Bašar Al Asad i Vladimir Putin Foto: EPA-EFE/VALERY SHARIFULIN / SPUTNIK / KREMLIN POOL

Nakon 13 godina brutalnog građanskog rata, režim Bašara al Asada zvanično je okončan. Pobunjeničke snage, predvođene grupom Hajat Tahrir al Šam (HTS), ušle su u Damask i preuzele predsedničku palatu. Bašar al Asad je, prema navodima izvora, uspeo da pobegne iz zemlje, ali njegova trenutna lokacija ostaje nepoznata. Između ostalog, spekuliše se da je u Rusiji, kod Vladimira Putina, njegovog dugogodišnjeg saveznika.

Pobunjenici su se oglasili putem državne televizije, objavljujući kraj Asadovog režima i početak nove ere za Siriju. Premijer Mohamad Gazi al Džalali najavio je spremnost da sarađuje sa opozicijom i osigura nesmetan rad državnih institucija, naglašavajući da ostaje u svom domu u Damasku.

PROČITAJTE JOŠ:

Povlačenje ruske podrške ključni faktor u padu režima

Tokom ranijih faza rata, Rusija je bila ključni saveznik Asadovog režima, pružajući mu vojnu i političku podršku. Međutim, ovaj put Moskva nije reagovala na novu ofanzivu pobunjenika, što je bio jasan signal da je podrška iz Kremlja izostala.

Kako su pobunjeničke snage napredovale ka Damasku, bilo je sve očiglednije da Putin nije spreman da interveniše. Prema izvorima iz ruskih vojnih krugova, brodovi ruske flote stacionirani u Tartusu povukli su se nekoliko dana pre nego što su pobunjenici zauzeli Damask. Rusko vazduhoplovstvo, koje je ranije presudno uticalo na preokret u korist Asadovih snaga, ovog puta nije pružilo nikakvu podršku.

Bašar Al Asad Foto: APAImages / Shutterstock Editorial / Profimedia

Prema navodima Čarlsa Listera, direktora Programa za borbu protiv terorizma i ekstremizma pri Institutu za Bliski istok, „Asadova budućnost nikada nije izgledala ovako neizvesno, a čini se da Rusija nije voljna ili nije sposobna da ga spase.“ Izvori bliski Kremlju takođe su potvrdili da Rusija nema nameru da ponovo brani Asada, piše Blic.

Putinov pristup podršci režimima suočenim sa krizama oslanja se na kombinaciju vojne intervencije, ekonomske pomoći i diplomatskog pritiska. Ova strategija omogućila je Rusiji da zadrži svoj uticaj u ključnim regionima, ali su ishodi često bili neizvesni. Evo nekoliko ključnih primera:

Ukrajina (2014)

Tokom mandata proruskog predsednika Ukrajine Viktora Janukoviča, Rusija je pružila finansijsku pomoć u vidu kredita i vršila pritisak da Kijev odustane od pridruživanja Evropskoj uniji. Međutim, masovni protesti na Majdanu doveli su do njegovog svrgavanja, nakon čega je pobegao u Rusiju. Kao odgovor, Putin je anektirao Krim i pružio podršku separatistima u istočnoj Ukrajini. Iako je Rusija zadržala kontrolu nad Krimom, Janukovičev režim je pao, a Moskva je upala u dugotrajan sukob sa Zapadom.

Kazahstan (2022)

Tokom protesta u januaru 2022. u Kazahstanu, Putin je brzo reagovao, šaljući trupe u okviru Organizacije ugovora o kolektivnoj bezbednosti (ODKB) kako bi podržao predsednika Kasima Žomarta Tokajeva. Intervencija je stabilizovala situaciju, ali je ukazala na krhkost ruskog uticaja u Centralnoj Aziji. Iako je Tokajev ostao na vlasti, njegovo poverenje u Moskvu se poljuljalo, što je podstaklo napore Kazahstana da diverzifikuje svoje spoljnopolitičke saveze.

Libija (2011)

Iako Libija nije bila formalni saveznik Rusije, Moskva se protivila NATO intervenciji tokom ustanka protiv Muamera Gadafija. Rusija je pokušala diplomatskim putem da sačuva Gadafijevu vlast, ali nije uspela da spreči njegov pad. Nakon Gadafijevog svrgavanja i smrti, Rusija je izgubila uticaj u Libiji. U kasnijim godinama, Moskva je nastojala da povrati prisustvo podrškom Halifi Haftaru, vojnom lideru koji kontroliše deo istočne Libije.

Ključne tačke ofanzive pobunjenika

Ofanziva je započela na severu Sirije, gde su pobunjenici brzo preuzeli kontrolu nad ključnim gradovima poput Homsa, Alepa i Hame. Pad Homsa omogućio je pobunjenicima da preseku strateški važan autoput M5, koji povezuje Damask sa obalskim regionima i ruskim vojnim bazama Tartus i Hmejmim.

Kako su snage opozicije ulazile dublje u prestonicu, sirijska državna vojska povukla se bez pružanja otpora, a komandanti su saopštili vojnicima da više nisu u službi. Strane agencije prenele su da je u trenutku kada su pobunjenici ulazili u Damask, sa aerodroma poleteo avion koji je ubrzo isključio transponder, što je izazvalo sumnje da je Asad možda bio u tom avionu.

Tramp ocenio da je Asad pobegao jer je izgubio podršku Rusije

Novoizabrani predsednik SAD Donald Tramp izjavio je danas da je sirijski predsednik Bašar Asad pobegao iz zemlje, pošto je izgubio podršku Rusije.

„Asad je otišao. Njegov zaštitnik Rusija predvođena Vladimiromm Putinom, nije zainteresovana da ga štiti više“, napisao je Tramp na svojoj platformi Truth Social.

U međuvremenu visoki diplomata Ujedinjenih Arapskih Emirata (UAE) Anvar Gargaš nije odgovorio na direktan upit da li zbačeni sirijski predsednik Asad beži u tu zemlju, rekavši da je to „fusnota u istoriji“.

Ima spekulacija da bi Asad mogao da pobegne u UAE, gde njegova šira porodica poseduje imovinu, preneli su izraelski mediji. Aplikacija za praćenje letova je pokazala da su privatni avioni leteli juče između Damasa i UAE.

Asad koji je vladao Sirijom gotovo 25 godina je navodno napustio Damask i uputio se ka nepoznatoj lokaciji, prenose agencije.

BONUS VIDEO: Pobunjenici slave na ulicama Damaska

Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?

Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare