INTERVJU princ Filip Karađorđević: Zašto sam odlučio da se preselim u Srbiju

Princ Filip i njegova supruga Danica Karađorđević već nešto više od godinu dana žive u Beogradu, gde su se preselili iz Londona. U velikom intervjuu za Nova.rs, član dinastije Karađorđević otkriva razloge preseljenja u Srbiju, ali i kako mu se čini život u Beogradu, te otkriva zašto ne živi na dvoru, kao drugi pripadnici kraljevskih dinstacija u svetu.Sada zvanično živite u Srbiji. Kako izgleda Vaš život u Beogradu i Vaša dnevna rutina? Zbog čega ste uopšte odlučili da se doselite ovde?"Danica i ja smo još od našeg venčanja planirali da se iz Londona preselimo u Srbiju. Međutim, okolnosti su bile takve da su se uslovi za preseljenje u Beograd stekli tek na Vidovdan prošle godine, u jeku pandemije. Odlučili smo se za život u stanu u centru Beograda, kako bismo imali svakodnevni kontakt sa ljudima, jer s obzirom na to da sam rođen, odrastao, školovao se i radio daleko od Srbije, želeo sam da što bolje i verodostojnije osetim mentalitet i način života naših ljudi i da sa njima delim svakodnevnicu. Odluci da se preselimo u Srbiju najviše je doprinela želja da naš sin Stefan od najranijeg detinjstva odrasta u svojoj zemlji, uči srpski, živi sa svojim sunarodnicima… To je sve ono što ja nisam imao, a želim da omogućim svom sinu."U odnosu na Vaš život, ali i na život drugih kraljevskih porodica koje poznajete, da li je lakše biti princ i živeti običnim životom ili biti princ i živeti prema protokolima kraljevskog dvora?"To zaista zavisi od senzibiliteta svakog pojedinca. Nije jednostavno ni jedno ni drugo. Svi smo mi pre svega ljudi. Nositi titulu princa je pre svega privilegija koju sam stekao rođenjem a ne svojim zaslugama i u tom smislu je odgovornost veća. Dinastija Karađorđević je narodna dinastija, potekla iz naroda i u tom smislu je važno da moja porodica i ja danas delimo svakodnevnicu sa našim narodom. To je bio naš izbor. I dalje radimo svoje poslove od kojih finansiramo naš život u Beogradu ali i sve aktivnosti koje imamo u želji da i protokolarno ispoštujemo titule koje nosimo ali i očekivanje naroda koji nas tako srdačno i sa puno poštovanja dočekuje gde god da odemo u zemlji i širom regiona."

Princ je titula koja ne donosi platu. Koje je Vaše primarno zanimanje?Već duži niz godina radim kao finansijski analitičar za jednu renomiranu svetsku finansijsku kompaniju tako da me nasmeju ponekad neki komentari da “živimo na grbači naroda”. Stefan, Danica i ja nismo ni na čijoj grbači posebno ne na grbači naroda. Ovde smo ako možemo da pomognemo, nikako da odmažemo, ni državi ni građanima Srbije."Šta znate o svojim precima i ko Vam je od njih najinspirativniji?"O precima svakoga dana naučim nešto novo. Najinteresantnije stvari čujem tokom obilaska Srbije. Šumadija je puna neispričanih priča o mojim precima. Nedavno sam tokom posete Kniću i okolnim selima čuo interesantne priče o kumstvima i pobratimstvima koja su sklapali Knez Aleksandar i Kralj Petar I sa svojim saborcima iz Gružanskog kraja. Lepo je da se mi potomci ponovo povezujemo, srećemo… Srbija je puna neispričanih priča o mojim precima i impresioniran sam ljubavlju i poštovanjem koje narod i danas gaji prema dinastiji, kako u Srbiji tako i u regionu. Svi moji preci su mi inspiracija I veliki motiv u životu. Kako moji Karađorđevići, tako i porodica moje majke Princeze od Brazila i Portugala Marija da Glorije od Orleana i Bragance."Čini se da u Vašem sadašnjem životu važnu ulogu igra supruga Danica. Kakva je inače uloga žena u porodici Karađorđević?"Kažu da je u Srbiji žena stub svake kuće. Danica i ja imamo zajedničku viziju budućnosti na kojoj radimo timski i usklađeno. Zajedno uklapamo svoje poslovne obaveze, sa aktivnostima kroz koje poštujemo titulu i očekivanja poštovalaca dinastije Karađorđević. Ono što je meni najvažnije, to je Daničina posvećenost i ljubav koju pruža našem sinu i njegovom vaspitanju. Stefan je već sada kroz nas život uči o svetu oko sebe, o svojoj zemlji, poreklu i porodici. Tome u velikoj meri doprinosi moja supruga i hvala joj na tome."

Kako ste odlučili da se bavite humanitarnim radom? "Moram biti iskren i reći da humanitarni rad nije nešto čime prvenstveno želimo da se bavimo, iako nastojimo i nastojaćemo da pomognemo uvek gde i kada možemo. Osnovali smo Fondaciju i želimo da se fokusiramo pre svega na održivi razvoj, na projekte koji mogu biti od dugoročne koristi građanima i državi. Ekologija će biti svakako u fokusu naše pažnje što se aktivnosti Fondacije tiče, ali o tome ćemo detaljnije uskoro informisati javnost. Sa druge strane od trenutka kada smo se doselili u Srbiju i krenuli sa zvaničnim aktivnostima, posvećeni smo očuvanju, negovanju i promociji naše kulture i tradicije. I u toj oblasti pripremamo interesantne projekte a prioritet ćemo staviti na međunarodnu promociju istih, jer mislimo da je to od izuzetne važnosti za Srbiju. Imamo se čime ponositi i pohvaliti."Na koji način kraljevska porodica može da utiče na politiku, a na koji način može da utiče na život običnog čoveka?"Mi ne možemo uticati na politiku i na politička dešavanja. Bar ne direktno. Sa druge strane, nisam ni zainteresovan za tako nešto. Mislim da postoji sasvim dovoljno prostora van te “političke arene” da se pomogne državi i građanima, i mi ćemo biti fokusirani na to."Zašto bi svima nama morala da nam bude važna priča o Karađorđevićima i kraljevskoj porodici?"Bilo bi pretenciozno kada bih rekao “morala bi da vam bude važna priča o Karađorđevićima…” Živimo u takvom vremenu da postoji mnogo važnijih priča koje nam u ovom trenutku moraju biti u fokusu, od boljeg životnog standarda građana, borbe sa koronavirusom, položajem Srba na Kosovu i Metohiji itd. Ali mislim da je svakako značajno poznavati nacionalnu istoriju, i to ne samo onu vezanu sa Karađorđeviće, već i za Obrenoviće, Mrnjavčeviće, Brankoviće, Nemanjiće… Mi smi narod sa bogatom i dugom istorijom, važno je sačuvati taj kontinuitet… to rade sve ozbiljne države i narodi."

Ko Vam pomaže da vodite Tviter profil? Da li ste zaista naučili da pišete na ćirilici?"Meni je Tviter zaista jedna interesantna društvena mreža, i ne vodi se tu preterano pažnje o sadržaju, što možete videte i po čestim prepiskama sa pratiocima. Ćirilicu sam učio još davno, u Londonu, ali je nisam koristio jako dugo. Međutim, shvatio sam i naučio da je ćirilica vrlo važna za naš narod i našu kulturu, i nije bilo dvoumljena u tome da li latiničnom ili ćiriličnom pismu dati prioritet. Generalno u učenju srpskog najviše mi pomažu supruga, prijatelji i internet, tako da ništa nije tako teško i komplikovano ako postoji dobra volja, iako moram da priznam da bih voleo da imam više vremena da se posvetim časovima srpskog jezika."Koliko vremena Vam Tviter oduzme na dnevnom nivou? Čini se da uvek svima odgovorite na tvitove."Pa znate kako, za sve postoje faze. Nekada sam tviteru posvećen više, nekad manje. Tviter mi ne predstavlja nikakvu obavezu, ali jeste jedno lepo sredstvo za komunikaciju sa ljudima koji me poštuju, mene i moje poreklo, ali i sa onima koji bi da upute neku kritiku ako osećaju potrebu za tim."

Vaše venčanje je izazvalo veliku pažnju domaćih i svetskih medija. Tada smo se svi osetili kao deo jedne kraljevske priče, pa nas je i podsetilo na venčanje britanske kraljevske porodice. Kako se Vi sećate tog dana i kada biste ponovo organizovali venčanje da li biste sve isto uradili?"To je svakako jedan od najlepših dana u mom životu i mislim da je sve bilo onako kako treba da bude. Posebno mi je zadovoljstvo što je naše venčanje imalo i odličan međunarodni odjek, vazan za našu zemlju. Trudićemo se da i u budućnosti organizujemo neke događaje kako bi okupili predstavnike kraljevskih porodica iz čitavog sveta u Srbiji. Mislim da bi to moglo biti važno i korisno za našu zemlju. Naša kuma, švedska prestolonaslednica Viktorija je uživala u Srbiji i ponosni smo što se budućoj švedskoj kraljici dopada naša Srbija."Zašto ne živite u kraljevskom kompleksu, već u stanu u centru Beograda?"Osnovni razlog je činjenica da život na Dvoru ne omogućava svakodnevni i blizak kontakt sa narodom, sa svakodnevnicom u kojoj naši sugrađani žive. Ovakav način života mi omogućava da bolje razumem mentalitet, običaje, probleme, sve ono što čini svakodnevnicu prosečnog građanina. Stefana smo upisali u državni vrtić u blizini našeg stana, ovde ima puno lepih parkova u kojima voli da odlazi sa drugarima, blizu nam je Kalenić pijaca na koju odlazimo gotovo svakodnevno, građani su navikli da nas svakodnevno sreću tako da zaista imam osećaj kao da sam ceo život proveo u Beogradu."Da li imate privatno obezbeđenje?"Ne, nemam nikakvo obezbeđenje i nije mi potrebno."

BONUS VIDEO: Udišu prašinu i teške metale: Šta se nadvilo nad Smederevom?

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=udiuprainuitekemetaletasenadvilonadsmederevom-novas-worldwide&stream=sp500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="2569595"]Pratite portal Nova.rs i na društvenim mrežama Instagram, Fejsbuk i Tviter.