Radio kao pica majstor, bio vozač u građevinskoj firmi, a onda zapalio estradu: Ovaj muzičar je sin pokojne legende

Marko Luis se u našoj emisiji pristio života u Nemačkoj i odrastanja tokom devedesetih godina. Kako ističe, tada je košarka bila njegova najveća ljubav, a sa dolaskom u Beograd odlučio je da započne muzičku karijeru. On se takođe prisetio i svog pokojnog oca, legendarnog pevača Ljubiše Stojanovića Luisa, koji je ostavio veliki trag na Balkanskoj muzičkoj sceni.

Da li si košarku napustio zbog toga što si upisao fakultet?

„Košarka je bila najveća ljubav, ali kada sam došao do trenutka da ne uživam u tome jer sam razmišljao da li ću naći klub, da li ću ubaciti u koš, da li me neko gleda dok igram i onda sam spontano odlučio da upišem fakultet. Ja sam tada na kompjuteru pravio neki zvuk, zanimalo me to da se bavim zvukom i pripremao sam se godinu dana za to. Spontano sam saznao da na Fakultetu Dramskih umetnosti postoji katedra za zvuk i onda mi je svanulo.“

Da li se od košarke zarađivalo?

„To su bili početnički honorari, ali kada sam potpisao ugovor ovde u Beogradu, dobio sam veći honorar i tada sam kupio sam sebi telefon Nokia.“

Da li su u međuvremenu radio neki dodatni posao?

„Radio sam kao pica majstor u Nemačkoj, radio sam u građevinskoj firmi kao vozač, čistio sam tamo objekte nakon što majstori odu, nosio sam gipsane ploče. To je posao koji sada ne bih radio, ali ako treba ni to mi nije teško. Ja sam se odselio od kuće sa 17 godine, živeo sam u jednom košarkaškom domu i tada sam sam sebe finansirao, pa sam onda živeo kod majke. To je jedan od najlepših perioda u mom životu, studentsko-sportski dom gde se stvori porodica i poneka povezanost, svaki dan je bio jedinstven i rado se sećam tog vremena.“

Da li si sa dolaskom u Beograd definitivno odlučio da se baviš muzikom?

„Plan je bio da sa ocem sviram perkusije da bih mogao da finansiram svoj život i plaćam fakultet, ali sam brzo upoznao neku ekipu, upoznao sam Andreja Ilića, svirali smo zajendo, onda sam ja stvorio bend „Marakuja“ u kom sam svirao sa svojom rođenom sestrom Majom. Izbacili smo dva albuma, mi smo pokušali tada da zvučimo kao naši idoli, naučio sam puno od iskusnih muzičara. Sinoć smo oko dva noću pustili nekoliko pesama sa ‘Marakuje’.“

Da li je istina da je Luis prodao bubanj da bi ti kupio dve košarkaške lopte?

„Imao sam bubanj na kom sam vežbao i rekao sam mu da želim da igram košarku i on je hteo na taj način da me nauči tome da ne može sve odjednom i kaže mi da moramo da prodamo bubanj, a ja kao: ‘Au’ i rekoh, ‘hajde dobro’.“

https://www.youtube.com/watch?v=zCXpA85c390

Koji njegov savet najviše pamtiš?

„Da ne jedem pre nastupa, to sam shvatio tek sa 35 godina. Kada sam igrao košarku uvek sam jeo pre utakmice, a to nije dobro. Nije on bio čovek koji savetuje, bio je deo ekipe, imao je svoj fazon.“

BONUS VIDEO: ISPOVEST „Igrao sam košarku za nemačku reprezentaciju, bio sam pica majstor i radio na građevini“: Muzičar Marko Stojanović o ocu Luisu i nesvakidašnjem putu do uspeha

https://www.youtube.com/watch?v=Gjvb6JkosaU