INTERVJU Zejna, kuma Beograd Prajda: "LGBT zajednica trpi diskriminaciju kao i Romi, a jedino je važno kakvi smo ljudi"

Zejna Murkić pevačica, plesačica, ali ponekad i kompletna autorka, ove godine biće kuma Parade ponosa, koja je najavljena za 7. septembar. Najprepoznatljivija po svom učešću na takmičenjima za Pesmu za Evroviziju, a osoba koja se celog života zalaže za ljudska prava i protiv diskriminacije, dala je veliki intervju za Novu povodom ovogodišnjeg Prajda.

Tvoje postojanje i delovanje u javnom svetu je odavno prevazišlo muziku i umetnost. Kada kažemo Zejna, povezujemo te i sa društvenim i političkim aktivizmom i doživljavamo kao ženu koja ima moć i glas - i ne boji se da ga upotrebi. Šta za tebe znači biti kuma Prajda?

"Za mene biti kuma Prajda znači da sam dokazala da kao čovek imam stav i mišljenje povodom raznih problema u društvu i da sam uvek tu kada je potrebna pomoć. To nije tabu tema za mene, postoji mnogo problema u Srbiji. LGBTQ+ ljudi su ljudi sa kojima sam i muzički stasala i družim se ceo život, sa njima učestvujem u njihovoj borbi za neke zakone koji bi im olakšali život. Jako sam zadovoljna, srećna i ponosna što su baš mene izabrali".

U septembru ćeš stajati na čelu kolone protesta koji za cilj ima poboljšanje prava marginalizovanih grupa, i ne samo LGBT zajednice, već i romske zajednice, kojoj i ti pripadaš. Da li je tvoja odgovornost da poneseš ovu titulu time veća?

"Ne gledam ništa od ovoga kao odgovornost, već kao lepu, ljudsku stvar. Kada već imam sreću da ljudi čuju moj glas i mišljenje, onda moram da dam svoj doprinos i uzvratim ljubav i poštovanje koje mi je ukazano. Ako se to smatra odgovornošću, ja ću je jako lako podneti".

U vremenu u kojem je "ćutanje zlato", ti godinama biraš da budeš glasna i pričaš o problemima sa kojima se susreću svi građani i građanke Srbije, bez obzira na versku, nacionalnu ili seksualnu pripadnost. Zbog čega si izabrala ovaj put i šta te je podstaklo na aktivizam i borbu za ljudska prava, onda kada gomila drugih ljudi bira da zažmuri na stvari koje ugrožavaju i njih lično?

"Očigledno nisam ja birala nikakav put. Put je izabrao mene. Celog života sam takva. Kao dete sam volela da se borim za prave stvari, sve je ovo došlo prirodno i mislim da je dobra stvar boriti se za prava. Svako bi trebalo da se priključi".

Na kakve reakcije nailaziš unutar sopstvene zajednice, među romskom populacijom? Kako oni tebe doživljavaju i uspevaš li da probiješ barijere koje postoje, a kojih možda neki pripadnici ze zajednice nisu ni svesni? To se, recimo, dešava mnogim LGBT aktivistima koji nisu prihvaćeni od strane svoje zajednice.

"Jako je bitno kao čovek, neke svoje lične stvari raditi na pravilan način. Ne treba koristiti stvari zbog marketinga kako je popularno. Radim ovo jer verujem da je ispravno i zato što verujem da sutra ni moji prijatelji, ni porodica, neće poviti glavu zbog mojih postupaka. Tako da, kada se stvari rade na taj način - nema greške. Dobijam pozitivne komentare i jer sam kuma Prajda, a dobijam i pozitivne komentare romske zajednice jer oni vide da ja na svoj način, ne vređajući nikoga, pokušavam da napravim pozitivne promene."

Šta je ono što ti lično zahtevaš kao vođa protesne kolone na Prajdu? Šta bi volela da promeniš i u kom trenutku bi bila zadovoljna i rekla - e, uradila sam dosta?

"Ono što želim i što mi je najbitnije kao kumi Prajda jeste da prestanemo da koristimo neka pogrdna imena za LGBTQ+ ljude. To su samo ljudi koji imaju drugačije živote u seksualnom smislu, ali u životnom smislu - to su isto ljudi koji žive normalne živote, baš kao i Romi, koji žive normalne živote, ali imaju teže uslove jer nisu u startu prihvaćeni. Bila bih zadovoljna kada bi se sutra barem usvojili neki zakoni i zahtevi koje LGBTQ+ ljudi traže. Volela bih da se dogodi makar neka promena kako ovo ne bi bila još jedna obična šetnja i propao trud svih tih ljudi".

Sama si više puta govorila da si se tokom života, zbog toga što si žena, a onda i Romkinja, susretala sa raznom vrstom diskriminacije. Koja je tvoja poruka za one koji trpe neki vid diskriminacije ili nasilja i šta bi im rekla da ih ohrabriš da nastave svoju borbu?

"Što se tiče toga da sam se susretala sa diskriminacijom i lošim komentarima, najbolje ohrabrenje je pronaći u sebi lično, pronaći i voditi se svojim putem i ne slušati nikoga sa strane - čak i kada su pozitivni komentari koji vas isto mogu skrenuti s puta. Treba raditi ono što vi smatrate ispravnim, boriti se za svoje, a sve loše su samo prepreke koje treba preći za bolji život. Moja poruka za sve je da idu napred i ne slušaju one koji bi da ih spreče samo da bi omeli njihov cilj".

Šta bi mala Zejna danas rekla tebi, odrasloj ženi, a šta bi ti poručila maloj sebi?

"Mala verzija mene nikada nije ni napustila mene. Ovo govorim i kao dete i kao žena, sve radim iskreno i zbog toga što mi daje mir i zadovoljstvo jer nisam razočarala malu sebe, a ova Zejna sada neće razočarati onu stariju verziju mene kada ostarim".

Ovogodišnji Parada ponosa biće održana 7. septembra s početkom od 16 časova u parku Manjež. Zahtevi protesne šetnje godinama ostaju isti, a jedan od njih je i donošenje Zakona o istopolnim zajednicama.

https://www.youtube.com/watch?v=f2ss2_PqU0w