Vojvoda od Edinburga, princ Filip preminuo je 9. aprila u 99. godini, no da je poživeo i znatno kraće, o njegovom bi se životu, kako to volimo reći, “mogao snimiti film”. Verovatno jednom i hoće, jer su njegova porodična pozadina i životni put impresivni za neki scenario, a ujedno i dobar pokazatelj da plava krv nije garancija kako će sve u životu uvijek ići po planu.
PROČITAJTE JOŠ:
Princ Filip rođen je 10. lipnja 1921. na ostrvu Krfu kao peto dete, ali i jedini sin grčkog princa Andrije i princeze Alise od Batenberga. Stavilo ga je to odmah u poziciju porodičnog miljenika, no za njegovu vladarsku budućnost stvari nisu započele posebno dobro. Već 1922. u Grčkoj je došlo do državnog udara. Filipov stric Konstantin I morao je abdicirati, a Filipov otac je odlukom suda istovremeno prognan iz zemlje. Po porodici je stigao britanski ratni brod, koji im je tad poslao kralj Džordž V, rođak u drugom kolenu, pa je porodica pobegla iz zemlje. Legenda kaže da je Filip dobar deo tog neugodnog putovanja proveo skriven u sanduku za narandže, no budućnost će pokazati da je bio spreman preživeti i puno veće izazove od putovanja u trećem razredu.
Nesuđeni vladar Grčke i Danske školovanje je započeo u Francuskoj, no ubrzo se preselio kod rođaka iz loze Mountbaten u Veliku Britaniju. Majka mu je obolela od šizofrenije, a progon iz Grčke ju je psihički dotukao. Otac se nakon ratnih neuspeha preselio u Francusku, gde se odao piću, kocki i ljubavnim brodolomima. Filip je morao rano odrasti, a čeličenje je prošao u raznim internatima. U tinejdžerskim godinama nije mu bilo lako. Drugi svetski rat bio je na pomolu, a Filip u Velikoj Britaniji nije najbolje kotirao. Najviše zbog svojih porodičnih veza sa nemačkim aristokratama, konkretnije sa nacističkim zvaničnicima i simpatizerima, za koje su se poudavale njegove starije sestre, prenosi 24sata.hr.
View this post on Instagram
Njegova majka Alisa je skrivala Jevreje od progona, a Filipa je kao dečaka u Nemačkoj podučavao Kurt Hahn, uticajni pedagog koji je bio Jevrej, no dela bračnih partnera njegovih sestara obeležio je Filipov život. Posle rata postalo je za njega još gore, a na kraljevskom venčanju sa Elizabetom II nije smeo prisustvovati niko od njegove porodice izuzev tad već vidno bolesne majke, inače praunuke kraljice Viktorije.
Princ Filip i kraljica Elizabeta i sami su rodbinski povezani, i to u trećem kolenu. Ništa neobično za bliske monarhije tih godina, a jedan od najdugovečnijih parova svih vremena povezan je bio i preko danske loze, odnosno kralja Kristijana IX. Kao potomak kraljice Viktorije sa majčine strane, princ Filip je i sam bio u redu za britanski tron, no u tom je pogledu njegov položaj ipak bio zanemariv. Iako im je, premda i samo u teoriji, mogao postati kralj, Britanci su tih godina prezirali Filipa. Ratne su rane bile sveže, a njegova porodična prošlost za mnoge na Ostrvu suviše kompromitovana.
Filipova najstarija sestra, princeza Margarita, bila je od njega starija punih 16 godina, a udala se za princa Gotfrieda od Hohenlohe-Langenburga. Teodora od Grčke i Danske udala se za Bertholda, markgrofa iz Badena, a najmlađa od njih, Sofija od Grčke i Danske, sa svojim je suprugom, princom Kristoferom od Hesea, bila toliko cenjena u nacističkim krugovima da se sa Adolfom Hitlerom družila na privatnim ručkovima, a sina je odlučila “počastiti” njegovim imenom.
Filip o povezanosti svoje porodice sa nacizmom nije govorio u javnosti, no u jednom intervjuu 2006. odlučio je prekinuti ćutanje dugo 60 godina. Tad je rekao kako su pojedinim članovima njegove porodice nacizam i rani Hitlerovi pokušaji izgradnje moći i uglede Nemačke u svetu verovatno bili privlačni, ali je istovremeno rezolutno naglasio kako antisemitskim stavovima nije bilo mesta u porodici.
Filip se ipak nacizmu protivio tokom celog svog života i njegov stav nije bio upitan. Tokom Drugog svetskog rata borio se na strani Velike Britanije, zemlje u koju je dospeo kao dječak i koja je kasnije postala njegovom, a učestvovao je u bitkama na Kritu, na grčkom rtu Matapan i na Siciliji.
Ćerka druge Filipove sestre udala se kasnije za jugoslovenskog princa Tomislava (sina kralja Aleksandra I Karađorđevića), kojeg je upoznala dok je bio u progonstvu u Londonu. Ćerka Filipove najmlađe sestre takođe se udala u srpsku kraljevsku porodicu, i to za princa Andreja, trećeg Aleksandrovog sina, pa od tuda i dobro poznata veza sa srpskom kraljevskom porodicom.
Princ Filip navodno je bio najpovezaniji sa princezom Cecilijom, koja se zbog majčinog sve lošijeg zdravstvenog stanja najviše u to vreme posvetila dečaku, a tragično je stradala sa suprugom i decom 1937. u avionskoj nesreći u Belgiji. Imala je samo 26 godina, a tokom leta, kasnije će pokazati istraga, rodila je četvrto dete, koje nije dugo poživelo. Cecilijina sudbina je samo jedna od mnogih nesrećnih sudbina ženskih članova Filipove porodice.
View this post on Instagram
Na njenoj sahrani su se ujedno i prvi put nakon nekoliko godina susreli princeza Alisa i njen muž, princ Andrija, koji je poslednje godine života proveo u Monte Karlu, daleko od porodice. Preminuo je 1944. u jednom hotelu, a o Filipu gotovo da se uopšte nije brinuo. Alisa je za njega govorila kako je zao čovek, a dogovorena ljubav među njima je ubrzo pukla. Budući princ Filip zavisio je o “milostinji” svoje britanske rodbine i o njihovom novcu, od kojeg su dečaka odlučili da školuju.
Filipova majka se nakon napuštanja sanatorijuma, gde je završila “pod ključem”, kad je Filipu bilo samo devet godina, fanatično posvetila pravoslavnoj veri. Nije se nikad zamonašila, no nosila je odoru časnih sestara, po čemu je bila i prepoznatljiva među monarhijom. Fililp je o njoj svojevremeno govorio vrlo ružno, no pred kraj njenog života ponovo su uspostavili narušeni odnos.
Elizabeta i Filip venčali su se u Vesminsterskoj opatiji 1947. godine. Osim što se morao oprostiti sa već spomenutom grčkom titulom, primio je britansko državljanstvo i uzeo majčino prezime Mountbaten. No za “priliku života” Filip je morao da se odrekne svoje pravoslavne vere.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar