0
Majkl Daglas govorio je o filmu "Let iznad kukavičjeg gnezda" koje je premijerno prikazano pre 50 godina.
Majkl Daglas se upravo na ovom filmu oprobao kao producent i kaže da je taj projekat bio prirodan korak u njegovoj karijeri, koja je ranije bila obeležena ulogama u političkim filmovima koji se odnose na period tokom Vijetnamskog rata.
„Film je bezvremen, posebno sada kada gledamo na odnos čoveka prema sistemu i borbu za individualnost u svetu korporacija i politike“, rekao je on, prenosi The Guardian.
U filmu, koji je zasnovan na romanu Kena Kizija iz 1962, sestra Rečed (Luiz Flečer) kontroliše pacijente u psihijatrijskoj bolnici u Oregonu, dok Mekmarfi (Džek Nikolson) unosi haos svojim buntovnim duhom.
PROČITAJTE JOŠ:
„Kada Mekmarfijev duh počne da se širi, odeljenje postaje slobodnije i življe“, ističe Daglas.
Majkl se osvrnuo i na saradnju sa svojim ocem, Kirkom Daglasom, koji je ranije imao prava na roman i igrao Mekmarfija na Brodveju.
„Svoju polovinu producentske zarade dao sam ocu, a on je na tome zaradio više nego na bilo kom svom filmu. Iako nije mogao da igra ulogu, bio je ponosan kada je video film“, priseća se Daglas.
Prava filmska magija, prema Daglasu, nastala je kada su pronašli idealne glumce. Deni Devito se pridružio ekipi kao prvi, a Poglavicu Bromdena tumačio je Vil Sampson, kojeg su Majkl Daglas i Džek Nikolson slučajno otkrili na letu za Njujork.
Film se snimao u aktivnoj psihijatrijskoj bolnici, što je, kako kaže Daglas, donelo autentičnost i posebnu povezanost između glumaca i pacijenata.
„Mnogi su čak spavali na setu, jer je to gradilo atmosferu i odnos koji je film zahtevao“, objašnjava Majkl.
Iako je film odbijen od svih velikih studija, na kraju je osvojio velikih pet Oskara: za najbolji film, režiju, glumca, glumicu i scenario. Daglas ističe koliko mu je iskustvo na prvom producentskom filmu pomoglo u daljoj karijeri: „To je bio film u kojem je sve funkcionisalo savršeno: scenario, gluma, režija, muzika. Kao moj prvi film u ulozi producenta, dao mi je ogromno znanje za ceo ostatak karijere. Naučio sam neverovatno mnogo i izuzetno sam ponosan što, 50 godina kasnije, i dalje mogu da govorim o njemu.“
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
