0
"Na svetu još uvek više budala vodi države, nego što ih vode pametni ljudi, što je dovelo do međunacionalne mržnje, mržnje među različitostima, rasama i eksplozije potpuno nebitnih ljudi koji su biološki otpad. Oni ništa ne doprinose osim da su ružni, pa se fotošopiraju, prodaju velike guzice ili svoje jadne živote, i zapravo imaju mnogo više prostora nego čovek koji će izmisliti vakcinu protiv kovida, ili koji izmisli lek protiv kancera...", iskren je u intervjuu za Nova.rs jedan od najpoznatijih kantautora s ovih prostora, Tonči Huljić.
PROČITAJTE JOŠ
Pored upečatljivog dela i pojave, Huljić se u 40 godina dugoj karijeri nikad nije libio da javno kaže ono što misli, a u opširnom razgovoru za naš portal osvrnuo se na aktuelne teme poput koronavirusa, drastičnim promenama u muzici i u svetu uopšte, ali i o tajni uspeha dugogodišnjeg braka sa suprugom Vjekoslavom, letu na hrvatskom primorju i deci, koja su krenula njegovim stopama.
Kako provodite poslednje dane leta?
– S obzirom na to da mi je kuća na samom moru, na plaži, vreme provodim tu. Mislim da ću tu biti do daljnjeg s obzirom na ovu kovid histeriju koja se rasplamsava. Bolje da živim u izolaciji.
Kakva je situacija u Hrvatskoj, s obzirom na to da je mnogo turista tamo letovalo?
– Mi imamo ovde trećinu populacije koja živi u Hrvatskoj, toliko imamo i turista, svi su bez maske, partijaju, idu svuda… Koliko je njih donelo koronu ovde, koliko je ovde njih koronu ponelo u svoje zemlje, to je sve vrlo otvoreno pitanje. Činjenica je da smo uspeli da se spasimo onih drastičnih mera. Ali moramo da se naučimo da živimo s tim. Oko toga više ne treba praviti famu. Treba se paziti, ali život treba da se nastavi dalje, i to je cela priča. Putevi idu dalje i civilizaciju neće zaustaviti korona, kao što nije ni kuga, ni kolera, pa neće ni to.
Nedavno ste izjavili da se testirate jednom mesečno na koronu. Da li je to iz straha ili više preventivno?
– Više je preventivno, ali me više neće ni testirati ukoliko nemam neke simptome. Svi smo malo u nekakvom ekstatičnom stanju oko cele te situacije, pa onda kada jednom kineš, odmah misliš da je korona. Koliko zapravo svi živimo sa tim. Sad više imam problema sa upalom uha, nego da li je korona ili nije.
Mnogi muzičari bili su u problemu jer nisu radili zbog situacije sa koronom i često su se žalili na finasije. Kakvo je vaše mišljenje o tome?
– Mogu da razumem probleme tih ljudi. Valjda će se pronaći neko rešenje. Sigurno da godine koje su ispred nas neće biti lake za one koji se bave ovim poslom, tako da ih razumem. Nisam tako ugrožen kao većina. Međutim, treba saosećati sa tim ljudima koji od toga žive kao od plate. Najveći problem je sa niže rangiranim izvođačima koji nisu u nekakvih top 10.
Koliko su se muzika i javna scena promenili od vremena kada ste vi započinjali karijeru, pa do danas?
– Muzika se stalno menja. To je dinamička vrednost. Kada bi ostajala ista, onda bismo imali istu robu. Savremeni trendovi sveta, galopirajući izumi, liberalna ekonomija ne pati od stvaranja vrednosti, ono pati samo od stvaranja dodatne vrednosti na kapital, a ne i na kulturu. Svedočimo o zadnjim epizodama civilizacije kakvu znamo. Mislim da je korona samo uvod u ono što zapravo čeka ceo svet. U svakom slučaju je trebalo da dođe do nekog pročišćenja, a ono će izgleda biti i na zdravstvenom i na ekonomskom polju. Danas se ne isplati raditi muziku na duge staze. Danas prolaze samo kratkotrajne pesme, pesme kojih se nećete sećati za tri meseca i one ne smeju da traju duže od toga, za tri meseca mora da se izbaci.
PROČITAJTE JOŠ
Čini se da danas svi mogu da pevaju, s obzirom na sveprisutnost autotjuna. Kako gledate na sve to?
– Kad pogledate taj trend tih devojaka sa napumpanim ustima, grudima, guzicama, kad gledate te nabildovane likove koji pevaju, koji nemaju apsolutno nikakvu harizmu, nego ludilo, oni su stvoreni da budu deo potrošačkog sveta. I oni su ništa više nego to – biološki otpad, kao i većina populacije. U vreme kada se stvarala nekakva drugačija muzika, na svetu je bilo milijardu, milijardu i po ljudi, pa onda Mocart, Betoven, informacije su sporije išle i bilo je bolje tako. Ovako smo opterećeni nepotrebnim informacijama, kojekakvim budalastim likovima, tipa Bolsonaro, koji upropaštava civilizaciju, a popularnost u Brazilu mu raste. Prema tome, kad se takve stvari dešavaju u zemljama, kad su vođe budale i cirkuzanti, kako očekivati da publika bude drugačija? Sve se to polako privodi kraju, jednom svom pročišćenju, a mislim da ovo sad što se dešava je deo samo tog plana. Neko će ga nazvati svemirskim, a ja volim da nazovem božanskim planom, ali je to zapravo to. Drago mi je što imam godina koliko imam, što sam bar proživeo u neka lepša vremena od ovih koja su sada. Negde nečemu mora doći kraj. Nisam siguran da će se prolaskom korone završiti problemi koje svet ima. Mislim da svaka akcija ima svoju reakciju.
Na muzičkoj sceni ste 40 godina. Koja je tajna uspeha i trajanja?
– Ja sam se menjao u korak sa vremenom, ali zadnjih četiri godine nije tako i drago mi je zbog toga. Nažalost, korona mi je poremetila planove da me publika vidi i u Beogradu sa mojim novim projektom. Žao mi je što ceo moj taj materijal ide poprilično usporeno, jer moram da menjam planove i saradnike u hodu, jer kao što vidite, jedan dan si dobrodošao iz Hrvatske, drugi dan si na crvenoj listi, treći dan ne može doći ovaj iz Britanije, mora karantin… A moji najbliži saradnici su u Beogradu.
Vaša deca krenula su vašim stopama, s obzirom na to da se bave muzikom. Da li im pomažete i koje savete im dajete?
– Mislim da su to tolike generacijske razlike da nikakvi saveti tu ne dolaze u obzir. Svako treba da ima svoj put. Ako ih šta interesuje, neka pitaju, rado ću sa njima podeliti iskustvo. Ali preveliki je to generacijski jaz da bih ja sad njima uskakao i davao im uputstva. Tu se ne možeš previše petljati, kao što se ne možeš mešati ni u politička opredeljenja, ni u seksualna, i tako dalje. Svako od nas živi svoj život. Čak i kad se oko krucijalnih stvari konsultuju sa mnom, nisam siguran da me poslušaju. Tako da se ne zamaram s njima, i ne želim da se oni zamaraju sa mnom, a njima je mnogo teže nego meni. Znam da im nije jednostavno, ali ne petljam se u njihove živote.
Mnogo puta se spekulisalo o raspadu grupe Magazin i o prekidu vaše saradnje, zbog čega?
– Iz neke bolesne činjenice, drugi su pričali da je bilo bolje da sam to ja davno presekao. Možda i jeste, jer onda svi pate za onim čega nema, a onda ako si tu, ne poštuju te onoliko koliko bi te poštovali da te nema. Nedavno je preminuo Rajko Dujmić, koji nam je pravi primer za to. U zadnjih 20 godina o njemu su se samo pisale koještarije, o životnim problemima. Niko nije postupao prema njemu kao čoveku kojem je trebala pomoć. Danas su puna usta priča o njemu. U roku od 24 časa se više niko neće sećati njega, niti ikoga od nas. Prevelika je demokratizacija, internet nije za svakog. Na svetu još uvek više budala vodi države, nego što ih vode pametni ljudi, što je dovelo do međunacionalne mržnje, mržnje među različitostima, rasama i eksplozije potpuno nebitnih ljudi koji su biološki otpad. Oni ništa ne doprinose osim da su ružni, pa se fotošopiraju, prodaju velike guzice ili svoje jadne živote, i zapravo imaju mnogo više prostora nego čovek koji će izmisliti vakcinu protiv kovida, ili koji izmisli lek protiv kancera… Pitajte Srbina u Hrvatskoj da vam najbroji bar dva nobelovca iz medicine, neće niko znati. Bitno je da znaju za jutjubere.
U jednom intervjuu ste rekli da vam je supruga Vjekoslava sve u životu, a koliko je ona zaslužna za vašu karijeru?
– Puno, jer ako nemaš nekoga ko te drži na zemlji, ko je stabilan uz tebe, onda se lako pogubiš u svemu tome, a pogotovo zato što su njeni tekstovi nemerljivi deo moje karijere, pesme sa rečima. Vrlo se suzio krug sa kojima radim i nemam vremena za gubljenje. Pisanje tekstova nažalost počinje da bude čisti gubitak vremena i silnu energiju troši i gubi se muzika. Više se ne zna da li je bitnija muzika ili tekst, a ja sam melodičar, pa puno više želim da se ceni melodija.
Da li vam je ona najveći kritičar?
– Ne, ne meša se previše u to, ali apsolutno cenim njen stav, jer mislim da ima veći nos da hit od mene.
Toliko godina ste u braku. Pamtite li kako ste se upoznali i kada ste shvatili da je ona žena vašeg života?
– To je bilo na prvi pogled, o tome su i knjigu napisali u Engleskoj. Izašla je 2009. godine. Tu je sve provučeno – i život, i ljubavna priča i muzika. To je tako – dođeš, osetiš srodnu dušu i ideš dalje. Vrlo je jednostavno. Mi nismo previše filozofirali.
Pratite portal Nova.rs i na društvenim mrežama Instagram, Fejsbuk i Tviter.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
