Tri šoka za saudijsku ekonomiju: Udri građane po džepu

Vlada u Rijadu je takođe saopštila u ponedeljak, 11. maja, da će obustaviti isplatu naknada za osnovne životne troškove kako bi popunila sve prazniji budžet, piše Radio Slobodna Evropa.Porez na dodatu vrednost biće povećan sa pet na 15 procenata, što je i dalje niže nego u mnogim zemljama sveta. Međutim, u Saudijskoj Arabiji je zbog obilatih prihoda od nafte ovaj porez na većinu roba i usluga uveden tek pre dve godine – kao i u većini drugih zemalja regije - u nastojanju da smanji zavisnost od sve neizvesnijih prihoda zbog nestabilnosti cene ovog energenta.Uvećana stopa PDV će biti naplaćivana od prvog jula, a od prvog juna će biti ukinuta naknada na ime troškova života za zaposlene u državnim službama, zatim pripadnike oružanih snaga i penzionere.Ovaj dodatak u iznosu od 267 dolara mesečno je uveden 2018. kako bi se ublažio finansijski teret po građane zbog primene poreza na dodatu vrednost od pet odsto i povećanja cena nafte. Za pomenute naknade, Saudijska Arabija je izdvajala iz budžeta oko 13,5 milijardi dolara godišnje.Ukidanje ovog benefita pogodiće oko 1,5 miliona zaposlenih u državnim službama. Neposredno pre objavljivanja ovih mera, kralj Salman je naložio da se povodom obeležavanja Ramazana porodicama isplati po 267 dolara, a svakom izdržavanom članu domaćinstva polovina te sume.

Manje para i za mega projekat „Vizija 2030“

Takođe, biće srezani i troškovi u iznosu od 26 milijardi dolara za vladine agencije kao i grandiozni projekat „Vizija 2030“, što je bila okosnica plana prestolonaslednika Mohamada bin Salmana za modernizaciju zemlje u cilju smanjivanja zavisnosti od prihoda od nafte.Deo tog ambicioznog plana je i projekat NEOM – izgradnja megasitija za zabavu na zapadnoj obali – koji će koštati 500 milijardi dolara.

Najveći udar zbog pada cene nafte

Usled dramatičnog pada cene nafte izazvane pandemijom korona virusa kao i spora sa Rusijom oko ograničenja proizvodnje ovog energenta, saudijski prihodi su pali u prvom kvartalu ove godine na 34 milijardi dolara, što je za 22 odsto manje nego u isto vreme prošle.Barel nafte se sada prodaje za oko 30 dolara, a u jednom trenutku i ispod 20 dolara, dok je krajem 2019. i početkom ove godine iznosio 65 dolara.

Međutim, Jihad Azour, direktor odeljenja u Međunarodnom monetarnom fondu (MMF) je izjavio krajem prošle godine da je u tom trenutku za uravnoteženi saudijski budžet potrebna cena nafte između 80 i 85 dolara za barel, prenosi Rojters.Saudijski ministar finansija Mohamad el Džadan je izjavio da očekuje da njegova zemlja izgubi ove godine polovinu prihoda od nafte u odnosu na raniji period, što je veliki udar s obzirom da ovaj energent puni 70 odsto budžeta.

Gubitak prihoda zbog zatvaranja Meke i Medine

Pustinjsku kraljevinu je pogodio i gubitak znatnih prihoda zbog obustavljanja dolaska miliona hodočasnika iz celog sveta u muslimanska svetilišta Meku i Medinu, koja su zatvorena zbog pandemije. Istovremeno, stanovnicima ova dva mesta kao i Rijada zabranjeno je putovanje u druge delove zemlje, a ograničeno je kretanje između 13 provincija.Početkom aprila je uveden 24-oročasovni policijski čas u Meki i Medini da bi se sprečilo širenje virusa, koje je delimično ublažen zbog Ramazana.U Saudijskoj Arabiji je registrovano 39 hiljada zaraženih od korona virusa a 246 preminulih.

Pad deviznih rezervi

Istovremeno, devizne rezerve u martu su padale najvećom brzinom u poslednje dve decenije, dostigavši najniži nivo od 2011.Kako piše Middle East Eye, devizne rezerve su iznosile 732 milijarde dolara u januaru 2015. godine kada je na presto stupio Salman posle smrti polubrata Abdulaha, da bi u decembru prošle godine pale na 499 milijardi, a prognozira se da će devizne rezerve na kraju 2021. pasti na ispod 375 milijardi dolara.“Saudijska Arabija je izložena velikom pritisku. Zbog toga je vlada povukla 23 milijardi dolara iz deviznih rezervi u martu, što je najveći iznos u istoriji zemlje, kazao je za Al Džaziru Ali el Ahmed, analitičar vašingtonskog Instituta koji analizira situaciju u Zalivu (Institute for Gulf Affairs).

Tri šoka za saudijsku ekonomiju

Zbog svega ovoga rashodi su premašili prihode, pa je u prva tri meseca ove godine zabeležen budžetski deficit od devet milijardi dolara, prenosi BBC.

„Ove mere su bolne, ali nužne da bismo očuvali finansijsku i ekonomsku stabilnost srednjoročno i dugoročno…i prevladali sa najmanjom mogućom štetom neviđenu krizu u modernoj istoriji“, kazao je ministar finansija Mohamad al Džadan.On je rekao da je saudijska ekonomija doživela tri šoka: drastičan pad cena nafte, zatim mere u cilju obuzdavanja COVID-19 dovele su do obustavljanja velikog dela ekonomskih aktivnosti i povećani su troškovi za zdravstvo.

Rijadu treba zajam od 60 milijardi dolara

Međutim, malo je verovatno da će ove uštede eliminisati budžetski deficit. Tako investiciona grupacija “Saudi Jadwa” procenjuje da će ove godine manjak u državnoj kasi iznositi 112 milijardi dolara. Situaciju dodatno otežava ekonomski pad zemlje koji MMF procenjuje na 2,3 odsto u 2020. godini.Zbog toga će, prema rečima ministra Džadana, Saudijska Arabija morati da traži zajam od 60 milijardi dolara.Rijad od pada cena nafte 2014. svake godine beleži budžetski deficit. Tada su preduzete različite mere štednje, uključujući smanjenje izdašnih bonusa i drugih benefita koji su do tada smatrani regularnim.

Politički legitimitet i naftni prihodi

U zemlju u kojoj ne postoje izbori i politički legitimitet delimično zavisi od distribucije prihoda od nafte, prilagođavanje građana reformama koje imaju za cilj smanjivanje zavisnosti od ovog energenta je ključno za stabilnost, ocenjuje Al Džazira.U ponedeljak je najveći proizvođač nafte Saudi Aramko skoro prepolovio cenu ovog energenta.Ipak, mere štednje će najverovatnije povećati kritike na plan vlade u iznosu od stotine milijardi dolara za pravljenje insfrastrukture u cilju organizovanja ekstravagantnih zabavnih i sportskih događaja.Kako piše “Dejli mejl” (Daily Mail), pod lupom je i saudijski plan za preuzimanje vlasništva nad britanskim fudbalskim klubom Njukasl u vrednosti od preko 300 miliona dolara.“Saudijski građani počinju da osećaju ekonomski uticaj virusa na veoma konkretan način”, kazao je za ovaj list Jasmin Faruk, ekspert Karnegijeve zadužbine za međunarodni mir.