Ili miroljubiva koegzistancija ili tribalizacija koja vodi u propast - to je alternativa pred kojom se nalazi BiH, smatra Slavoj Žižek. A NZZ analizira razloge za angažman Viktora Orbana na Balkanu.
U svom tekstu „Ludilo nove tribalizacije”, objavljenom u listu „Die Welt”, slovenski filozof Slavoj Žižek analizira situaciju u Bosni i Hercegovini i smešta je u širi, globalni kontekst, prenosi DW.
Pročitajte još:
Žižek podseća da aktualna napetost koju izaziva Milorad Dodik svojim potezima koje on opravdava namerom da povrati, ali i ojača suverenitet Republike Srpske u odnosu na jedinstvenu i zajedničku državu Bosnu i Hercegovinu ne dolaze ni iz čega.
„Bosanski Srbi u tome nisu usamljeni – njihov secesionizam je deo šire inicijative koja ima za cilj da dovede proces raspada Jugoslavije do njegovog logičnog kraja“, rekao je Žižek.
Tu je posebno važan i zanimljiv tzv. non-paper koji se pojavio ove godine, a čiji se autor ne zna. U njemu se zagovaraju nove granice u BiH s ciljem uspostave velike Srbije, velike Hrvatske i ujedinjenja Kosova s Albanijom. Mala bosanska država koja bi preostala bi se onda lako mogla pretvoriti u „muslimansko-fundamentalističko ostrvo“.
„Ono što je posebno zagonetno u vezi s tim non-paperom je činjenica da on odgovara skrivenoj želji mnogih ljudi ne samo na Balkanu, već u celoj Evropi“, piše Žižek.
Da bi se razumela bosanska kriza potrebno je sagledati je u globalnoj dimenziji, uveren je Žižek.
„Ono što se dešava u Bosni ima dublje korene nego što je tendencija povratku jake nacionalne države kao reakcija na slepu ulicu globalizacije. Tu se pre radi o suprotnosti: to je primer postepenog nestajanja moderne nacionalne države. Ukoliko se Bosna raspadne iz toga neće proizaći tri nacionalne države, već nešto mnogo gore. Neće to biti ‘normalne’ države, koje garantiraju jednakost svih svojih građana bez obzira na njihovu etničku ili religijsku pripadnost. One će se pre orijentisati po načelima plemenskih zajednica koje odlikuje neki specifičan način života, i koje se održavaju kroz isključivanje drugih načina života.“
Žižek ukazuje na to da se te tendencije vide čak i u Švedskoj, koja je dugo bila na glasu kao zemlja visoko razvijenog osećaja za život u zajednici. Tu su i brojni migranti imali svoje mesto ukoliko su se hteli dostatno integrisati. No, u poslednje vreme sve su vidljivije pukotine u tom mitu o jedinstvenom društvu. U Hjalbou, predgrađu Guteborga gde u getima žive ljudi migrantskog porekla, faktički su vlast preuzele bande i gengovi koji ne prežu od upotrebe nasilja i otvoreno se suprotstavljaju državnom poretku.
„Ukoliko se proces getoizacije nastavi, nastaće veliki broj plemenskih zajednica“, upozorava Žižek.
Ta perspektiva je realna i u Bosni i Hercegovini, smatra slovenski filozof.
„Ukoliko se Bosna raspadne – pa čak i ako to bude na miran način, pregovorima – zemlja će biti ‚hjalbonizirana’. Vekovima je Bosna bila mesto fragilne koegzistencije tri religije koje su se nerazdvojivo međusobno mešale. Njen raspad bi predstavljao stalnu prijetnju da se ponovi ono što je već 1914. dovelo do Prvog svetskog rata. Zbog toga današnja Bosna stavlja nas pred alternativu koja važi za celi globalizirani svet: ili mirna koegzistencija i zajednička borba protiv velikih opasnosti koje nam prete ili ludilo nove tribalizacije“, zaključuje slovenski filozof Slavoj Žižek i svom tekstu.
Orban na Balkanu
Situacijom u BiH se bavi i Volker Papst u tekstu s naslovom „Viktor Orban traži saveznike na Balkanu“ objavljenom u listu Neue Zürcher Zeitung (NZZ). On analizira nastojanja mađarskog premijera da na Balkanu pronađe istomišljenike oko uspostave svoje ‘iliberalne alijanse’.
Autor podseća da Milorad Dodik nema puno saveznika u Evropskoj uniji za svoje planove koji bi mogli voditi u secesiju, ali da se na mađarskog premijera on može osloniti. Orban je nedavno najavio financijsku pomoć Republici Srpskoj od 100 miliona eura – za područje u kojem živi oko milion ljudi.
Razlog tome je, iz Orbanove perspektive, jasan: „Mađarski premijer već dugo je aktivan na Balkanu i pružajući podršku istomišljenicima je osetno ojačao uticaj svoje zemlje u regiji. Tako je već i slovenskom premijeru Janezu Janši aktivno pomagao u predizbornoj kampanji. A ranijem makedonskom premijeru Nikoli Gruevskom je nakon njegovog spektakularnog bega dao politički azil u Mađarskoj. Ipak najbolji odnos Orban ima s srpskim predsednikom Aleksandrom Vučićem. Značajna mađarska manjina je sada, za razliku od ranije, pre most spajanja dve države, nego šeme razdora. Od mađarskih investicija profitiraju obe strane.“
Razlog tom angažmanu je jasan: „Pre svega se radi o ideološkom sukobu s Briselom. Orban pokušava na Balkanu stvoriti jednu ‘iliberalnu alijansu’.“
I u tome je on uspešan. Elementi iliberalizma – posebno kada je reč o politici prema medijima, ili o načinu dodeljivanja velikih državnih poslova firmama koje vodi prijateljski nastrojeni ljudi – su vidljivi u različitim državama u regiji, ponajprije u Srbiji.
Ali važan je i faktor igre na antiislamsku kartu. Govoreći o mogućnosti evropske integracije BiH Orban je rekao kako „bi integracija zemlje sa dva miliona muslimana predstavljalo veliki izazov.“
No problem je, smatra autor, u tome da „Bisel ovoj regiji nema mnogo toga za ponuditi. Politika proširenja je propala, a ne postoji alternativna strategija kako bolje uz sebe povezati zemlja regije. To pruža državama poput Rusije, Kine ili Turske nove mogućnosti delovanja.“
Trenutno najglasniji pozivi za evropskom integracijom dolaze iz Budimpešte. Nije slučajno da evropski poverenik za proširenje, Oliver Varheli, inače blizak Orbanu, podržava Dodika. Kao što je iz nedavno objavljenog protokola jednog razgovora vidljivo, Varheli smatra da je za krizu u BiH odgovoran raniji Visoki predstavnik Valentin Incko svojim zakonom o zabrani negiranja genocida u Srebrenici. A osim toga je signalizirao i spremnost na reviziju Izbornog zakona, kao što traže Hrvati u BiH.
„A u celoj priči oko Dodikovih secesionističkih nastojanja lako se zaboravlja da i hrvatska strana dovodi u pitanje strukturu ove višenacionalne države“, zaključuje u svom tekstu za NZZ Volker Papst.
BONUS VIDEO: Adnan Ćerimagić: Šta je sledeći potez Milorada Dodika?
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
