0
Peking je uspostavio više od 100 prekomorskih policijskih stanica širom sveta koje vrše praćenje, uznemiravanje i u nekim slučajevima deportaciju kineskih državljana koji žive u egzilu, koristeći bilateralne bezbednosne sporazume sa zemljama u Evropi i Africi. Veliko istraživanje grupa aktiviste za ljudska prava Safeguard Defenders pokazalo je da je ovaj fenomen prisutan i u Srbiji, ali i susednoj Hrvatskoj, piše CNN.
Ova grupa sa sedištem u Madridu tvrdi da je pronašla dokaze da Kina ima dodatnih 48 policijskih stanica u inostranstvu od kada je grupa prvi put otkrila postojanje 54 takve stanice širom Evrope u septembru ove godine. Države koje su upletene u ovu mrežu jesu Srbija, Hrvatska, Italija, Rumunija i mnoge druge.
Izveštaj pod nazivom „Patrola i uveravanje“ ispituje ulogu koju su zajedničke policijske inicijative između Kine i nekoliko evropskih zemalja, odigrale u ranije nepoznatom širenju kineskog uticaja, piše CNN.
Organizacija tvrdi da je jedan kineski državljanin bio primoran da se vrati kući od strane prikrivenih operativaca u kineskoj policijskoj stanici u predgrađu Pariza, posebno regrutovanih za tu svrhu. Ranija otkrića su pokazala da je još dvoje kineskih izgnanika prisilno vraćeno iz Evrope – jedan iz Srbije, drugi iz Španije.
Pretraživanjem javno dostupnih zvaničnih kineskih dokumenata u potrazi za dokazima o navodnim kršenjima ljudskih prava, identifikovane su četiri različite policijske jurisdikcije kineskog Ministarstva javne bezbednosti koje su aktivne u najmanje 53 zemlje, a koje obuhvataju sva četiri kraja sveta. Njihov zadatak je navodno da pomognu kineskim iseljenicima u njihovim potrebama u inostranstvu.
Kao druga po veličini svetska ekonomija, Kina je razvila dublje odnose sa mnogim zemljama u kojima su navodno pronađene nove policijske stanice, što postavlja pitanja za nacionalne vlade koje balansiraju komercijalne interese sa nacionalnom bezbednošću. Italija, koja je sa Kinom potpisala niz bilateralnih bezbednosnih sporazuma od 2015. godine, uglavnom je ćutala tokom otkrivanja navodnih aktivnosti na svojoj teritoriji.
Između 2016. i 2018. godine, italijanska policija je sprovela više zajedničkih patrola sa kineskom policijom, prvo u Rimu i Milanu, a kasnije i u drugim gradovima uključujući Napulj.
U ovom gradu su pronađeni dokazi da je instaliran sistem video nadzora u kineskim stambenim zgradama koje su navodno postavljanje u cilju suzbijanja kriminala.
Zvaničnik italijanske policije rekao je za NPR 2016. godine da će zajednički rad policije „dovesti do šire međunarodne saradnje, razmene informacija i resursa za borbu protiv kriminalnih i terorističkih grupa koje utiču na dve zemlje“.
Nevladina organizacija otkriva da je Italija bila domaćin 11 kineskih policijskih stanica, uključujući Veneciju i Prato kod Firence. Ceremoniji u Rimu 2018. godine povodom otvaranja nove stanice prisustvovali su zvaničnici italijanske policije, prema snimcima postavljenim na kineskim sajtovima, koji ukazuju na bliske veze između policijskih snaga dve zemlje.
Ranije ove godine, italijanski list La Nazione objavio je da lokalna istraga jedne od kineskih stanica nije otkrila bilo kakvu nezakonitu aktivnost. Il Foglio je citirao šefove policije koji su nedavno rekli da stanice ne predstavljaju nikakav poseban problem jer se čini da su samo birokratske.
Kina je takođe sklopila slične sporazume o zajedničkoj policijskoj patroli sa Hrvatskom i Srbijom između 2018. i 2019. godine kao deo rastućeg strateškog uticaja nacije u okviru Sijeve spoljnopolitičke inicijative „Pojas i put“.
Kineski policajci viđeni su u zajedničkoj patroli sa hrvatskim kolegama na ulicama Zagreba u julu ove godine.
Zvaničnik zagrebačke policije sa kojim je razgovarala kineska agencija Sinhua rekao je da su patrole ključne za „zaštitu i privlačenje stranih turista”.
Takođe, u izveštaju Rojtersa iz 2019. navodi se da su se kineski policajci pridružili srpskim policajcima u patroli u Beogradu kako bi pomogli u suočavanju sa prilivom kineskih turista. Jedan srpski policajac je naglasio da Kinezi nemaju ovlašćenja da hapse.
Peking je negirao da ima neprijavljene policijske snage van svoje teritorije, a kinesko ministarstvo spoljnih poslova je navelo da je ovakvo „blaćenje“ Kine neprihvatljivo.
Kina tvrdi da su sporni objekti administrativni centri, postavljeni da pomognu kineskim građanima i administrativnim pitanjima, poput obnavljanja njihovih vozačkih dozvola. Kina je takođe rekla da su ove kancelarije odgovor na pandemiju kovida, zbog koje su mnogi građani ostali zaglavljeni u drugim zemljama i van Kine i nisu mogli da obnove svoja dokumenta.
Kinesko Ministarstvo spoljnih poslova je navelo i da prekomorskim stanicama upravljaju volonteri.
Međutim, organizacija tvrdi da je jedna policijska mreža koju je istraživala zapošljavala 135 ljudi za svoju 21 stanicu. Organizacija je takođe postigla trogodišnji ugovor sa zaposlenima u stanici u Stokholmu.
Inače, neprijavljene konzularne aktivnosti izvan zvaničnih diplomatskih misija neke zemlje su nezakonite, osim ako zemlja domaćin nije dala svoj izričit pristanak, a izveštaj Safeguard Defendera tvrdi da su kineske kancelarije u inostranstvu postojale nekoliko godina pre pandemije.
Izveštaji su do sada podstakli istrage u najmanje 13 zemalja i izazvali sve žešći diplomatski spor između Kine i zemalja poput Kanade, koja ima veliku kinesku dijasporu. Kina nije jedina supersila optužena da koristi vansudska sredstva za postizanje ciljeva sprovođenja zakona ili političkog progona u inostranstvu.
Rusija je, recimo, dva puta optuživana za postavljanje smrtonosnih hemijskih i radioaktivnih supstanci na britansko tlo kako bi pokušala da ubije svoje bivše špijune. Rusija je uvek negirala ove optužbe. U Sjedinjenim Državama, CIA je bila upletena u skandal oko vanrednog izručenja osumnjičenih za terorizam sa ulica Italije u zaliv Gvantanamo nakon napada 11. septembra.
Pročitajte još:
Ipak, indikacija široko rasprostranjene represije nad kineskim građanima u inostranstvu dolazi u ključnom trenutku za naciju koja se bori sa nemirima u zemlji, usred zamora javnosti zbog restriktivne politike nultog kovida i početka trećeg mandata kineskog lidera Si Đinpinga.
Safeguard Defenders takođe kaže da su kineske stanice uspostavljene u Južnoj Africi i obližnjim zemljama zahvaljujući sličnim sporazumima.
Kina je počela da postavlja temelje za bliže policijske veze sa južnoafričkim policijskim agencijama pre skoro dve decenije, kasnije uspostavivši mrežu zvanično nazvanu „Kineski servisni centri u inostranstvu“.
BONUS VIDEO Naftni špijunski triler u Temišvaru
