Zelenski spreman na povlačenje iz Donbasa: Demilitarizovana zona kao put ka miru?

Ovaj predlog predstavlja još jedan pokušaj kompromisa kada je reč o kontroli regiona Donbas, koji je jedna od glavnih tačaka sporenja u mirovnim pregovorima.

Zelenski je rekao da su Sjedinjene Američke Države predložile formiranje „slobodne ekonomske zone“, koja bi, prema njegovim rečima, morala da bude demilitarizovana. Ipak, zasad nije jasno šta bi takva ideja značila za upravljanje regionom ili njegov dalji razvoj.

Sličan aranžman, dodao je Zelenski, mogao bi da se primeni i na područje oko nuklearne elektrane Zaporožje, koja je trenutno pod ruskom kontrolom. Naglasio je da bi svaki mirovni plan morao da bude potvrđen na referendumu.

Zelenski je u utorak razgovarao sa novinarima o sveobuhvatnom planu od 20 tačaka, koji su u prethodnim danima razradili pregovarači Ukrajine i SAD na sastancima na Floridi, uz napomenu da su mnogi detalji još uvek predmet rasprave.

Rusija ne nagoveštava povlačenje

Rusija, međutim, nije dala nikakve naznake da bi mogla da pristane na povlačenje sa teritorija koje je zauzela. Naprotiv, Moskva insistira da Ukrajina prepusti i preostale delove Donbasa koje još kontroliše — ultimatum koji je Kijev odbacio. Rusija trenutno kontroliše gotovo ceo Lugansk i oko 70 odsto Donjecke oblasti, koje zajedno čine Donbas.

Upitan o predlogu, portparol Kremlja Dmitrij Peskov rekao je u sredu da će Moskva formirati stav na osnovu informacija koje dostavi izaslanik ruskog predsednika Kiril Dmitrijev, koji se tokom vikenda sastao sa američkim izaslanicima na Floridi. Peskov nije želeo da iznosi dodatne detalje.

Američki pregovarači vode odvojene razgovore sa Ukrajinom i Rusijom otkako je predsednik SAD Donald Tramp prošlog meseca predstavio plan za okončanje rata — predlog koji mnogi smatraju naklonjenim Moskvi, koja je pre gotovo četiri godine izvršila invaziju na Ukrajinu. Od tada Kijev i njegovi evropski saveznici nastoje da plan približe ukrajinskim stavovima.

Zelenski je ocenio da je pitanje kontrole Donbasa „najkomplikovanija tačka“ pregovora.

Nuklearna elektrana Zaporožje i ekonomska zona

Kada je reč o nuklearnoj elektrani Zaporožje, SAD su predložile formiranje konzorcijuma sa Ukrajinom i Rusijom, u kojem bi svaka strana imala jednak udeo. Zelenski je, međutim, uzvratio predlogom o zajedničkom preduzeću Ukrajine i SAD, u kojem bi Amerikanci mogli sami da odluče kako će raspodeliti svoj udeo, uključujući i eventualno ustupanje dela Rusiji.

Zelenski je priznao da SAD zasad nisu prihvatile ukrajinske protivpredloge.

„Ali smo značajno približili većinu stavova“, rekao je on. „U suštini, oko gotovo svih ostalih tačaka postigli smo saglasnost.“

Formiranje demilitarizovane ekonomske zone u Donbasu zahtevalo bi teške pregovore o tome koliko bi se trupe povukle i gde bi bile raspoređene međunarodne snage, rekao je Zelenski, dodajući da o tome moraju odlučivati lideri na najvišem nivou.

Radna verzija američko-ukrajinskog nacrta predviđa i povlačenje ruskih snaga iz Dnjepropetrovske, Nikolajevske, Sumske i Harkovske oblasti. Zelenski smatra da bi međunarodne snage mogle biti raspoređene duž pojedinih delova linije razdvajanja radi nadzora sprovođenja sporazuma.

Ukrajina je takođe predložila da okupirani grad Energodar, najbliži nuklearnoj elektrani Zaporožje, postane demilitarizovana slobodna ekonomska zona. Zelenski je naveo da je o toj tački vođeno čak 15 sati razgovora sa SAD, ali da dogovor nije postignut.

Za sada SAD predlažu zajedničko upravljanje elektranom, pri čemu bi Ukrajina, SAD i Rusija imale po 33 odsto udela, što je Zelenski ocenio kao „ne baš realno“.

„Kako možete imati zajednički posao sa Rusima posle svega što se dogodilo?“ upitao je.

Ukrajina je umesto toga predložila model u kojem bi elektranom upravljalo zajedničko preduzeće sa SAD, a Amerikanci bi samostalno odlučivali o raspodeli energije iz svog 50-odstotnog udela.

Zelenski je rekao da su potrebne milijarde dolara investicija kako bi elektrana ponovo bila operativna, uključujući i obnovu obližnje brane.

Bezbednosne garancije, izbori i obnova

Radni nacrt sporazuma predviđa da Ukrajina dobije „snažne“ bezbednosne garancije, koje bi obavezivale partnere da reaguju u slučaju nove ruske agresije. Takav mehanizam bio bi sličan Članu 5 NATO-a, koji kaže da je napad na jednu članicu napad na sve.

Zelenski je rekao da će poseban dokument sa SAD detaljno definisati te garancije, uslove pod kojima bi se aktivirale, kao i mehanizam za nadzor eventualnog prekida vatre. Taj dokument biće potpisan zajedno sa glavnim mirovnim sporazumom.

„Raspoloženje u Sjedinjenim Američkim Državama je da je ovo presedan i izuzetno snažan korak ka Ukrajini. Oni smatraju da nude ozbiljne bezbednosne garancije“, rekao je Zelenski.

Nacrt predviđa i druge elemente, među kojima su zadržavanje ukrajinske vojske na nivou od 800.000 pripadnika u mirnodopskim uslovima, kao i članstvo Ukrajine u Evropskoj uniji do precizno određenog datuma. Ograničavanje veličine ukrajinske vojske jedan je od ključnih zahteva Rusije.

Dokument takođe predviđa ubrzavanje sporazuma o slobodnoj trgovini između Ukrajine i SAD, dok Vašington želi sličan sporazum i sa Rusijom. Ukrajina traži i privremeni povlašćeni pristup evropskom tržištu, kao i snažan globalni razvojni paket, uključujući osnivanje fonda za privlačenje stranih investicija u ukrajinsku industriju.

Cilj je da se za obnovu zemlje prikupi do 800 milijardi dolara kroz kapitalne investicije, grantove, zajmove i privatni sektor.

Predlog predviđa i održavanje izbora nakon potpisivanja sporazuma. Mandat Volodimira Zelenskog istekao je u maju 2024, ali su izbori odloženi zbog ruske invazije.

Ukrajina takođe zahteva istovremeno oslobađanje svih ratnih zarobljenika od 2014. godine, kao i povratak civilnih zatočenika, političkih zatvorenika i dece.

U međuvremenu, u Moskvi je u sredu u eksploziji poginulo troje ljudi, među kojima i dva policajca, saopštili su ruski istražni organi, samo nekoliko dana nakon što je u automobilu-bombi stradao visoki ruski general.

Zvaničnik ukrajinske vojne obaveštajne službe (GUR) rekao je za agenciju AP da je napad izveden u okviru operacije te službe. Drugi zvaničnik naveo je da su poginuli policajci učestvovali u ratu u Ukrajini, ne iznoseći dodatne detalje. Obojica su govorila pod uslovom anonimnosti jer nisu ovlašćeni da javno komentarišu slučaj.