U novoj "Ispovesti" na portalu Nova.rs gostovao je pevač Marko Luis.
Marko Stojanović, poznatiji kao Marko Luis, nedavno je objavio svoj šesti album po redu koji nosi naziv „Ružice“.
PROČITAJTE JOŠ:
Marko se u ispovesti za portal Nova.rs prisetio života u Nemačkoj i odrastanja tokom devedesetih godina. Kako ističe, tada je košarka bila njegova najveća ljubav, a sa dolaskom u Beograd odlučio je da započne muzičku karijeru. On se takođe prisetio i svog pokojnog oca, legendarnog pevača Ljubiše Stojanovića Luisa, koji je ostavio veliki trag na Balkanskoj muzičkoj sceni.
Kako je bilo odrastati u Nemačkoj devedesetih godina?
„Detinjstvo mi je bilo super, tata je uvek putovao, dva dana je kod kuće, dva dana u Beogradu. Momak u pubertetu doživljava da se dešava rat, posle toga i bombrdovanje, ja sam tada želeo da živim u Srbiji, ali to je iskustvo gde mi kao deca imamo svoj kosmos, a kada dođemo kući, gledamo RTS i pratimo ružna dešavanja. U to vreme sam igrao košarku u ekipi sa Hrvatom Hrvojem, Darkom i mi sa 13 godine se zezamo na račun rata. Na basketu se volimo, a ovamo ratuju, dok nam u kući pričaju neku treću priču.“
Sa koliko godina si počeo da igraš košarku?
„Ja sam od 2-3. godine počeo da sviram bubnjeva i udaraljke, onda me je košarka odvukla sa 13 godina jer sam bio debeo i želeo sam da smršam. Na neki način sam napustio muziku, više sam bio auditorijum nego izvođač, tako da sam 10 godina bio posvećen košarci. Igrao sam u prvoj ligi, bio sam član nemačke reprezentacije. Sa 22 godine sam želeo da upišem fakultet i onda sam odustao od košarke i preselio se u Beograd.“
Da li je istina da je Luis prodao bubanj da bi ti kupio dve košarkaške lopte?
„Imao sam bubanj na kom sam vežbao i rekao sam mu da želim da igram košarku i on je hteo na taj način da me nauči tome da ne može sve odjednom i kaže mi da moramo da prodamo bubanj, a ja kao: ‘Au’ i rekoh, ‘hajde dobro’.“
Koji njegov savet najviše pamtiš?
„Da ne jedem pre nastupa, to sam shvatio tek sa 35 godina. Kada sam igrao košarku uvek sam jeo pre utakmice, a to nije dobro. Nije on bio čovek koji savetuje, bio je deo ekipe, imao je svoj fazon.“
Da li je govorio nešto vezano za javnu scenu?
„Jako malo, meni je on bio idol, kada sam bio mali udarao sam bubnjeve, svirao perkusije kao on, bio sam debeo da bih ličio na njega, ali kasnije mi je rekao da mi je super jedan pesma koju sam snimio, da imam neku harmoniju, ali nije davao savete. Jednom mi je rekao da mi nije nešto solo, da moram više da važbam, bio je iskren kao dete.“
Da li si košarku napustio zbog toga što si upisao fakultet?
„Košarka je bila najveća ljubav, ali kada sam došao do trenutka da ne uživam u tome jer sam razmišljao da li ću naći klub, da li ću ubaciti u koš, da li me neko gleda dok igram i onda sam spontano odlučio da upišem fakultet. Ja sam tada na kompjuteru pravio neki zvuk, zanimalo me to da se bavim zvukom i pripremao sam se godinu dana za to. Spontano sam saznao da na Fakultetu Dramskih umetnosti postoji katedra za zvuk i onda mi je svanulo.“
Da li se od košarke zarađivalo?
„To su bili početnički honorari, ali kada sam potpisao ugovor ovde u Beogradu, dobio sam veći honorar i tada sam kupio sam sebi telefon Nokia.“
Da li su u međuvremenu radio neki dodatni posao?
„Radio sam kao pica majstor u Nemačkoj, radio sam u građevinskoj firmi kao vozač, čistio sam tamo objekte nakon što majstori odu, nosio sam gipsane ploče. To je posao koji sada ne bih radio, ali ako treba ni to mi nije teško. Ja sam se odselio od kuće sa 17 godine, živeo sam u jednom košarkaškom domu i tada sam sam sebe finansirao, pa sam onda živeo kod majke. To je jedan od najlepših perioda u mom životu, studentsko-sportski dom gde se stvori porodica i poneka povezanost, svaki dan je bio jedinstven i rado se sećam tog vremena.“
Da li si sa dolaskom u Beograd definitivno odlučio da se baviš muzikom?
„Plan je bio da sa ocem sviram perkusije da bih mogao da finansiram svoj život i plaćam fakultet, ali sam brzo upoznao neku ekipu, upoznao sam Andreja Ilića, svirali smo zajendo, onda sam ja stvorio bend „Marakuja“ u kom sam svirao sa svojom rođenom sestrom Majom. Izbacili smo dva albuma, mi smo pokušali tada da zvučimo kao naši idoli, naučio sam puno od iskusnih muzičara. Sinoć smo oko dva noću pustili nekoliko pesama sa ‘Marakuje’.“
Za vreme korone si izdao jedan dečji album.
„Da, album ‘Ja se zovem slon’. Od početka ove godine sam imao 5-6 dečjih koncerata i super je kada vidiš da i deca i roditelji znaju te pesme. Uz gledanje crtanih filmova sa svojom decom, shvatio sam da dečja pesma može da bude najnormalnija, samo da se prilagodi tekst. Svi spotovi su animirani, a moj sin Dima se pojavljuje u jednoj pesmi. Super je sve što čovek u trenutku doživi. Gledam sina i napravim album, za vreme korone sam objavio album koji nosi naziv ‘Sloboda’.“
Koliko te je roditeljstvo promenilo?
„To je isto kao kada dođe punoletstvo, kada sam završio fakultet, i ako prihvatiš to kao neki apdejt, roditeljstvo sam prihvatio kao neki nov korak i najviše uživam u tome ako se priča na emotvnoj osnovi, a ako se priča o fizičkoj osnovi, najsrećniji sam ako legnem pre 23-00h, a pre dece smo započinjali da gledamo drugi film u 02h noću. Sada razumem roditelje koji kažu da su umorni, ali dobro, navikneš se.“
Luis ima šestoro dece, Maja i ti ste jedini poznati javnosti, u kakvom ste odnosu sa polubraćom i polusestrama?
„Najstariji brat Mića je bivši golman, on je iz tatinog prvog brata, iz trećeg braka Ela, Andrej i Sergej, često napravimo neka druženja. Andrej je krenuo da se bavi zvukom, ima talenat i dar.“
Da li se Maja i dalje bavi muzikom, da li možemo očekivati neku novu pesmu?
„Ona je prošle godine objavila svoj drugi album, sad treba da izađe lajv album. Sinoć me je pitala kada ćemo u studio, ona ima dosta ideja, ja hoću polako da je naučim da aranžira sama svoje pesme.“
Luis je otpevao pesmu „Dudo“ koju je posvetio tvojoj majci.
„Da, to je najveći hit, uvek smo pevali zajedno na nastupu.“
Koliko ti je teško pao period kada su se tvoji roditelji razveli?
„Više sam sve doživeo periferno, pa sam na neki drugi način reagovao na sve to.“
Marko Luis je u ispovesti za Nova.rs ispričao koje očeve pesme su uvek na njegovom repertoaru, kako i koje njegova porodica voli da sluša, a šta je rekao o cenama tekstova i pesmama koje se danas snimanju pogledajte u videu iznad teksta.
BONUS VIDEO: ISPOVEST: „Sećam se prodamo 100 karata u Surdulici, i nemamo pare da se vratimo kući“: Peđa Jovanović o počecima karijere, operaciji, odnosu s bratom blizancem i o tome kako su ih devojke mešale
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar