puta uzeo kokain, ali heroin nije. Na heroinu nije bio sto posto. A ta njegova misteriozna smrt… Da je otišao kod doktora na vreme. Koliko znam ali ne mogu da garantujem, jednom su uzeli žuto da bi ga to spustilo. Njemu se pritisak izjednačio, ovi se prepali, nisu zvali hitnu pomoć. I posle bilo kasno“, ispričao je Nikolić.

Reč je, međutim, o tvrdnjama njegovog prijatelja koje nisu zvanična potvrda uzroka smrti.

Nikolić je takođe tvrdio da se na Rođinoj sahrani pojavio veoma mali broj ljudi.

Komšije

Godinama nakon njegove smrti novinari su odlazili u zgradu u kojoj je Raičević proveo poslednje dane i razgovarali sa ljudima koji su ga poznavali kao komšiju.

Jedna od stanarki ispričala je da se i mnogo godina kasnije u zgradi govorilo o pevaču i stanu u kojem je preminuo.

„Njegov duh se i dalje oseća ovde u zgradi. Mi svi zaziremo od tog četvrtog sprata i stana u kom je umro. Šteta, mlad i talentovan čovek. Sećam se da je bio kulturan, uvek se lepo javljao. Dolazile su tu stalno neke devojke, ali nisu pravili probleme. Taj stan gde je živeo se izdavao godinama. Bilo je tu studenata, bračnih parova, samaca... Mnogi od njih su odatle pobegli glavom bez obzira kad su čuli i videli u medijima da je tu skončao Rođa. Koliko znam, sada je taj stan prazan. Nekad su tu bila bela vrata, a pre nekoliko godina su promenjena. Nije ljudima svejedno“, rekla je jedna komšinica.

Međutim, priče koje su se vezivale za tu zgradu nisu završene Rođinom smrću.

Misterija kofera

Jedna od najneobičnijih priča koja je godinama pratila ime Rođe Raičevića bila je ona o koferu koji je navodno ostao u hodniku zgrade u kojoj je živeo.

Prema ranijim izjavama stanara, kofer je godinama stajao ispred stana i niko nije dolazio po njega. Pretpostavljalo se da je pripadao upravo pevaču.

Ekipa „Kurira“ kasnije je ponovo posetila zgradu, kada je jedan od sagovornika ispričao da kofera više nema i izneo neobičnu priču o njegovom nestanku.

„Više kofera nema, kao što i sami vidite. Mi ga nismo dirali, bio je tu sve do korone. Jedne noći su došli neki muškarac i žena u crnom, onako srednjih godina. Nosili su i maske, tad smo svi bili zatvoreni u stanovima. Otvorili su ga, u njemu su bile neke sveske, papiri, krpe... Komšinica je gledala kroz špijunku i sve nam je prenela. Bila se baš uplašila od te scene. Prvo su sve slikali, a onda uzeli i otišli. Baš je sve oko tog kofera misterija. Bila i ostala“, rekao je sagovornik.

Ni poreklo kofera ni sadržaj koji je navodno bio u njemu nisu potvrđeni, ali je priča postala deo misterija koje su se tokom godina vezivale za pokojnog pevača.

Sveska sa neobjavljenim pesmama

Još kontroverznija bila je priča o navodnoj svesci sa Rođinim neobjavljenim pesmama.

Godinama su pojedini domaći mediji prenosili tvrdnje da je Raičević iza sebe ostavio svesku sa pesmama koje nikada nije objavio i da ju je nakon njegove smrti navodno uzeo njegov prijatelj i kolega.

Prema toj priči, taj pevač je kasnije napravio veliku karijeru koristeći upravo Rođine pesme. Za ovakve tvrdnje u dostavljenom materijalu nema zvanične potvrde, a ni ime osobe na koju se aludiralo nije javno navedeno.