9
Bivši hrvatski ambasador u Moskvi Božo Kovačević i vojni analitičar sa Fakulteta političkih nauka u Zagrebu Robert Barić gostovali su u programu mreže Hrvatskog radija. Razgovarali su o potencijalnom mirovnom sporazumu u Ukrajini i eskalaciji sukoba u Siriji.
Kovačević je rekao da je očigledno da je sirijski režim u krizi i da Iran više ne može da ga podržava kao ranije. „To je eskalacija krize, čije uzroke i posledice ne možemo da vidimo, ali u centru je politička slabost Irana. Iran je u ovoj konfrontaciji sa Izraelom izložen opasnosti da se SAD sve intenzivnije uključe u rat“, uveren je on, piše Index.
Iako iz Teherana poručuju da se nikoga ne plaše, Kovačević smatra da je očigledno da su iranski vladari svesni političke krize koja je izvor njihovih problema. „Veliki broj mladih ljudi ima ideju o dobrom životu koja više liči na zapadnjačke ideje nego na način na koji teokratski režim nameće celom društvu. Jasno je da ako ajatolah uskoro umre, može biti slom tog režima“, upozorio je on.
„Mislim da su svi zainteresovani igrači svesni takvih mogućnosti i slabosti Irana i odlučuju da preduzmu korake za koje misle da im mogu doneti uspeh. Tu je i rusko učešće u Ukrajini. Tako da se pretpostavljalo da će Rusija biti manje voljna da se angažuje u Siriji. za opstanak režima Bašara el Asada, ali što se Sirije tiče, Moskva ne odustaje tako lako“, dodao je on.
Barić predviđa da se sukob u Siriji neće širiti. On je istakao da „Ankara sada stoji iza svega“. „Ovim se šalje poruka Moskvi, Teheranu i sirijskom režimu. Bašar el Asad je odbio bilo kakve pregovore poslednjih godinu dana sa Erdoganom.
„S druge strane, tu je problem izbeglica koji opterećuje Tursku. A tu su i kurdske snage u Siriji koje su sada u veoma teškoj situaciji. Oni tiho čekaju da vide šta će se desiti“, nastavio je on. Tvrdi da je „reč o akciji koja se tiho i pažljivo organizuje“.
„Sada je Turska glavni igrač, i zašto? Erdogan šalje poruku Ankari, a posebno Moskvi, pre dolaska Trampove administracije. I drugo, očigledno, ruska ulaganja u sirijsku vojsku su se pokazala kao mrtva“, rekao je on.
„Iranska revolucionarna garda je pretrpela veliki poraz, Teheran će sada morati da reaguje, oni već mobilišu proiranske milicije u Iraku i šalju pojačanja. Ali sumnjam da će to dovesti do bilo kakve eskalacije, Izrael to samo prati, i zadovoljan je time“, istakao je on.
„Ponovo se pokazalo da su kopnene operacije u Libanu, čak i protiv oslabljenog Hezbolaha, veoma veliki problem. Bez obzira na zategnute odnose između Erdogana i Izraela, obe strane vide šansu da smanje uticaj Sirije i to je ono što što se sada dešava, priča nije završena, sada ćemo videti kakva će biti vojna reakcija Irana“, dodao je on.
Povodom izjave Zelenskog da je Ukrajina spremna za završetak rata u zamenu za članstvo u NATO, Kovačević tvrdi da je to znak da ukrajinski predsednik „polako shvata da Zapad neće, kao što nije činio do sada, bezrezervno podržavati ambicije ukrajinskih vlasti“.
„Rat u Ukrajini sa pozicije Zapada vodi se da bi se postigao zapadni cilj, a to je nanošenje strateškog poraza Rusiji. Postizanje tog cilja ne znači u potpunosti saglasiti se sa svime što Ukrajina želi. Do sada je predsednik Zelenski je postavio ultimativne zahteve Evropskoj uniji, NATO-u i Sjedinjenim Američkim Državama“, rekao je Kovačević.
„U Sjedinjenim Državama, osim retkih izuzetaka, uglavnom je naišao na podršku. Sada je shvatio da se menja raspoloženje među zapadnim političkim elitama. I predsednik Zelenski je svestan činjenice da će novi američki predsednik Tramp promeniti politiku. nastavio je.
PROČITAJTE JOŠ:
Trampov plan predviđa odlaganje članstva Ukrajine u NATO-u na neodređeno vreme, dok Zelenski obećanje o članstvu u NATO-u čini neophodnim preduslovom za pristanak na pregovore. Mislim da će biti pod velikim pritiskom Trampove administracije, posebno ako Putin pristane na pregovore“, rekao je on.
On je podsetio da je i sam Tramp rekao da nije neophodno da Ukrajina bude u NATO alijansi i da zato predviđa da će Zelenski biti pod pritiskom američke administracije da odustane od zahteva da Ukrajina odmah uđe u NATO, jer bi to znače obavezu svih članica da direktno pomognu Ukrajini u oslobađanju okupiranih teritorija, na šta najverovatnije nisu spremne.
Barić je rekao da su obe strane u takvoj poziciji da će 2025. gledati da zamrznu sukob. „Rusija je u teškom položaju zbog gubitaka koji dostižu rekordne nivoe, a ekonomski više ne može da ratuje. S druge strane, zbog grešaka Zelenskog i ukrajinskog političkog rukovodstva, Ukrajina je takođe u poziciji da pristane na neko svojevrsno zamrzavanje sukoba“, primetio je on.
Osvrnuo se i na izjavu Zelenskog o članstvu u NATO. „Kakav bi bio status ukrajinskih teritorija koje su okupirali Rusi? Da li bi Kijev rekao: ‘Dobro, odustajemo od vojnih operacija da ih vratimo, ali ne priznajemo Rusiju’, ili bi ustupio teritorije Rusiji u nekom sporazumu „Ovde se otvara Pandorina kutija, ako se desi neko drugo rešenje, Helsinški zakon će ući u istoriju. Svima se daje primer da se granice mogu menjati nasilno.
BONUS VIDEO: Bivši ministar odbrane Ukrajine za CNN: Zamrzavanje sukoba bi omogućilo Rusiji da se pregrupira
