0
"Znate kako kažu - istoriju pišu pobednici. Sa Kraljevinom i Karađorđevićima desilo se to da je vlast koja je nakon Drugog svetskog rata došla posle njih dosta toga pobrisala, kako bi se dosta toga zaboravilo. Neke informacije koje smo saznali došle su iz alternativne literature, da je tako nazovem. Prva je knjiga Vuka Draškovića "Aleksandar od Jugoslavije", po kojoj je rađen scenario, a kasnije još dosta knjiga koje se bave Aleksandrom kao pozitivnim likom, pošto je on i u ovom našem ostvarenju više nego pozitivna ličnost", rekao je u intervjuu za portal Nova.rs glumac Ljubomir Bulajić, povodom premijere serije "Aleksandar od Jugoslavije", koja će se uskoro emitovati na TV Nova S, kao i na portalu Nova.rs.
Serija „Aleksandar od Jugoslavije“ uskoro počinje s emitovanjem na televiziji Nova S, a tim povodom razgovarali smo sa mladim glumcem Ljubomirom Bulajićem, koji u ovom ostvarenju Zdravka Šotre igra glavnu ulogu – kralja Aleksandra Karađorđevića. Pored toga što je sa nama podelio iskustva sa snimanja, kao i to kako je ušao u lik kralja Aleksandra, glumac nam je otkrio i prednosti i mane bavljenja ovim poslom, a odgovorio je i na pitanje postoji li uloga koju nikada ne bi prihvatio.
Da li ste uzbuđeni što će serija „Aleksandar od Jugoslavije“ uskoro početi sa emitovanjem?
– Od samog početka bilo je nategnuto zbog svega što se izdešavalo od marta kada nam je pred prvi dan snimanja javljeno da se snimanje otkazuje, odnosno prolongira za neki vremenski period. Napravljena je pauza od tri meseca, i onda smo tek u maju počeli sa snimanjem tokom kojeg smo napravili još jednu pauzu od desetak dana, kada se par ljudi u ekipi zarazilo, pa je trebalo da prođe neko vreme, kako bi se svi testirali. Jesam uzbuđen jer uz sve te napore i sve opstrukcije serija i film su konačno gotovi i spremni za emitovanje.
Kako ste doživeli ulogu kralja Aleksandra, glavnu ulogu u ovoj seriji koju ste imali priliku da igrate? Da li vam je ovo prva velika uloga?
– Ovo je nešto najozbiljnije što sam do sada dobio da igram. Imao sam već prilike da igram glavne uloge u „Amanetu“ i u „Plavom vozu“, ali kod Šotre ovo je prva glavna uloga. Ovo nam je četvrti projekat koji radimo zajedno, i neka bude četvrta sreća. Zahvalan sam Šotri na velikom poverenju koje mi je ukazao, i nadam se da sam to opravdao.
PROČITAJTE JOŠ
Kako ste se osećali povodom toga što igrate toliko veliku istorijsku ličnost? Da li ste osećali neku vrstu odgovornosti?
– Osećao sam veliku odgovornost iz nekoliko razloga, a prvi i glavni je taj što su informacije do kojih se može doći o Aleksandru iz tog perioda jako su šture, pogotovo u školskim udžbenicima, tako da sam imao prilike da se upoznam sa nekom novom literaturom za koju do sada nisam ni znao da postoji.
Znači li to da ste mnogo toga novog naučili dok ste se spremali za ovu ulogu?
– Znate kako kažu – istoriju pišu pobednici. Sa Kraljevinom i Karađorđevićima desilo se to da je vlast koja je nakon Drugog svetskog rata došla posle njih dosta toga pobrisala, kako bi se dosta toga zaboravilo. Neke informacije koje smo saznali došle su iz alternativne literature, da je tako nazovem. Prva je knjiga Vuka Draškovića „Aleksandar od Jugoslavije“, po kojoj je rađen scenario, a kasnije još dosta knjiga koje se bave Aleksandrom kao pozitivnim likom, pošto je on i u ovom našem ostvarenju više nego pozitivna ličnost.
PROČITAJTE JOŠ
Pored tih pauza koje ste imali od samog početka realizacije projekta, kako su inače proticala snimanja? Sećate li se neke anegdote?
– Bilo je dosta smeha na snimanju. Imao sam veliku sreću što sam za partnera imao Petra Strugara, tako da smo se nas dvojica smejali svakoga dana.
S obzirom na to da ste se nedavno oprobali i u sinhronizaciji pozajmivši svoj glas Timu iz „Čarobnjaka iz Oza“, a imate i dosta pozorišnih kao i televizijskih uloga, pa i onih u predstavama za decu, u čemu se najviše pronalazite?
– Glumac kao glumac ne može da živi bez pozorišne scene, pa ni bez kamera. Sve su to segmenti našeg posla, bez kojih glumac nije potpun. Malo kasnije sam otkrio taj poziv igranja za decu, ali nikad nije kasno. Pronašao sam se i u tome.
Koliko vam je bilo teško što je korona stopirala izvođačke umetnosti kojima i vi igranjem u pozorištima pripadate?
– Glumci su ipak s jedne strane imali sreću da filmska industrija na neki način ide dalje, dok je pozorište stalo u potpunosti u jednom trenutku, što je i razumljivo zbog epidemioloških mera. Svi umetnici su se generalno našli u jednoj nezavidnoj situaciji koja, da se razumemo, još uvek traje. Pozorište i dalje hramlje, i premijere se otkazuju. Jedino što mogu jeste da se nadam da će ovo što pre proći, i da će pozorište opet zaživeti. Ne može pozorište da živi kada su sale na trideset posto kapaciteta. Igra se za publiku, a kada sala nije puna, onda to nije taj osećaj.
Jeste li oduvek želeli da se bavite glumom, ili ste kao dete razmišljali o nekom drugom poslu?
– Ne mogu da kažem da sam znao od malih nogu da ću biti glumac. Iako sam se kao dete bavio glumom, nisam mogao da znam da će to biti moj životni poziv i da ću se time profesionalno baviti. Ta ideja je došla negde krajem trećeg razreda gimnazije, kada sam počeo malo ozbiljnije da razmišljam o tome.
Završili ste glumu u klasi Mire Karanović. Možete li nam reći kakva je Mira kao profesorka?
– Ona je odličan profesor i odlična glumica. Suvišno je govoriti uopšte o njoj kao glumici. Kao takva znala je da prenese zanat koji zna i koji poseduje, i o njoj imam samo reči hvale.
Koje su prednosti vašeg posla?
– Prednosti su te što glumac nikada ne ide nezadovoljan na posao jer niko se ne bavi glumom, a da to ne voli. Nemam onaj osećaj kada se probudim ujutru i kada moram da kažem „jao, opet moram u pozorište na probu, ili na neko snimanje“. Još jedna privilegija ovog posla je ta što svaki put radimo nešto novo, i posao kao takav ne može da bude monoton. Zato je bavljenje glumom i posao i zadovoljstvo.
A koje su mane bavljenja glumom?
– Mana bi bila ta kada se uzme u obzir popularnost kod koje se gubi pravo na intimu. Ali to su sve stvari koje nosi bavljenje ovim poslom, i to se niveliše.
Postoji li neka uloga na koju nikada ne biste pristali, odnosno koju nikada ne biste prihvatili da igrate?
– Nisam razmišljao o tome. Mislim da sada ne postoji nešto što nikada ne bih prihvatio. Uloge i tekstove delim prema tome da li se pronalazim u njima ili ne, tako da mislim da ne bih prihvatio nešto u čemu ne vidim sebe. S druge strane, doskora je kod nas bila takva situacija da mladi glumac nije u prilici da može da odbija uloge u filmu, odnosno na televiziji, iz finansijskih razloga, zato što tržište nije toliko veliko, ali kada bi se to izuzelo, mislim da ne postoji uloga koju ne bih prihvatio.
Da li će serija „Aleksandar od Jugoslavije“ otkriti nešto novo i možda promeniti neko mišljenje o kralju Aleksandru?
– Trudim se da ne generalizujem stvari jer svako ima svoje mišljenje o tome šta je Aleksandar značio ili šta nije značio Srbiji i ovim prostorima, ali sigurno je to da će gledaoci imati prilike da saznaju neke stvari koje nisu znali. Mnoge činjenice nisu bile dostupne javnosti. To što je Vuk napisao i čime smo se mi bavili u filmu i seriji, malo je drugačija strana istorije od one za koju smo imali prilike da saznamo iz školskih udžbenika.
Pratite portal Nova.rs i na društvenim mrežama Instagram, Fejsbuk i Tviter.
