Ranije ovog meseca, muškarac se progurao kroz gomilu ka potpredsednici Argentine Kristini Fernandez de Kiršner, uperio je pištoj samo na nekoliko centimetara od njenog lica i povukao okidač. Međutim, pištolj nije opalio.
U sumornom obraćanju naciji nekoliko sati kasnije, argentinski presednik je ovo nazvao pokušajem ubistva, jednim od najozbiljnijih događaja u istoriji zemlje. Sledećeg dana, hiljade ljudi je marširalo da pozove na prekid političkog nasilja. Na trenutak je sve delovalo kao zapanjujuća epizoda koja bi mogla da okupi podeljenu zemlju, prenosi Njujork tajms.
Najmanje tri osobe, uključujući i devojku napadača, su uhapšene u vezi sa napadom na potpredsednicu Argentine Kristinu Fernandez de Kiršner, koja je takođe i bivša predsednica Argentine.
Ipak, od samog početka, veliki deo narativa u Argentini nije bio usmeren na to ko je povukao okidač, šta je motiv ili šta bi trebalo uraditi u vezi sa tim, već na to da li je neko zaista pokušao da ubije potpredsednicu.
Čini se da značajan deo Argentinaca veruje da život Kiršnerove nikada nije ni bio u opasnosti. Umesto toga, mnogi sugerišu da je ceo pokušaj atentata bio razrađena prevara, iako su mnoge tvrdnje koje se plasiraju neosnovane.
U danima nakon napada, najmaje dve petine postova na društvenim mrežama o potpredsednici Kiršner izražavalo je sumnju u legitimitet pokušaja atentata, a prema dve odvojene analize bilo je oko milion objava te vrste. U isto vreme, onlajn anketa od 1.650 Argentinaca pokazala je da više od polovine ljudi veruje da je napad namešten.
Spekulacije se vrte oko ideje da je vladajuća partija orkestrirala napad kako bi skrenula pažnju sa suđenja Kiršnerovoj za korupciju, u kojem tužioci traže zatvorsku kaznu od 12 godina.
„Sve je to bilo montirano. Kakva predstava! Ne znaju šta drugo da urade da od nje načine žrtvu“, napisala je Amalija Granata, zvezda rijaliti televizije koja je postala desničarska poslanica. Ona takođe ima i 2,2 miliona pratilaca na Tviteru.
Teorije zavere podstaknute su dubokim istorijskim nepoverenjem u argentinske vlasti, koje delom potiču od misteriozne nerazjašnjene smrti istaknutog tužioca, široko rasprostranjenih nepravilnosti u vladinim ekonomskim podacima i nerešenim bombaškim napadima na izraelsku ambasadu i centar jevrejske zajednice u Buenos Ajresu 1990-tih godina.
U slučaju nedavnog pokušaja atentata, taj skepticizam je podstaknut ranom greškom u policijskoj istrazi i bujicom dezinformacija na društvenim mrežama, o kojih su neke potkrepljene istaknutim političkim operativcima i stručnjacima.
Postoje tvrdnje da je napadač proveo vreme sa bivšom predsednicom, da nije imao prst na obaraču kada je krenuo da puca i da je pištolj koji korišćen u napadu zapravo pištolj na vodu. Sve te tvrdnje su opovrgnute.
Dve najpopularnije lažne tvrdnje – da je napadač zapravo pristalica Kiršnerove i da je jedan argentinski kanal izveštavao o napadu i pre nego što se dogodio – podeljene su više od 151.000 puta na Fejsbuku i Tviteru i pregledane su više od milion puta na TikToku, prema analizi Njujork tajmsa, a koju je sprovela argentinska medijska agencija za proveru činjenica.
Nejasno je koliko su za deljenje tih informacija na društvenim mrežama zaslužni pre svega „botovi“. Kontrolne službe društvenih medija su uklonile neke lažne tvrdnje ili ih označile etiketama za proveru činjenica, ali su mnoge objave ostale na internetu.
Većina Argentinaca „ne veruje u pravosudni sistem, političare ili sindikate“, rekao je Serhio Doval, osnivač Takuion, argentinske firme za istraživanje tržišta koja je provela drugu analizu onlajn objava.
„Institucije su u krizi. Obično, ako je osoba pogođena i krvari, prvo što uradite je da se pitate šta se dogodilo. U ovom slučaju, prve reakcije su oklevanje“, naveo je.
Pokušaj atentata postao je najnoviji primer kako se u doba interneta, javnost retko slaže oko jednog niza činjenica oko velikih vesti, posebno kada je u pitanju politika.
Predsednik Argentine Alberto Fernandez je rekao da je pištolj imao pet metaka ali da nije jasno zašto nije opalio.
Kako piše Njujork tajms, na ulicama Argentine nije teško pronaći one koji sumnjaju u ovu priču.
Ljudi nude čudne razloge. Čudno im je da je potpredsednica Kiršner nastavila da pozdravlja pristalice ispred svoje kuće, nakon što je neko pokušao da je ubije. Ona je kasnije rekla da nije ni primetila kada je pomenuti muškarac pokušao da je upuca.
Pored toga, ljudi su sumnjičavi i zbog činjenice da pištolj nije opalio. Pojedini smatraju su da sve izgleda kao da je vlada lagala i smatraju da je sumnjivo što je presednik Argentine odmah dan nakon napada proglasio državnim praznikom, pozivajući ljudi da se okupe i podrže Kiršnerovu.
Ispred zgrade sude u kojoj se vodi suđenje potpredsednici za korupciju, Marta Ojeda, penzionerka, postavila je transparente, tražeći da se Kiršnerova proglasi odgovornom za optužbe da je usmeravala javni novac kompaniji saradnika.
Ona veruje da je pokušaj ubistva „isceniran, da bi se skrenula pažnja sa visoke inflacije u zemlji“.
Suđenje Kiršnerovoj za korupciju je nastavljeno i moglo bi da se završi u decembru odlukom tročlanog veća. Bilo je i širokih sumnji onih koji su manje politički nastrojeni.
„Ja sam apolitičan, ali nažalost vlada je toliko lagala da to kao „Dečak koji je vikao vuk““, rekao je Viktor Okampo (67) prodavac koji sedi na klupi na železničkoj stanici.
„Imamo veliko nepoverenje u sve: pravosudni sistem, novinarstvo“, rekla je Monika Rodrigez, vlasnica gvožđare u blizini mesta gde se napad dogodio.
Prošle nedelje, novinar velike TV kuće nazvao je pokušaj atentata „navodnim napadom“ zbog „sumnji koje počinju da izlaze na površinu“. Savezni poslanik je podelio snimak na Tviteru, ismejavajući Kiršnerovu i njene saveznike.
Neki Argentinci ističu da su sumnjičavi zbog svega jer ovo nije prva „misterija ubistva“ u koju je uključena vlada.
PROČITAJTE JOŠ:
U najozloglašenijem slučaju 2015. godine federalni tužilac je pronađen mrtav sa prostrelnom ranom uoči planiranog suđenja u Kongresu. On je nameravao da iznese optužbe da je Kiršner u zaveri sa Iranom da prikrije detalje bombaškog napada na centar jevrejske zajednice u Bueonos Ajresu godinama ranije.
Kiršner i njeni saveznici su tvrdili da je smrt samoubistvo, dok su mnogi njihovi rivali isticali da je u pitanju ubistvo. Vlasti su ovo dugo nazivale istragom ubistva, ali slučaj do danas nije rešen.
U pokušaju atentata na Kiršnerovu postoji jasan osumnjičeni. Sama ta činjenica bi trebalo da ograniči teorije zavere. Ali čovek optužen za pokušaj ubistva Fernando Sabaga Montijel je odbio da sarađuje sa istražiteljima, a onda je, kako se tvrdi, policija izbrisala većinu sadržaja sa njegovog mobilnog telefona.
Zvaničnici za sprovođenje zakona su više puta pokušavali da pogode lozinku ali neuspešno, što je dovelo do toga da se obrišu svi podaci sa diska. To će dodatno otežati policiji posao da otkriju šta se zapravo dogodilo.
BONUS VIDEO: Životna priča Eve Peron duhovnog vođe Argentine
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Pratite nas na Google News
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar