Vladimir Putin slavi rođendan: Evo kako je od siromašnog dečaka postao diktator koji vodi brutalne ratove

Njegov otac, Vladimir Spiridonovič Putin, služio je u sovjetskoj mornarici, dok je majka, Marija Ivanovna Putina, radila u fabrici. Odrastao je u siromaštvu u zajedničkom stanu, gde je razvio interesovanje za sport, posebno džudo. Godine 1975. diplomirao je pravo na Državnom univerzitetu u Lenjingradu.

Nakon diplome, pridružio se KGB-u, sovjetskoj obaveštajnoj službi. Od 1985. do 1990. bio je stacioniran u Drezdenu, gde je stekao značajno obaveštajno iskustvo. Nakon povratka u Lenjingrad, uključio se u politiku kao savetnik tadašnjeg gradonačelnika Anatolija Sobčaka, postajući ključna figura u gradskoj upravi.

Godine 1996. preselio se u Moskvu i ubrzo napredovao, postavši zamenik šefa predsedničke administracije. 1998. godine postao je direktor Federalne službe bezbednosti (FSB). U avgustu 1999. imenovan je za premijera, a nakon ostavke Borisa Jeljcina 31. decembra iste godine, preuzeo je vlast kao v.d. predsednika. Na predsedničkim izborima 2000. godine pobedio je s velikom većinom glasova.

Njegov prvi mandat kao predsednika obeležen je konsolidacijom moći unutar Rusije i jačanjem uloge države u ekonomiji. Takođe, Putin je smanjio uticaj oligarha, grupe moćnih biznismena koji su stekli ogromno bogatstvo tokom haotičnih godina postsovjetske tranzicije. Oslonio se na povećane prihode od nafte i gasa kako bi ojačao rusku ekonomiju i stabilizovao finansijske institucije.

Brutalni rat u Čečeniji

Tokom prvih godina vlasti Putin je nastojao da vrati Rusiji uticaj na međunarodnoj sceni dok je u zemlji provodio stroge mjere protiv separatističkih pokreta, posebno u Čečeniji. Nakon brutalnog rata u Čečeniji 1990-ih Putinova vlada uspostavila je čvrstu kontrolu nad regijom, ali po cenu ozbiljnih kršenja ljudskih prava. Istovremeno, njegov odnos s medijima postao je napet, a mnogi nezavisni mediji bili su ili zatvoreni ili pod strogom državnom kontrolom.

Putin je 2004. ponovo izabran za predsednika, nastavljajući da jača centralizovanu vlast. Budući da je Ustav sprečio njegovu kandidaturu za treći uzastopni mandat 2008. godine, predao je predsedničku funkciju Dmitriju Medvedevu, dok je i dalje kontrolisao ključne poluge vlasti kao premijer. Vratio se na predsedničku funkciju 2012. godine, nakon ustavnih promena koje su produžile mandat predsednika.

Invazija na Ukrajinu

Njegova spoljna politika uključivala je aneksiju Krima 2014. i vojnu intervenciju u Siriji 2015. godine. Najkontroverzniji potez bio je početak invazije na Ukrajinu u februaru 2022, što je izazvalo međunarodnu osudu i sankcije. Ovaj rat doveo je do humanitarne krize i izolacije Rusije na svetskoj političkoj sceni.

Putinov autoritarni stil vladavine često je kritikovan zbog suzbijanja slobode medija i političkih protivnika, uključujući zatvaranje opozicionih lidera poput Alekseja Navaljnog. Njegova unutrašnja politika fokusira se na jačanje državnih institucija i obezbeđivanje podrške kroz kontrolu ključnih sektora privrede.

Trenutni mandat traje do 2030. godine, a njegova budućnost ostaje neizvesna, no jasno je da je njegova uloga u oblikovanju moderne Rusije bila ključna kako na unutrašnjem, tako i na međunarodnom planu.