Đorđa Meloni Foto: EPA-EFE/FILIPPO ATTILI /PALAZZO CHIGI HANDOUT HANDOUT EDITORIAL USE ONLY/NO SALES

Kada je Italija u oktobru otvorila migrantske centre u Albaniji, plan je bio jasan: 3.000 ljudi mesečno, zaustavljenih u italijanskim vodama, trebalo je da svoje zahteve za azil obrađuju van granica Italije, pod nadzorom italijanskih policajaca.

Dva meseca kasnije, albanski novinari koji su se predstavili kao turisti, otkrili su neke od tih policajaca kako borave u luksuznom hotelu sa bazenom i spa centrom u Šenđinu, albanskoj luci gde se nalazi migrantski centar.

„Došli smo ovde zbog posla, radimo kao obezbeđenje migrantskog centra (…) ali u objektima nema migranata, svi su prebačeni u Italiju,“ rekli su policajci novinarima Piranjat TV-a. „Ovde smo sami. Plaćeni smo da glumimo turiste: doručak, večera i sauna – sve je besplatno, italijanska vlada plaća.“

Migrantski centar u Đaderu Foto: Europa Press/ABACA / Abaca Press / Profimedia

Prazni objekti i pravne prepreke

Objekti u Šenđinu, gde su poslati da rade, zvrje prazni. Evropska komisija je predstavila ovu inicijativu kao novi model zadržavanja migranata van EU, ali su italijanski sudovi presudili da je nezakonito zadržavati ljude zaustavljene na moru u Albaniji pre nego što ih repatriraju u zemlje poput Bangladeša i Egipta, koje je Rim proglasio „bezbednim“. U Albaniju je poslato samo 24 tražilaca azila, od kojih su neki u centrima proveli manje od 12 sati, dok su drugi ostali nešto duže od 48 sati, piše Gardijan.

U trenutku kada se Italija bori sa budžetskim deficitom i smanjenjem sredstava za obrazovanje, zdravstvo i socijalnu sigurnost, opozicione partije su ovaj sporazum sa Tiranom, vredan oko milijardu evra za period od pet godina, nazvale „finansijskom katastrofom“.

Pročitajte još:

Skandali i kritike

Novinari su takođe otkrili da je drugi migrantski centar u Đaderu, predviđen za smeštaj azilanata, zapravo bio okupiran psima lutalicama koje su čuvari objekta udomili. Čuvari su se brinuli o psima s ljubavlju i pažnjom, obezbeđujući im hranu, vodu i medicinsku negu.

Ovaj fijasko izazvao je sukob između italijanskih vlasti i sudova, dok su krajnje desničarske partije optužile sudije da sabotiraju projekat, pozivajući se na presudu Evropskog suda pravde iz oktobra koja nalaže da neka zemlja van EU ne može biti proglašena bezbednom osim ako čitava njena teritorija nije bezbedna.

Migrantski centar u Đaderu Foto: Europa Press/ABACA / Abaca Press / Profimedia

Političke posledice i sudbina sporazuma

Premijerka Italije Đorđa Meloni, insistirala je da će centri u Albaniji funkcionisati, uprkos kritikama. Međutim, njen ugled je ugrožen, jer je njena vlada učinila pitanje imigracije ključnim političkim prioritetom. Prethodnici su kritikovani zbog trošenja javnog novca na migrantsku krizu, ali su slični troškovi sada na tapetu. Na primer, transport osam muškaraca italijanskim vojnim brodom u Albaniju koštao je 250.000 evra – više od 31.000 evra po osobi.

Opozicija, uključujući bivšeg premijera Matea Rencija, pozvala je na preispitivanje sporazuma i predložila premeštaj albanskih zatvorenika iz Italije u centre u Albaniji. Renci je sporazum nazvao „jednom od najvećih farsi u našoj istoriji“ i dodao: „Košta milijardu evra, a sada služi kao sklonište za pse.“

Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?

Ostavi prvi komentar