Najluđa najava do sada? Rusija planira nuklearnu elektranu na Mesecu

Još od 1961. godine, kada je sovjetski kosmonaut Jurij Gagarin postao prvi čovek u svemiru, Rusija se ponosila statusom jedne od vodećih svetskih sila u svemirskim istraživanjima. Međutim, tokom poslednjih decenija, Moskva je počela da zaostaje za Sjedinjenim Američkim Državama, a sve više i za Kinom.

Ruske ambicije pretrpele su ozbiljan udarac u avgustu 2023. godine, kada se bespilotna misija Luna-25 srušila na površinu Meseca tokom pokušaja sletanja. U međuvremenu, američki milijarder Ilon Mask dodatno je promenio svemirsku industriju revolucionarnim načinom lansiranja letelica, što je nekada bila jedna od ključnih ruskih prednosti.

Ruska državna svemirska agencija Roskosmos saopštila je da planira izgradnju lunarne elektrane do 2036. godine, te da je u tom cilju potpisala ugovor sa vazduhoplovnom kompanijom Lavočkin. Prema navodima Roskosmosa, svrha elektrane biće snabdevanje energijom ruskog lunarnog programa, uključujući rovere, opservatorije i infrastrukturu zajedničke rusko-kineske Međunarodne lunarne istraživačke stanice.

„Ovaj projekat predstavlja važan korak ka stvaranju trajno funkcionalne naučne stanice na Mesecu i prelasku sa jednokratnih misija na dugoročni program istraživanja“, saopštio je Roskosmos.

Iako Roskosmos nije izričito naveo da će elektrana biti nuklearna, u projektu učestvuju ruska državna nuklearna korporacija Rosatom i Kurčatov institut, vodeća ruska institucija za nuklearna istraživanja, što jasno ukazuje na nuklearni karakter postrojenja.

Direktor Roskosmosa Dmitrij Bakanov izjavio je u junu da su među glavnim ciljevima agencije postavljanje nuklearne elektrane na Mesecu, ali i istraživanje Venere, takozvane „Zemljine sestre“.

Mesec, koji je od Zemlje udaljen oko 384.400 kilometara, ima ključnu ulogu u stabilizaciji nagiba Zemljine ose, čime doprinosi stabilnijoj klimi, a takođe je odgovoran i za pojavu plime i oseke u svetskim okeanima.