Politika mora da umeša prste i u Evroviziju

Od zabrane učešća Rusiji na Evroviziji zbog sukoba sa Ukrajinom i anti LGBT politike kojom se ova država vodi, do cenzurisanja nastupa kraljice pop muzike Madone u Tel Avivu, ovo muzičko takmičenje uzrokovalo je niz kontroverznih naslovih strana širom sveta i negativne reakcije publike.Naime, gotovo da je iz godine u godinu postala tradicija da se Evrovizija rukovodi dnevno-političkim dešavanjima. Tako su tokom prethodnih godina pojedine zemlje nagrađivane ili kažnjavane, u zavisnosti od toga kakvu su politiku vodile u svojoj državi, ali i svom regionu, kao i kakav su uticaj imale na geo-politička dešavanja u Evropi i svetu.Pravi primer toga jeste pobeda ukrajinske predstavnice Džamale 2016. godine.https://www.youtube.com/watch?v=wNECV2h-y58&feature=emb_titleNjena balada „1944“ o sovjetskoj deportaciji krimskih Tatara tokom Drugog svetskog rata doživljena je kao „snažan udarac“ Moskvi zbog pripajanja Krima, a ruski pevač Sergej Lazarev, favorit prema prognozama kladionica i javnosti, zauzeo je treće mesto.Godinu dana kasnije, sukob Moskve i Kijeva eskalirao je na takmičenju Evrovizije zbog izbora Moskve da na takmičenje pošalje Juliju Samojlovu. Ukrajina kao domaćin Evrovizije, tada joj je zabranila ulazak na teritoriju zbog koncerta koji je  ranije održala na Krimu – baš u vreme kada je poluostrvo pripojila Rusija 2014. godine.Sukob dve zemlje doveo je do odluke organizatora u ERU, odnosno Evropskoj radiodifuznoj uniji, da ne dozvoli Rusiji da učestvuje na takmičenju.To je bio samo jedan u nizu prekora koji je Rusija tokom godina doživela na najvećem muzičkom takmičenju u Evropi.2014. godine u Kopenhagenu, tadašnje predstavnice Rusije, sestre Tolmačev, izviždane su u finalu takmičenja. Prema navodima fanova, Evrovizija i evropska publika, zauzeli su snažan stav i izglasavanjem za pobednika transrodne pevače iz Austrije, Končite Vurst,  jasno su stavili Rusiji do znanja da ne podržavaju i ne odobravaju tada tek potpisani zakon koji u toj zemlji zabranjuje „gej propagandu“.https://www.youtube.com/watch?v=SaolVEJEjV4&feature=emb_titleDo skandala je došlo i prošle godine u Tel Avivu, pa je tako 64. po redu takmičenje za pesmu Evrovizije u Izraelu ostalo upamćeno po cenzurisanju izvođača i gostiju koji su prisustvovali takmičenju.Prvi od ključnih političkih momenata u Izraelu bilo je “razvijanje” zastava Palestine islandskih predstavnika. Bend Hatari je tokom finalne večeri takmičenja za pesmu Evrovizije, za vreme dodele poena publike, pokazao zastave ove države koju su nekoliko sekundi držali u krupnom kadru prilikom emitovanja.Predstavnici Islanda su, kako je tada već bilo najavljeno, podigli zastave Palestine u znak protesta protiv izraelske okupacije te zemlje i kršenja ljudskih prava. Interesantno je i da je Island bio prva zapadnjačka zemlja koja je Palestini priznala nezavisnost.Nešto kasnije, pred sam kraj takmičenja, Madona je kao gostujući izvođač izvela svoj hit „Like a Prayer„ i tada svoj novi singl „Future“. Ona je nastup privela kraju simboličnim performansom u kojem su dvoje igrača na leđima nosili zastave Palestine i Izraela.Pozivajući na ujedinjenje i mir, Madona je uzviknula „probudite se“ , što je izazvalo negodovanje izraelske javnosti. Njen nastup je jedini koji se nikada nije našao na zvaničnom jutjub kanalu Evrovizije – što je inače slučaj.

Iako je s vremena na vreme želela da istakne svoje stavove, Evrovizija je ipak i činila sve što je u njihovoj moći da smiri aktuelne tenzije između pojedinih zemalja.U više navrata, kako bi se izbegle političke napetosti, učesnici su često pozivani da promene ili modifikuju svoje pesme. Tako je nakon rata između Rusije i Gruzije u avgustu 2008. godine, Gruzija pokušala da učestvuje na takmičenju Evrovizije 2009. godine u Moskvi sa pesmom „We Don`t Wanna Put In“, ali ERU to nije dozvolila navodeći da je to očigledno aludiranje na ruskog predsednika Vladimira Putina.Takmičenje za pesmu Evrovizije tokom godina su zasenili i brojni diplomatski incidenti – od bojkota Austrije 1969. godine jer se održava u Španiji na čijem je čelu tada bio diktator Fransisko Franko, do odbijanja Jermenije da učestvuje na takmičenenju u rivalskom Azerbejdžanu, podseća AFP.

Pratite portal Nova.rs i na društvenim mrežama Instagram, Fejsbuk i Tviter.