Tusk: Isto zlo iz Katinskog masakra 1940. danas na Cveti ubija u Ukrajini

"Danas ne možemo da ćutimo. Žrtva 22.000 oficira, podoficira, elite poljskog naroda to je krik, lekcija koju moramo danas da saslušamo sa posebnom pažnjom. Istina, ondašnje zlo je pobeđeno, ali zlo koje je bilo izvor tog zločina je i dalje oko nas", kazao je Tusk na centralnoj komemoraciji ispred Muzeja žrtava Katinskog masakra u Varšavi.

Poljski premijer upozorio je da je današnji raketni napad na Sumi, na praznik Cveti, tragediju u Buči i drugim mestima u Ukrajini, besmisleno i bez samilosti izvršilo isto zlo kao ono koje je u Katinskoj šumi i još nekoliko mesta u današnjoj Belorusiji, Ukrajini i Rusiji metkom u potiljak pobilo poljske vojne zarobljenike.

Tusk je podsetio i na ponašanje zapadnih saveznika 1943. godine kada su otkrivene masovne grobnice, kada su zahtevali od poljske ratne vlade u egzilu da prećuti da su Katinski masakr izvršili pripadnici sovjetske NKVD po nalogu Kremlja i samog Staljina i da se pravi da je za masakr kriva Hitlerova Nemačka, kako istina o krivcima za zločin ne bi ugrozila krhko savezništvo Zapada sa SSSR.

"Kada su otkrivene grobnice a Staljin započeo kampanju laži, saveznici su zarad viših geopolitičkih interesa i vojne strategije rekli premijeru Vladislavu Šikorskom da ćuti. Šikorski im je odgovorio: 'Ne podležite tako lako lažima, na strani Rusije jeste sila, ali na našoj strani je pravda'. Niko od nas ne bi želeo da te reči ponovo čuje", kazao je Tusk.

Poljski premijer je naglasio da je glavna pouka iz Katinskog masakra da Poljska nikad ne sme da podlegne lažima i propagandi, nikada ne sme da predje na stranu zla i da kada gleda strahotne slike iz Ukrajine nikada se neće pretvarati, čak i kada bi to radio ceo svet, gde je zlo, ko je dželat i krvnik a gde žrtva i pravda.

"Najvažnije je da obećamo katinskim porodicama i žrtvama da više nikada nećemo biti sami u sukobu sa zlom, lažima, nepravdom. I da nećemo biti naivni. Dužni smo da obećamo žrtvama da više nikada nećemo biti slabi. Šta je sloboda, šta je dobro ako nema ljudi spremnih da ih brane? Treba da stavimo do znanja da bilo ko ko digne ruku na Poljsku neće moći da to učini nekažnjeno", rekao je Tusk.

Likvidacija zarobljeničkih logora na teritoriji tadašnjeg Sovjetskog Saveza, u koje su prebačene desetine hiljada poljskih oficira i rezervista kada je 17. septembra 1939. godine Crvena armija u dogovoru sa Hitlerom upala u istočne oblasti Poljske i okupirala ih, počela je 3. aprila 1940.

Po naređenju vrhuške Kremlja i samog sovjetskog vođe Josifa Staljina sovjetska NKVD streljala je tokom aprila i maja 1940. godine preko 14.500 vojnih zarobljenika a ukupno 22.000 državljana Poljske - vojnika, rezervista, činovnika, učitelja, umetnika - intelektualne elite naroda.

Deo Poljaka NKVD je streljala u Katinskoj šumi u Rusiji, deo u mestu Mednoje kraj Tvera, deo kraj Minska u današnjoj Belorusiji i ostatak u današnjoj Ukrajini kraj Kijeva i Harkova, a decenijama je svetskoj javnosti kao krivac prikazivana Hitlerova Nemačka.

Ko je bio dželat u Katinju javno je priznao tek sovjetski vođa Mihail Gorbačov, a novembra 2010. godine je ruska Duma usvojila rezoluciju u kojoj je osudila masakr u Katinskoj šumi i priznala da je izvršen na direktno naređenje Staljina i drugih tadašnjih visokih sovjetskih funkcionera.

Poštu streljanim poljskim oficirima su u memorijalnom kompleksu u Katinskoj šumi kraj Smolenska, na zapadu Rusije, odali 7. aprila 2010. zajedno poljski premijer Donald Tusk i tadašnji ruski premijer Vladimir Putin.

Ruski premijer, sadašnji predsednik, tada je kazao da taj zločin ne može da se ispravi, da za njega ne mogu da se krive obični Rusi, ali da današnja generacija Rusa i njihovi zvaničnici mogu da garantuju da se očuva sećanje na taj zločin i da se dođe do istorijske pravde.