Foto: Printscreen/YouTube

"Prioritet mi je da budem OK sa sobom i sa drugima. Sve ovo ostalo, sa profesionalnog aspekta, dogodiće se ili neće. Na kraju krajeva, možda nije ni važno. Prioritet mi je da ne budem seronja, već da budem OK tip, majke mi", priča u razgovoru za Nova.rs glumac Mladen Sovilj, jedan od junaka serije "Južni vetar".

Uskoro počinje snimanje nastavka filma „Južni vetar“, koji je u prethodnom periodu stekao veliku popularnost. Glumac Mladen Sovilj u seriji tumači lik lečenog narkomana Drke, koji je glavnim junacima, Marašu i Baći, drug iz detinjstva. Njegov lik je gledaocima posebno ostao upečatljiv, a u razgovoru za Nova.rs Mladen je govorio o iskustvu sa snimanja, kako se slagao s kolegama, kakav je privatno, ali i šta mu je životni prioritet.

Da li će lik Drke biti zastupljeniji u novoj sezoni „Južnog vetra“?

– Ne znam. Ja se nadam. Prvo se hronološki snima nastavak filma, ali to ima neku svoju dramaturšku rutu, tako da će drugačije biti usmerena. Drke će biti, samo ne znam koliko. A u seriji se nadam da će dobiti neki svoj prostor, ali ne znam da kažem nešto više, zato što se to tek raspisuje. Znam da u junu ili julu počinju snimanja.

Kako si se spremao za lik lečenog narkomana?

– Imao sam dobru komunikaciju sa rediteljem Milošem Avramovićem, i ja sam tu sam, manje-više predložio kako bi to trebalo da izgleda. On me je posle samo usmerio i oblikovao, i onda sam imao malo vremena da ispitujem prostor zbog uloge, u smislu da je bilo nekih govornih faktura, tikova… Imao sam mesec-dva dana pred snimanje da to „oprirodnim“ i budem sigurniji u sebe.

Rekao si da je na snimanju bila pitoma žurka, kako je to izgledalo?

– Na snimanju je uvek bila dobra i vedra atmosfera. Imali smo puno slobode, dosta smo improvizovali, igrali se, a opet smo negde, s druge strane bili poprilično fokusirani i ozbiljni. Baš je bio lagan proces, jer su sve to inspirativni saradnici. Nije bilo nikakih blefiranja, već prava uživancija.

Južni vetar
Južni vetar; Foto: Promo

Kakvu saradnju si imao sa Bikovićem i Radonjićem. S kim se bolje slažeš?

– Ma nema bolje. Meni su oni obojica izvanredni drugari, pre svega i odlični glumci, dobre kolege, poštene. Čini mi se da sam sa Bikovićem imao više scena, ali to ne znači da sam sa nekim bolji ili lošiji. Jednostavno ne može da se poredi. Mi jako dobro funkcionišemo. Oni su jako dobri momci. Sve je bilo prelagano. I treća osoba – Ivan Mihailović je tu. I sa njim je takođe bilo super sarađivati. Dopunjavali smo se, pomagali jedni drugima. Nije bilo nikakve sujete ni u jednom trenutku.

PROČITAJTE JOŠ

Da li te ljudi prepoznaju na ulici po ulozi Drke?

– Prepoznaju me, dobacuju mi. Nije važno šta kažu, ali vidim osmehnu se kad me vide. To mi je super. Asocira ih na nešto simpatično. Nisu me uvrstili u pogrešnom smeru, to mi je bitno. Ne bih voleo da me prepoznaju po nečemu negativnom, verovatno bi me to stresiralo. Ovako mi je super, ništa mi tu ne smeta.

Stiče se utisak da ne želiš po svaku cenu da budeš deo nekog projekta. Da li si odbijao neke uloge?

– Jesam, dešavalo mi se. Bilo je više motiva za to. Nekad je bio isključivo kreativni, u smislu da taj projekat ne vodi ničemu, da ne znam šta zastupa. Nekad su to površno raspisane uloge, one u koje sam siguran da u tom slučaju ne mogu da savladam. Prosto, nekad mislim da se previše koketira sa nekim komercijalnim aspektom, ili je finansijska konstrukcija u pitanju, sve zavisi. Postoje razni motivi zbog kojih čovek ne pristaje na ulogu i mislim da je to u redu. Kad ti se nešto ponudi, to ne znači nužno da je to za tebe. Dobio sam nekoliko uloga koje sam priželjkivao, i to je osećanje koje me prati.

PROČITAJTE JOŠ

Jesi li oduvek želeo da postaneš glumac ili si to kasnije shvatio?

– Nisam. Ja sam tu nešto pred sam kraj odlučio to. U trećoj godini srednje škole sam počeo da razmišljam na tu temu, u četvrtoj sam otišao na neki sekciju i posle na prijemni. Sve je bilo vrlo spontano. Uvek sam voleo dobre filmove i dobru literaturu, samo u jednom trenutku sam probao da to usmerim u ovom pravcu. Ispostavilo se da možda to nije bio loš potez.

Šta te vezuje za rodno Pančevo i da li često odlaziš tamo?

– Manje nego što bih voleo. Ne znam ni da kažem zašto. Prosto, svi ljudi odande sa kojima sam blizak uvek dođu ovde. Bio sam skoro i volim da odem tamo. Za Pančevo me vezuju ljudi, naravno.

Šta ti je trenutno prioritet u životu?

– To se i ja pitam. Da budem OK sa sobom i sa drugima. To mi je prioritet. Sve ovo ostalo, sa profesionalnog aspekta, dogodiće se ili neće. Na kraju krajeva, možda nije ni važno. Prioritet mi je da ne budem seronja, već da budem OK tip, majke mi (smeh).

Da li je teško biti glumac danas u Srbiji?

– Da. Sigurno da jeste. Nekome teže, nekome lakše. Zavisi kako se kome otvore karte. Snalazim se. Naravno da to može da bude i bolje, ali to mi je – što mi je. Nije mi sad neki problem u tome.

Pratite portal Nova.rs i na društvenim mrežama InstagramFejsbuk i Tviter.

Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?

Ostavi prvi komentar