Nemačka na nogama pred novim političkim potresom: Hiljade protestuju, AfD već slavi jednu pobedu, dve trke tek dolaze

Na protestu kod Brandenburške kapije u Berlinu demonstranti su održali skup u znak podrške demokratiji i protiv AfD-a. Policija je procenila da se okupilo oko 5.000 ljudi, dok organizatori tvrde da ih je bilo više od 14.000.

Na transparentima su se mogle videti poruke poput „Fašizam nije alternativa“, „Zaustavite nacistički AfD: kraj rasizmu i rezovima socijalnih davanja“ i „Istorija nas posmatra“.

Protesti su usledili nakon što je AfD u nedelju osvojio gotovo 44 odsto glasova u Saksoniji-Anhaltu, što je najbolji rezultat te stranke na pokrajinskim izborima. Gardijan navodi da je to ujedno najbolji rezultat jedne nacionalističke stranke u Nemačkoj od nacističkog perioda.

AfD je tako nastavio snažan uspon pred izbore u još dve nemačke savezne pokrajine – Berlinu i Meklenburgu-Zapadnoj Pomeraniji.

Direktor memorijalnog centra nekadašnjeg nacističkog koncentracionog logora Buhenvald Jens-Kristijan Vagner ocenio je na skupu da rezultat AfD-a predstavlja „sramotu koja izaziva bes i zaprepašćenje“.

AfD je ostao tik ispod apsolutne većine, ali Vagner upozorava da se stranka približila mogućnosti da preuzme vlast u Saksoniji-Anhaltu, što bi predstavljalo presedan za nemačku krajnju desnicu posle Drugog svetskog rata.

„To ne sme da bude prihvaćeno ćutanjem“, poručio je Vagner.

Kandidat AfD-a za premijera Saksonije-Anhalta Ulrih Zigmund trenutno je samo tri poslanička glasa udaljen od podrške potrebne za formiranje vlade. Njegova stranka zato računa na mogućnost da pridobije pojedine poslanike drugih partija.

Nemačka služba za zaštitu ustavnog poretka još od 2023. godine pokrajinski ogranak AfD-a u Saksoniji-Anhaltu vodi kao desničarsko-ekstremistički, uz obrazloženje da predstavlja pretnju demokratskim normama.

Protesti nisu održani samo u Berlinu. Stotine ljudi okupile su se u Potsdamu, a skupovi su organizovani i u Minsteru, Getingenu, Drezdenu, Ahenu, Bambergu, Darmštatu i Halberštatu. U Haleu, drugom najvećem gradu Saksonije-Anhalta, levičarske grupe i organizacije civilnog društva organizovale su protestni kamp koji traje još od izbornog dana.

Posebna pažnja sada je usmerena na izbore 20. septembra.

U Meklenburgu-Zapadnoj Pomeraniji AfD prema anketama vodi sa oko 35 odsto podrške. Ipak, Socijaldemokratska partija (SPD) premijerke pokrajine Manuele Švezig tokom leta je uspela da značajno popravi rejting i sada ima više od 30 odsto podrške.

Situacija u Berlinu je znatno neizvesnija.

Nemačku prestonicu, koja istovremeno ima status savezne pokrajine, trenutno vodi koalicija Hrišćansko-demokratske unije (CDU) i SPD-a. CDU kancelara Fridriha Merca ima minimalnu prednost sa oko 20 odsto podrške.

Odmah iza njega nalaze se Levica, koja je kampanju usmerila na sve veće troškove stanovanja, i AfD. Slede SPD i Zeleni, koji prema anketama imaju podršku od oko 15 odsto.

Rezultat u Saksoniji-Anhaltu dodatno je povećao pritisak na kancelara Merca, čija je nepopularnost, prema Gardijanu, bila jedan od faktora koji su opteretili CDU na tim izborima.

Merc je posle poraza poručio da namerava da ostane na funkciji i nastavi sa paketom ekonomskih i socijalnih reformi. Njegov stav je da se uspon AfD-a može zaustaviti pre svega ponovnim pokretanjem najveće evropske ekonomije i reformom nemačkog sistema socijalne zaštite.

Međutim, SPD, mlađi partner u saveznoj vladi, signalizirao je da je spreman da odustane od nekih od najnepopularnijih mera kako bi pokušao da povrati podršku birača.

Analitičari upozoravaju da bi taj sukob oko pravca kojim vlada treba da ide mogao dodatno da destabilizuje ionako krhku vladajuću koaliciju.

AfD tako, posle istorijskog rezultata u Saksoniji-Anhaltu, ulazi u završnicu još dve važne izborne kampanje sa snažnim vetrom u leđa. Dok protivnici stranke pokušavaju protestima da mobilišu birače, izbori u Berlinu i Meklenburgu-Zapadnoj Pomeraniji mogli bi da pokažu da li je pobeda u Saksoniji-Anhaltu bila vrhunac njenog uspona ili početak šireg političkog potresa u Nemačkoj.