Dvadesettrogodišnji Beograđanin Lazar Radujević, odlučio je da napusti urbani život prestonice i zameni ga za idilično selo svojih predaka - Vlasi, kod Pirota, gde gaji industrijsku konoplju, biljku koja se vekovima na ovim prostorima gajila u svakoj kući, a koja je zadnjih decenija gotovo potpuno iskorenjena sa odumiranjem sela.

Lazar za Tanjug kaže da je industrijska konoplja čudesna biljka, jedina biljka na svetu koja može da čoveka nahrani, obuče, izleči i udomi.

„Kada sam odlučio da se vratim ovde dugo sam razmišljao šta bi mogao da proizvodim od poljoprivrednih kultura. Zbog divljih svinja i vrlo specifične klime teško je ozbiljno se baviti proizvodnjom kultura poput kukuruza, pšenice pa smo se odlučili za industrijsku konoplju posebno što se ovo tradicionalno vekovima gajila u svakoj porodici samo su je nazivali grsnicama. Tako smo i nastavili tradiciju“, kaže Radujević za Tanjug.

Industrijska konoplja je veoma izdržljiva biljka.

„Izdržava i jako visoke i jako niske temperature i periode kada ima mnogo kiše i sušne periode pa za konoplju kažu da je biljka koja voli da se muči. Ovde su vrlo niske temperature, čak i leti kada je u gradu velika vrućina, ovde zna i da rosi. Pored konoplje imamo i hektar dunje, pola hektara vinograda, čuvamo pčele, a što se tiče konoplje pod mojom firmom “Jerma hemp“ imamo preko pet hektara konoplje i to, osim u selu Vlasi, i kod Kraljeva i Žitorađe“, kaže Radujević.

Lazar ima u planu da u selu Vlasi pokrene i prerađivačke kapacitete se jer proizvodi od industrijske konoplje veoma traže na domaćem i stranom tržištu.

„Plan je da proširimo površine i da polako krene proizvodnja, za početak ulja i sapuna. Kada je reč o potražnji, proizvodi od semena koje je izuzetno hranljivo i zdravo se jako traže, zatim čajevi takođe, vlakna, unutrašnji deo stabljive – pozder. Već imamo jedan proizvod, to je čaj koji ima blagotvorno dejstvo na stanje organizma i uma, pomaže kod grčenja mišića, hroničnih upala, migrena, poboljšava kvalitet sna, kod nervoze, stresa i sličnim situacijama“, kaže Radujević.

Lazareva baba, 82-godišnja Dara Todorović, koja takođe veći deo godine provede u selu Vlasi, kaže da je srećna zbog toga što njen unuk pokušava da oživi selo koje je nekada imalo 350 kuća, a sada je ostalo vrlo malo meštana.

„On je zavoleo ovaj kraj od malena, uvek je imao želju da oživi nekako ovaj kraj, bilo je preko 350 kuća, a sada je ostalo par ljudi, sve je otišlo. Sam obrađuje i skuplja konoplju. U vreme mojih predaka žene su od konoplja pravile i suknje, košulje, koristilo se mnogo toga“, kaže baka Dara.