U toku ključni NATO samit: U fokusu odgovor na ukrajinsku krizu

Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg rekao je da se Ssevernoatlantski vojni savez suočava se sa najvećim izazovom od Drugog svetskog rata zbog rata.Naime, Stoltenberg je po dolasku na samit Alijanse rekao da se NATO saveznici sastaju u trenutku "najozbiljnije bezbednosne krize sa kojom smo se suočili'', kao i da će "ovo biti istorijski i samit izrazitih promena".Zbog toga je jedan od ciljeva da se saveznici dogovore da sledeće godine rasporede više borbenih formacija i dobiju više unapred postavljene opreme u istočnoj Evropi.Kada je reč o Švedskoj i Finskoj generalni sekretar Alijanse rekao da će na samitu biti doneta odluka da pozovu Švedsku i Finsku da postanu članice, nakon što su te dve zemlje postigle dogovor sa Turskom, koja je do sada to blokirala.

Šolc: NATO će slati oružje Ukrajini dok je to potrebno

Podršku Ukrajini poslao je i nemački kancelar Olaf Šolc koji je izjavio da će NATO saveznici nastaviti da snabdevaju Ukrajinu oružjem koliko god je to potrebno."Dobro je što zemlje koje su ovde okupljene, ali i mnoge druge, daju svoj doprinos kako bi Ukrajina mogla da se odbrani, obezbeđivanjem finansijskih sredstava, humanitarne pomoći, ali i pružanjem oružja koje je Ukrajini hitno potrebno", poručio je Šolc na samitu NATO u Madridu.Dodao je da je poruka NATO da će nastaviti to da čini, i to intenzivno, sve dok je potrebno da se omogući Ukrajini da se brani.

Bajden u šest tačaka najavio nove američke snage u Evropi

Ipak, jedini lider koji je najavio konkretne korake koji će biti učinjene po pitanju bezbedonosne krize koju je izazvao rat u Ukrajini je predsednik Sjedinjenih Država Džozef Bajden koji je najavio je novo raspoređivanje američkih vojnih snaga u Evropi i predstavio američki plan koji sadrži šest tačaka.Kako je Bajden najavio SAD žele da stvore stalni štab za američki peti armijski korpus u Poljskoj, čime bi utvrdile svoje prisustvo u ovoj zemlji koja se graniči sa Ukrajinom, na koju je Rusija izvršila invaziju.Zatim, jedan od ciljeva je i da se u Rumuniju, koja se takođe graniči sa Ukrajinom pošalje dodatnu rotirajuću brigadu.Takođe, želi da rasporediti dve dodatne eskadrile F-35 u Veliku Britaniju, kao i dva nova razarača u Španiju, poboljša rotaciono raspoređivanje na Baltiku i stvori nove PVO sisteme za vazdušnu odbranu u Nemačkoj i Italiji.Podsetimo, NATO samit je počeo danas, a predviđeno je da tokom današnjeg dana budu održane dve radne sednice na nivou šefova država ili vlada, a u četvrtak, poslednjeg dana samita, jedna radna sednica na najvišem nivou.U Madridu su raspoređene velike policijske snage u okviru najveće bezbednosne operacije u nedavnoj istoriji Španije pre početka samita, na kojem se očekuje oko 5.000 učesnika.Policajci na konjima i pešice patroliraju gradom, a vazdušni prostor štiti više desetina helikoptera.

Prema navodima španskog Ministarstva odbrane, u visokom stanju pripravnosti su i borbeni avioni i protivvazdušna odbrana.Osim lidera 30 država članica NATO-a na samit su pozvani lideri još desetak zemalja, među kojima su Australija, Novi Zeland, Japan, Južna Koreja i Gruzija. Očekuje se i uključenje predsednika Ukrajine Vladimira Zelenskog, a kao predstavnici Ukrajine na samit su došli gradonačelnik Kijeva Vitalji Kličko i njegov brat Vladimir.Na dnevnom redu sastanka na vrhu je pitanje kako ruski napad na Ukrajinu i nova bezbednosna realnost u Evropi utiču na pristup NATO-a odbrani i odvraćanju.Sva dešavanja iz Ukrajine pročitajte na našem blogu uživo.BONUS VIDEO: Trenutak raketnog napada na tržni centar u Kremenčuku

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=trenutaknapadanatrznicentaruukrajinigp-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="3740838"]***Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram