U Belgorodu, regija s ruske strane rusko-ukrajinske granice, opet je došlo do eksplozije, piše ukrajinska Pravda. Kako pišu, gori skladište oružja, a dodaju i kako je došlo do evakuacije civilnog stanovništva.

Prema lokalnim vlastima do eksplozije je došlo zbog jakog sunca. Navodno nema žrtava.

Belgorod region, Russia. The ammunition depot has been blown up and detonating. Now.#Ukraine#ASMR#Russiapic.twitter.com/76S2q13p5L

— Special Kherson Cat 🐈🇺🇦 (@bayraktar_1love) August 18, 2022

Belgorod region, detonation at russian ammo BC warehouse.pic.twitter.com/rhZRQGcD6x

— Altavista 🇪🇺🇺🇦 (@na_intel) August 23, 2022

Poljski predsednik Andžejej Duda pozvao je na ukidanje baltičkog gasovoda Severni tok 2  koji povezuje Rusiju i Nemačku. "Ne može biti povratka normalnih odnosa s Moskvom", rekao je Duda u utorak na samitu Krimske platforme.  

Poljska i druge istočne članice EU dugo su kritikovale rusko-nemački projekat, ističući da njime Kremlj dobija dodatni uticaj u Evropi u vreme kada se dovodi u pitanje energetska bezbednost EU.

Nemačka vlada odbila je u februaru da pusti gasovod u saobraćaj zbog ruske invazije na Ukrajinu. Međutim, u Berlinu i dalje postoje zagovornici Severnog toka 2.

Od početka rata u Ukrajini poginulo je 37 novinara, a 19 je povređeno, izjavio je danas u Beogradu ambasador Ukrajine u Srbiji Volodimir Tolkač.

On je dodao da je zbog svog izveštavanja 14 ukrajinskih novinara privedeno na Krimu.

„Bezbednost novinara nam je jako bitna, kao i sloboda govora. Mnogo novinara pokušava da nam da izbalansirane i istinite informacije i poginuli su zbog toga. Tačna informacija se mora čuti u svetu. Borimo se za slobodu informacija, ljudska prava, bezbednost novinara i za mir, ne samo u mojoj državi već u celom svetu“, rekao je ambasador na okruglom stolu „Bezbednost novinara/ki tokom sukoba i rata“.

Zaštita teritorijalnog integriteta, suvereniteta i političkog jedinstva Ukrajine od ključnog je značaja za regionalnu i globalnu bezbednost i stabilnost, kaže turski predsednik. Povratak Krima Ukrajini, čiji je neodvojivi deo, suštinska je potreba sa stanovišta međunarodnog prava,

„Povratak Krima Ukrajini, čiji je on neodvojivi deo, suštinska je potreba sa aspekta međunarodnog prava“, rekao je on u video poruci na Drugom samitu Krimske platforme.

Erdogan je ponovio da očekuje da će Nariman Dželjal, zamenik predsednika Medžlisa krimskih Tatara, i još najmanje 45 krimskih Tatara koje je zatočila Rusija, biti oslobođeni 2021. godine. Krimski Tatari, koji su pretrpeli velika stradanja kroz istoriju, bore se za miran život u svojoj domovini“, dodao je Erdogan.

Takođe je istakao da će Turska nastaviti da posreduje između Rusije i Ukrajine kako bi se obezbedio mir u regionu.

Kanada je uvela sankcije za još 62 ruska državljana i jednu odbrambenu kompaniju zbog invazije Moskve na Ukrajinu.

Guverneri 27 ruskih regiona i članovi njihovih porodica, kao i vrhunski menadžeri Avtomatike, dela državnog konglomerata Rostekh, koji se bavi odbrambenom i visokotehnološkom industrijom, pogođeni su novim sankcijama, rekao je premijer Džastin Trudo tokom Samita šefova država i vlada Međunarodne Krimske platforme.

Otkako je Rusija pokrenula punu agresiju na Ukrajinu krajem februara, Kanada je zatvorila svoj vazdušni prostor za ruske avione, zabranila ruskim plovilima da koriste kanadske luke i unutrašnje vode, zabranila prodaju luksuznih predmeta Rusiji i zabranila kanadskim bankama da obavljaju transakcije sa ruskom centralnom bankom.

Na listi sankcija Kanade sada je 1.500 ruskih državljana i kompanija, uključujući predsjednikaVladimira Putina, njegove dve odrasle kćeri, rusku atletičarkuAlinu Kabajevu, za koju se veruje da je Putinova sadašnja partnerka, ministra spoljnih poslova Sergeja Lavrova, predsednicu centralne banke i mnoge ostale bliske saradnike predsjednika.

Kako se ratu u Ukrajini ne nazire skori kraj, američka bezbednosna pomoć se preusmerava na dugoročnu kampanju koja po svemu sudeći podrazumeva više američkih vojnika u Evropi i još tri milijarde dolara dodatne američke pomoći za obučavanje i opremanje ukrajinskih snaga, kažu anonimni dobro upućeni izvori u američkoj administraciji.

U razgovoru sa izveštačem AP izraženo je očekivanje da će Vašington sutra, šest meseci od izbijanja sukoba i na dan kada se obeležava 31. godišnjica nezavisnosti Ukrajine, biti obelodanjen novi paket pomoći.

Tim novcem će se finansirati nabavke dronova, oružja i druge vojne opreme koja se, po svemu sudeć, neće koristiti u ratnim operacijama još godinu ili dve, kažu sagovornici AP i ističu da bi struktura američke pomoći u okviru inicijative za Ukrajinu, mogla bi da se promeni preko noći, ali ne značajno.

Suđenja ukrajinskim ratnim zarobljenicima u okupiranom lučkom gradu Mariupolju koja provode proruski separatisti mogla bi početi za nekoliko dana, poručio je ured UN-ovog visokog povjerenika za ljudska prava, zatraživši da se omogući pristup zatvorenicima.

Fotografije i videozapisi koji kruže medijima i društvenim mrežama "pokazuju kako se u filharmonijskoj dvorani u Mariupolju grade metalni kavezi, očito kako bi se obuzdali ratni zarobljenici tijekom postupka", poručila je priopćenjem Ravina Shamdasani, glasnogovornica ureda visokog povjerenika UN-a za ljudska prava, stoji u priopćenju.

Za sada nije jasno kojem broju zarobljenika će se suditi, za što će biti optuženi ni kakav će biti sastav suda, rekla je.

UN je zatražio da se omogući pristup zatvorenicima.

Ukrajina je optužila Moskvu da je organizovala nezakonito usvajanje velikog broja ukrajinske dece dovedene u Rusiju sa okupirane teritorije.

„Više od 1.000 dece iz Mariupolja“, lučkog grada na jugoistoku Ukrajine koji je zauzela ruska vojska, „nezakonito je predato strancima u Tjumenu, Irkutsku, Kemerovu i Altajskom kraju“ u Sibiru, saopštilo je ministarstvo spoljnih poslova, pozivajući se na informacije koje su objavile vlasti. u Krasnodaru, gradu na jugozapadu Rusije, nedaleko od Ukrajine.

Pored toga, više od 300 ukrajinske dece smešteno je u „specijalne ustanove“ u Krasnodaru, dodaje se. Ovakvi postupci Rusije predstavljaju "ozbiljno kršenje Ženevske konvencije" o zaštiti civila u ratu i Konvencije UN o pravima deteta, upozorava ministarstvo.

Ruski istražitelji ne isključuju mogućnost da su u ubistvo novinarke Darje Dugine mogle biti umešane i druge osobe osim Ukrajinke Natalije Vovk, za kojom Istražni komitet namerava da raspiše poternicu, saopštili su za Sputnjik u pres službi Istražnog komiteta.

"Istraga planira da raspiše poternicu za Natalijom Vovk. U toku je identifikacija drugih lica umešanih u izvršenje ovog krivičnog dela", navodi se u saopštenju Komiteta.

Istražitelji su utvrdili da je u izvršenje ovog zločina umešana Ukrajinka Natalija Vovk, koja je iznajmila stan u zgradi u kojoj je živela Dugina kako bi je pratila.

Dugina (29) je poginula u subotu uveče u Moskovskoj oblasti, kada je aktivirana eksplozivna naprava koja je bila podmetnuta u njeno vozilo.

Nemački kancelar Olaf Šolc izjavio je danas da ta zemlja planira da isporuči dodatno oružje Ukrajini, u vrednosti većoj od 500 miliona evra, rekao je neimenovani izvor za Rojters.

Učesnik onlajn konferencije o Ukrajini, na kojoj je Šolc danas imao video obraćanje iz Toronta, gde je u poseti, rekao je da Nemačka planira da isporuci tri dodatna sistema protivvazdušne odbrane Iris-T, desetak oklopnih vozila za spasavanje, 20 raketnih bacača, preciznu municiju i sisteme za presretanje dronova.

Kako je rekao neimenovani izvor, oružje će biti isporučeno 2023. godine, a neko možda i ranije.
Dodao je da nemački parlamentarni odbor za budžet i dalje mora da odobri nove isporuke, koje je Šolc opisao kao doprinos modernizaciji ukrajinskih oružanih snaga.