Većina nemačkih stranaka kritikuje Beograd zbog Mladića, AfD ga brani

Anton Hofrajter, poslanik Zelenih i predsednik Odbora Bundestaga za poslove Evropske unije, smatra da događaji u Beogradu predstavljaju veličanje Mladića i dokaz „istorijskog revizionizma“ koji, prema njegovim rečima, sprovodi sistem predsednika Aleksandra Vučića.

Posebno je ukazao na prevoz Mladićevog tela avionom koji je organizovala država i prisustvo članova Vlade Srbije na komemoraciji.

„Ponašanje srpske vlade jasna je poruka Evropi da se zemlja pod Vučićem odvratila od evropskog kursa. Onaj ko glorifikuje ratne zločince, taj se kreće van evropskog vrednosnog poretka i njemu nema mesta u Evropskoj uniji“, rekao je Hofrajter za DW.

Kritikovao je i nemačku vladu zato što nije javno reagovala, zahtevajući da Berlin vlastima u Beogradu jasno stavi do znanja da takvo ponašanje može imati posledice. Prema njegovom stavu, zemlja koja slavi ratne zločince ne može istovremeno da računa na evropska sredstva.

SPD: Srbija sve dalje od EU

Oštra kritika stigla je i iz redova vladajuće Socijaldemokratske partije Nemačke (SPD).

Predsednica Nemačko-jugoistočnoevropske parlamentarne grupe Jasmina Hoštert ocenila je da je način na koji je Mladić ispraćen pokazao koliko je Srbija daleko od suočavanja sa ratnim zločinima, ali i od Evropske unije.

„Državni sprovod za 'koljača iz Srebrenice' ne samo da je sasvim neprihvatljiv, nego nažalost pokazuje i koliko je Srbija daleko od suočavanja sa zločinima i daleko od Evropske unije“, rekla je Hoštert.

Ona je događaje u Beogradu označila kao „veoma veliki korak unazad“ i prepreku približavanju Srbije EU, ali je istovremeno izrazila solidarnost sa građanima Srbije koji se protive politici vlasti i zalažu za evropski put.

Političari CDU koji se bave regionom, navodi DW, nisu odgovorili na pitanja tog medija ili nisu želeli da komentarišu slučaj.

AfD: Ne osuđivati Srbiju

Potpuno drugačiji ton stigao je iz AfD-a.

Poslanik te stranke Saša Lenzing smatra da događaji oko Mladićeve sahrane ne bi trebalo da budu razlog za dovođenje u pitanje odnosa Srbije prema presudama Haškog tribunala. Podsetio je da je Srbija uhapsila i izručila Mladića i time ispunila svoje međunarodne obaveze.

Lenzing priznaje da pravljenje heroja od osuđenih ratnih zločinaca ne doprinosi pomirenju, ali upozorava i protiv generalizovanih osuda.

„Ne bi pomogle ni paušalne osude Srbije ili srpskog stanovništva“, rekao je on.

Od nemačke vlade zatražio je „razboritu i uravnoteženu reakciju“ koja će poštovati žrtve i presude međunarodnih sudova, ali neće dodatno podizati tenzije na Balkanu.

Takav odnos AfD-a prema Srbiji nije nov. DW podseća da je tokom prošlogodišnje debate u Bundestagu povodom 30 godina od genocida u Srebrenici upravo AfD bio izuzetak među nemačkim parlamentarnim strankama. Poslanik Aleksander Volf tada je osporavao kvalifikaciju zločina u Srebrenici kao genocida.

Kada je reč o članstvu Srbije u EU, podrška AfD-a Beogradu ima jasnu granicu – stranka se načelno protivi daljem proširenju Evropske unije.

Srbija već godinama praktično stoji na putu ka EU

Analitičar Evropske inicijative za stabilnost Adi Ćerimagić smatra da događaji oko Mladićeve sahrane verovatno neće izazvati novu formalnu blokadu evropskih integracija Srbije, pre svega zato što su pregovori već praktično zamrznuti.

Srbija od 2021. godine nije otvorila nijedan novi klaster.

Iako Evropska komisija preporučuje otvaranje Klastera 3, pojedine članice EU to blokiraju zbog različitih pitanja – od neusaglašavanja Srbije sa spoljnom politikom EU prema Rusiji i ratu u Ukrajini, preko problema sa vladavinom prava i odnosa vlasti prema demonstrantima i civilnom društvu, do situacije na severu Kosova.

Ćerimagić smatra da bi pojedine članice sada na taj spisak razloga mogle da dodaju i događaje koji su pratili sahranu Ratka Mladića.