0
Uprkos tome što je na samoj granici sa Kinom, izvorom virusa, i sa populacijom od oko 95 miliona ljudi, Vijetnam ima potvrđenih tek 300 slučajeva zaraze koronavirusom i nijednu zabeleženu smrt. Prošlo je čak mesec dana od poslednje transmisije virusa, pa su vlasti donele odluku o otvaranju zemlje, a stručnjaci kažu kako je Vijetnam katastrofu izbegao samo zato što je reagovao na vreme.
Vijetnamci su naime uveli vrlo stroge mere koje su, čini se, uspele da spreče širenje virusa. Oni su već početkom januara, iako nisu imali nijedan potvrđen slučaj korone, preduzeli drastičnu akciju borbe protiv misterioznog virusa koji je u tom trenutku ubio tek dvoje ljudi u Vuhanu, prenosi Jutarnji list.
„Vijetnam je vrlo brzo reagovao na ekstreman način, ali mere su bile vrlo razumne“ kaže profesor Gaj Tvajts, direktor jedinice za klinička istraživanja „Oksford“ u Ho Ši Minu, koji je sarađivao s vladom na području suzbijanja zaraznih bolesti. Tako su uvedene zabrane putovanja, strog nadzor stanja i zatvorena je granica s Kinom koju su mogli preći samo uz intenzivne provere na graničnim prelazima. Škole su odmah zatvorene, da bi bile otvorene sredinom maja, piše BBC.
Tvajts objašnjava kako je Vijetnam zemlja koja ima veliko iskustvo sa zaraznim bolestima, još od pojave SARS-a 2003., do ptičjeg gripa 2010., kao i sporadičnim epidemijama ospica i denga groznice koju prenose komarci. Zbog svog lošeg iskustva sa zarazama, tamošnje vlasti se, objašnjava Tvajts, s epidemijama nose verovatno i bolje od bogatijih zemalja.
Jedna od mera koje su odmah uvedene je da je svako ko ulazi u zemlju bio poslan u 14-dnevni karantin, kao i svako ko je imao bilo kakav kontakt s ijednom zaraženom osobom. Uslovi karantina nisu bili savršenib – jedna je Australijanka ispričala kako je morala da spava u sobi u kojoj je bio samo dušek, bez jastuka i pokrivača, uz samo jedan mali ventilator u vreloj prostoriji.
Uvedena su i masovna testiranja svih koji su „završili“ u karantinu, a Tvajts smatra da se za oko 40 odsto slučajeva ne bi znalo bez tog poteza. Reč je o bolesnicima koji su testirani iako nemaju nikakvih simptoma, a ispostavilo se da su pozitivni na Sars-CoV-2.
Pročitajte još:
„Kada imate toliko asimptomatskih pacijenata, kontrola je jedina stvar koju treba da radite. Da Vijetnam nije zatvorio te ljude oni bi nekontrolisano šetali i nosili virus“ objašnjava Tvajts.
Vijetnamske vlasti nikad nisu uvele potpuni karantin zemlje, ali su brzo reagovale na pojavu žarišta. U gradu Son Loi severno od Hanoija, više od deset hiljada ljudi bilo je odsečeno je od ostatka zemlje nakon izbijanja zaraze, a slično se nedugo zatim dogodilo i sa 11 hiljada stanovnika naselja Ha Loi. Niko nije smeo da uđe, ni da izađe iz tih naselja sve dok najmanje dve nedelje ne bude nijednog potvrđenog slučaja.
Iako je u Vijetnamu na snazi jednopartijski režim, vlasti su vrlo dobro komunicirale sa narodom u vreme krize. Svima su slali redovne SMS poruke s najnovijim informacijama oko uvedenih mera, i sa savetima kako se štititi od koronavirusa. Propaganda je, kažu stručnjaci, naciju na neki način uvela u „ratno stanje“, zbog čega je u društvu nastao snažan osećaj borbe protiv zajedničkog neprijatelja.
Podaci o koronavirusu u Vijetnamu zato su iznenađujuće male brojke zaraženih, toliko da su neki posumnjali u njihovu istinitost, ali stručnjaci tvrde kako nema razloga da se u njih sumnja.
„Možda nismo zabeležili apsolutno svaki slučaj, ali zataškavanja aposlutno nije bilo, u to sam uveren“ kaže Tvajts.
Slučaj Vijetnama, čija se ekonomija oporavlja, a društvo vraća u normalu, pokazuje kako su restriktivne mere prevencije najbolji način za otklanjanje problema u korenu, zaključuje BBC.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
