"Bio je toliko kritično da su hteli cevčicom da mu vrše operativni zahvat": Nikolina Kovač o drami nakon rođenja sina

Nikolina Kovač otvoreno je govorila o braku sa kolegom Sašom Kaporom.

Pevačica napominje i da ne bi mogla da zamisli život bez Saše, a onda se osvrnula i na težak period kroz koji su prošli kada im se rodio sin.

"Ja sam oduvek duhovno jaka. To sam negde nasledila kroz moju baku. Jako verujem u dragog Boga i smatram da svi ljudi koji su duhovno jaki, nebitno kojoj naciji pripadaju da su na pravom putu životnom, da su to neke elementarne stvari napisane upravo u tim duhovnim knjigama, kako se čovek treba voditi, kako se ophoditi i da treba dati neku žrtvu na neki način. Ne kažem da to prelazi u neku vrstu patologije, ali moramo se požrtvovati ponekad za nešto u životu. Negde, ja sam žrtvovala, hajde da kažem, svoju karijeru zbog ljubavi i tu ne bih nikada ništa menjala. Nikolaj je moja prva najveća ljubav i neko za koga sam ja posebno vezana. Mislim, to je zaista jedna posebna veza i tako će biti dok sam živa", kaže Nikolina sa osmehom na licu za "Blic".

Kada je Nikolaj rođen, Nikolina je imala 20 godina.

"Čardak ni na nebu ni na zemlji. Mislim, ne znam, došli ste u novi grad, drugi mentalitet, imam samo Sašu, Saša mene. Prosto, ja sam odrasla u jednoj velikoj porodici, sve je to za mene bilo novo i praznina sa neke strane. Kada se Nikolaj rodio, trudnoća je tekla normalnim tokom, ali kada se rodio imao je velike poteškoće sa disanjem i odmah je prebačen na Institut za majku i dete i to je za mene bilo najveći šok. Zapravo, stanje gde ja nisam ni šokirana, nego prosto shvatite od tog momenta koliko zapravo nekoga možete da volite i koliko vas može nešto da razori na samo jedan trenutak. Ali, neverovatno je, u tom trenutku, ja sam znala da će sve da bude ok. Ja njega nisam ni videla. Bilo je tu neverovatnih suza, neverovatnog stresa, ali sam znala na kraju da će, dragi Bog, sve da posloži, koliko god da mi je u trenutcima bilo teško. Meni, moji najbliži nisu ni rekli da Nikolaj ima problem, ja sam se u tom trenutku sva osula, posle buđenje iz anestezije. Ja sam imala veliku intuiciju i njih sam pitala da li je sve ok, oni su mi rekli na momente da jeste, ali ja sam znala da me lažu", kaže iskreno Nikolina.

Upravo zbog te jake intuicije Nikolina kaže "predosetila sam da se nešto dešava".

"I tada sestra Borka koja radi u Narodnom frontu, koju jako volim, ona mi je rekla da je Nikolaj morao da pređe u Institut za majku i dete i da je krenula jedna faza pneumotoraks, kada vazduh uđe u pluća. Tada sam videla samo iz daljine Nikolaja, jer sam se probudila iz opšte anestezije i videla sam koliko je on sladak. I onako, imao je taj beli ten na mene, ali sam samo iz daljine, nisam ga mogla uzeti u ruke jer je to bio hitan slučaj", opisala je Nikolina kako je to izgledalo i nastavila:

"Ja sam bila pet dana odvojena od njega, ali sam bila uporna da ga hranim i da održavam tu sponu, da se moje mleko odnosi u Institut dajete svoje mleko. Pet dana posle ja sam otišla u Institut na šestom spratu, gde su deca koja su... Otišla sam sa Sašom i rekla sam - bože koliko je sladak ovaj dečak, kako je samo lep, on je rekao: 'Pa to je naš sin'. Jao, ja sam tad krenula toliko da plačem. Do tog momenta, on je bio u toliko kritičnom stanju da su planirali da mu cevčicom vrše operativni zahvat, da je moralo hiruški da se reaguje, tako su mislili. Ja ulazim tamo gde su oni inkubatori i prilazim njemu i uhvatim ga za prstić", kaže Nikolina, na šta je profesorka dodala:

"Vi ste svoj mali prst stavili u njegovu šaku i on je Vas stegao refleksno i taj kontakt je bio nešto posebno u vašem životu".

"Nešto najposebnije i on je tad u tom trenutku otvorio oči", kaže Nikolina koja na pitanje da li je bila svesna da je to otvaranje očiju bila pobeda odgovara:

"Da, znala sam da ćemo uspeti. A on je bio toliko sladak i toliko... Nije to bio smeh, ali to je neki ozareni izraz lica. I ja sam znala da je on pobednik, kao što je njegovo ime. Etimologija njegovog imena je pobeda".