Bilo je to usred zime u februaru 2022. godine. Moskva je poslala nekoliko stotina padobranaca na aerodrom u Ukrajini sa naređenjem da brzo napreduju ka prestonici i uspostave kontrolu. Pošto su tenkovi takođe prešli granicu, Kremlj je očekivao da će zemlja brzo pasti i da će se "operacija" biti gotova za nekoliko dana. Međutim, krvava bitka u Ukrajini krenula je drugačijim putem i iznedrila pet velikih lekcija za ceo svet, a naročito ruske vlasti.
Isti plan je Moskva imala za invaziju Sovjetskog Saveza na Avganistan 1979. godine. Četiri decenije kasnije, ruski predsednik Vladimir Putin koristio je isti preterano samouvereni plan za svoju invaziju na Ukrajinu, gde je na sličan način zamišljao da će zauzimanje Kijeva biti praćeno nacionalnom kapitulacijom.
„Postoji depresivno direktna paralela između toga kako je grupa ostarelih muškaraca u Kremlju donela lošu odluku da izvrši invaziju na Avganistan i kako je druga grupa ostarelih muškaraca u Kremlju donela odluku da napadne Ukrajinu. U oba slučaja, vojska je smatrala da je invazija loša ideja, ali je to mišljenje ignorisano“, rekao je ruski stručnjak i istoričar Mark Galeoti.
Invazija na Avganistan ostavila je 15.000 mrtvih sovjetskih vojnika i dovela do 10-godišnjeg rata koji je okončan tek nakon povlačenja trupa. U Ukrajini, gde je, kako se procenjuje, 100.000 ruskih vojnika već ubijeno ili ranjeno za samo 10 meseci, Kremlj verovatno nastavlja da još dramatičnije pogrešno tumači nacionalno raspoloženje, piše Fajnenšel tajms.
Ruske snage nisu uspele da zauzmu prestonicu Kijev, a ukrajinske trupe su ih od tada potisnule sa više od polovine teritorije koju su prvobitno zauzele. Ipak, Moskva ostaje naizgled neobuzdana: Ukrajina je više puta upozoravala da Rusija planira još jedan kopneni napad na prestonicu, uprkos njenoj iscrpljenoj sposobnosti da pokrene veliku kopnenu ofanzivu.
Koje se još pouke mogu izvući iz ukrajinskog sukoba i kako bi se on mogao odvijati 2023. godine?
Jedan od ključnih uvida, rekli su vojni zvaničnici i analitičari, je da se „veliki rat vratio“, a sa tim i potreba da zemlje imaju industrijski kapacitet i ogromne zalihe oružja za održavanje borbe visokog intenziteta.
Ukrajinske zalihe su obezbeđivale ono što je Džejms Hepi, ministar oružanih snaga Velike Britanije, nazvao „strateškom dubinom“ njenih zapadnih saveznika, koji su Ukrajini poslali više od 40 milijardi dolara vojne pomoći. SAD će takođe poslati svoj sistem protivvazdušne odbrane Patriot kao deo novog paketa oružja vrednog 1,85 milijardi dolara.
Do sada se, međutim, Zapad — koji je bio oprezan zbog eskalacije sukoba koji bi mogao dovesti do direktne konfrontacije između zemalja NATO-a i Rusije — opirao da obezbedi moderne tenkove, rakete dugog dometa i mlaznjake koje je takođe zahtevao Kijev.
„Ključno pitanje za 2023. je koliku će vojnu podršku Zapad nastaviti da pruža Ukrajini — i kakvu“, rekao je Domitila Sagramoso, stručnjak za bezbednost Rusije na Kraljevskom koledžu u Londonu.
Treća lekcija za Moskvu je važnost kvaliteta nad kvantitetom. Dobra logistika, veliki broj trupa i adekvatan vojni hardver — bilo da su dronovi ili tenkovi — „ništa ne vrede ako su obaveštajne službe i vođstvo neadekvatni“, rekao je Ben Bari, bivši brigadir britanske vojske koji sada radi u istraživačkom centru Međunarodnog instituta za strateške studije.
Umesto toga, ruske snage su nastavile da pokazuju „nizak moral i slabe standarde kombinovane taktike naoružanja i vođstva na bojnom polju“, rekao je Beri.
U pokušaju da to ispravi, Putin je u oktobru postavio generala Sergeja Surovikina da komanduje ruskim snagama u Ukrajini. Surovikin, veteran rata u Siriji, je „verovatno najkompetentniji komandant koga je Rusija postavila“, rekla je Dara Masikot, ruski vojni ekspert u istraživačkom centru Rand Corporation.
Surovikin je pojačao ruske linije fronta regrutima iz nedavnoo sprovedene mobilizacije oko 300.000 ljudi. Takođe je projektovao uspešno povlačenje iz oko strateškog južnog grada Hersona, gde su ruske snage bile u opasnosti da budu zarobljene.
Ove jače odbrambene pozicije smanjuju šanse za uspešnu ukrajinsku zimsku kontraofanzivu koja preseca kopneni most koji prolazi duž obale Azovskog mora i povezuje Rusiju sa Krimom, iako zapadni vojni analitičari i dalje smatraju da je prodor moguć.
„Ukrajinske snage se svakako suočavaju sa problemima. Njihove žrtve su velike, mnogi nisu adekvatno obučeni, neke jedinice očigledno pate od ekstremnog umora i potrebno im je više oružja i municije. Ali njihov moral i odlučnost su i dalje neuporedivo viši od njihovih protivnika, a bili su mnogo efikasniji od Rusa u mobilizaciji“, rekao je jedan zapadni savetnik za odbranu.
Četvrta lekcija je važnost civilnog društva u održavanju ratnih napora. Ukrajinski softverski programeri dizajnirali su aplikacije kako bi pomogli svojim trupama da gađaju ruske položaje, kuvari kuvaju hranu za ukrajinske vojnike na linijama fronta, a volonteri nastavljaju da prikupljaju sredstva za kupovinu vojnih potrepština kao što su pribori za prvu pomoć i naočare za noćno osmatranje.
„Veliki deo uspeha Ukrajinaca na bojnom polju zavisi od heterogenog i samouverenog civilnog društva, sposobnog da podrži vojnike“, rekao je Timoti Snajder, istoričar sa Univerziteta Jejl.
Oktobarska anketa Galupa pokazala je da 70 odsto Ukrajinaca želi da nastavi borbu dok ne ostvare pobedu, a više od 90 odsto veruje da pobeda znači ponovno zauzimanje teritorije koju je Rusija zauzela, uključujući Krim, koji je anektiran 2014. godine.
Nasuprot tome, ruska podrška ratu prepolovila se između juna i novembra na 27 odsto, prema neproverenoj internoj anketi Kremlja koju je izvestila medijska kuća Meduza u egzilu.
PROČITAJTE JOŠ:
Peta i možda najveća lekcija iz rata je da se on vodi na više frontova, a ne samo tenkovima, raketama i puškama.
Putin je pokrenuo nemilosrdni talas raketnih i dronova napada na energetsku infrastrukturu Ukrajine kako bi pokušao da slomi nacionalnu volju i pusti talas izbeglica u Evropu.
On je zapretio daljim rezovima zapadnih snabdevanja gasom kako dolazi zima, a dok Ukrajina isporučuje žito u skladu sa sporazumom koji su posredovali Turska i UN, ruska mornarica i dalje kontroliše Crno more, ugrožavajući veći deo ukrajinskih ruta za izvoz hrane.
„Putinova poruka je izgleda da će se pucnjava nastaviti, ali mogu da nastavim ovo koliko god želim. To je politička strategija koja je osmišljena da udalji Ukrajinu od Zapada. Način na koji se ovaj rat odvija ne odnosi se samo na vojnu opremu“, smatra Galeoti i dodaje:
„Karakter modernog rata se možda menja, ali se menja i priroda mira. To je nešto o čemu Zapad treba da razmišlja“.
BONUS VIDEO: Život pod bombama u Bahmutu
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar