0
Krunisanje britanskog kralja Čarlsa III i kraljice Kamile privuklo je veliku pažnju javnosti širom sveta. Jedan od detalja koji najviše intrigira svet jesu kraljevske krune, koje kriju zanimljive priče.
Kruna svetog Edvarda za kralja
Kruna svetog Edvarda, je korišćena za krunisanje kralja, vraćena je na javno izlaganje u Londonskom tornju nakon završetka radova na modifikaciji, saopštila je palata.
Ova kruna se već vekovima koristi, a Čarls III će je nositi manje od sata tokom ceremonije krunisanja i nikad više. Kako pišu britanski mediji, ovo će biti retka prilika da se vidi neprocenjiva kruna Svetog Edvarda, koja se nosi samo tokom krunisanja.
Napravljena je od čvrstog 22-karatnog zlata, visine je 30 centimetara i teška oko 2,23 kilograma. Kraljica Elizabeta Druga je poslednja nosila krunu Svetog Edvarda na krunisanju 1953. godine i za ovih 70 godina, retko je iznošena iz Londonskog tornja.
Krunu krase 444 dragulja i draga kamenja, među kojima su skupi safiri, rubini, ametisti i topaz, iako su većinom svetloplavi ili plavozeleni akvamarini. Postavljeni su u glaziranim i zlatnim okvirima. Drago kamenje u kruni se nekada vadilo iz okvira i postavljalo samo za krunisanja.
Kruna Svetog Edvarda je napravljena za Čarlsa Drugog 1661. Dobila je naziv po kruni koja je u davnoj prošlosti pripadala anglosaksonskom kralju i svecu, Edvardu ispovedniku.
Kralj Čarls Drugi naručio je novi komplet dragulja za dvor, posebno za krunu Svetog Edvarda, ali i novu kraljevsku krunu. Na obodu krune su četiri krsta, heraldički ljiljani i dva luka koji se spajaju u centru.
Na vrhu krune je krst ukrašen draguljima sa kojeg vise perle, kao i monde, šara koja predstavlja svet kojim kralj vlada. Prednja i zadnja strana krune su skoro identične. Ivica krune napravljena je od samurovine, vrste belog hermelina čiji rep ima crni vrh. Najjednostavniji način da se prepozna prednji od zadnjeg dela krune su različite boje dragog kamenja, ali je u prošlosti često dolazilo do zabune.
Pre krunisanja Džordža Šestog, oca kraljice Elizabete Druge, navodno je crveni konac bio zavezan za krune da bi se lakše prepoznala prednja od zadnje strane, ali je slučajno sklonjen pred samu ceremoniju.
Kruna u kojoj je bio „ukleti dijamant“
Britanska kraljica supruga Kamila je za krunisanje nosila recikliranu krunu na kojoj neće biti dijamant Kohinor, saopštila je Bakingemska palata. Kamila će nositi modifikovanu verziju krune kraljice Marije, koju je napravio Garard za krunisanje 1911. godine, a nju je nosila kraljica Meri, supruga Džordža V.
U znak počasti kraljici Elizabeti II, kruna je resetovana dijamantima Kulinan III, IV i V, deo lične kolekcije nakita pokojne kraljice i koje ona često nosila kao broševe.
Saopštenje potvrđuje da dijamant Kohinor, koji je zaplenila Istočnoindijska kompanija 1849. i poklonila ga kraljici Viktoriji, a koji se nalazio u kruni pokojne kraljice majke 1937. godine, nije korišćen.
Dijamant Kohinor je kontroverzan zbog okolnosti u kojima je stečen i šta je simbolizovao. Ovo je prvi put da se kruna kraljice ponovo koristi od 18. veka kada je kraljica Karolina, supruga Džordža II, nosila krunu Marije od Modene.
Bakingemska palata je navela: „Odabir krune kraljice Marije od strane njenog veličanstva je prvi put u novijoj istoriji da će se postojeća kruna koristiti za krunisanje supruge“. Sada je uklonjen iz javnog izlaganja u Londonskom tornju radi modifikacije pre kraljevog krunisanja 6. maja u Vestminsterskoj opatiji.
Kulinan dijamanti su ranije postavljani u krunu kraljice Marije. Kulinan III i IV su privremeno postavljeni u krunu za krunisanje 1911, a Kulinan V je umetnut kada je kruna nošena kao kraljevski krug na krunisanju kralja Džordža VI 1937. godine.
Pored toga, četiri od osam odvojivih lukova krune biće uklonjena kako bi se stvorio drugačiji utisak nego kada je krunu nosila kraljica Marija na krunisanju 1911. godine.
Dizajn je inspirisan krunom kraljice Aleksandre iz 1902. Kao i Aleksandrina kruna, može se nositi bez lukova u obliku kraljevskog kruga, koji je kraljica Marija nosila za krunisanje svog sina, kralja Džordža VI, 1937. godine.
Šta znamo o „ukletom dijamantu Kohinoru“?
Prvobitno oko 186 karata neobrađenih, Kohinor, ili „Planina svetlosti“, verovatno je iskopana u južnoj Indiji u 13. veku. Neki hindusi veruju da je to dragulj Sjamantaka iz priča o bogu Krišni o Bhagavad Purani.
Prema Smitsonian Magazinu, kamen se prvi put pojavljuje u pisanim zapisima 1628. godine, kada se našao na blistavoj glavi takozvanog „Paunovog prestola“.
PROČITAJTE JOŠ:
0
0
0
Posle jednog veka, dijamant je kasnije „zarobljen“ od strane persijskog, a potom i avganistanskog carstva. Konačno je vraćen Indiji 1813. godine. Gotovo mitska moć dijamanta dopala se britanskoj istočnoindijskoj kompaniji, koja je započela pljačku azijskog potkontinenta početkom 19. veka. Uprkos tome, dijamant je ostao u Indiji do 1849. godine, kada je sin Ranjita Singa, Maharaja Dulep Sing, potpisao sporazum iz Lahorea. U to vreme kao dete, Dulep je bio primoran da prizna britansku aneksiju Pendžaba – i da preda dijamant.
Otprilike u to vreme počele su da se šire glasine da je čuveni dragulj proklet. Kruži verovanje da će svaki čovek koji nosi dijamant doživeti veliku nesreću, ili da je on duhovno zasićen krvoprolićem istorijskih osvajanja.
Kohinor kruna se pre sahrane kraljice Elizabete II, poslednji put pojavila u javnosti 2002. godine, kada je postavljena na kovčeg Kraljice majke.
U međuvremenu, indijska vlada je zahtevala povratak dijamanta skoro sve vreme dok je kamen bio u britanskim rukama. Zemlja je uložila zvaničnu žalbu nakon sticanja nezavisnosti 1947. godine; usledila je i nakon krunisanja Elizabete II 1953. Vlade Pakistana, Irana i Avganistana podnele su slične zahteve.
BONUS VIDEO: Kontra crkvi i majci: Hoće li Čarls III srušiti tradiciju? – Danica Ilić i Ljubodrag Grujić
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare