Tramp optužio Britance za „veliki idiotizam“ zbog ostrva Čagos, stigao mu odgovor od Londona

Britanska vlada je, međutim, odbacila Trampove ocene. Ministar Daren Džons, glavni sekretar premijera i član užeg kruga vlade, izjavio je za Sky News da Trampove reči neće uticati na već postignuti sporazum sa Mauricijusom.

„Postigli smo dogovor sa vladom Mauricijusa, doneli zakon koji uređuje taj proces i potpisali sporazum. Na ovaj način vojna baza se obezbeđuje za narednih 100 godina“, rekao je Džons, naglasivši da su Sjedinjene Države ranije „pozdravile“ ovaj dogovor.

Tramp: „Šokantni veliki idiotizam“

U objavi na svojoj mreži Truth Social, Tramp je posebno izdvojio ostrvo Diego Garsija, najveće ostrvo u okviru ostrva Čagos, na kome se nalazi ključna britansko-američka vojna baza.

„Šokantno je da naš ‘genijalni’ NATO saveznik, Ujedinjeno Kraljevstvo, planira da pokloni ostrvo Diego Garsija, mesto vitalne američke vojne baze, Mauricijusu – i to bez ikakvog razloga. Kina i Rusija su sigurno primetile ovaj čin potpune slabosti“, naveo je Tramp, ocenjujući da takvi potezi ugrožavaju nacionalnu bezbednost SAD.

Istorija i značaj ostrva Čagos

Ostrva Čagos čine arhipelag od oko 60 ostrva u Indijskom okeanu. Najveće među njima je Diego Garsija. Ostrva su bila nenaseljena sve do kraja 18. veka, kada su Francuzi uspostavili kokosove plantaže koristeći robovski rad. Vremenom se razvila posebna kreolska zajednica poznata kao Čagosijanci.

Velika Britanija je preuzela kontrolu nad ostrvima početkom 19. veka, a stanovništvo je na njima živelo sve do 1971. godine, kada su svi meštani prisilno iseljeni kako bi se omogućila izgradnja američke vojne baze na Diego Garsiji.

Geostrateški spor i prenos suvereniteta

Diego Garsija ima izuzetno važan geostrateški položaj, jer se nalazi uz glavne međunarodne trgovačke rute između Azije i Afrike. Vojna baza je decenijama korišćena kao logistički centar u Zalivskim ratovima i operacijama u Avganistanu.

Britanski premijer Kir Starmer je u oktobru 2024. najavio plan da se suverenitet nad ostrvima Čagos prenese na Mauricijus, uz zadržavanje britansko-američke vojne baze na Diego Garsiji na početnih 99 godina, sa mogućnošću produženja zakupa za dodatnih 40 godina. London je takođe pristao da osnuje fond od 40 miliona funti za raseljene stanovnike ostrva.

Ostrva su odvojena od Mauricijusa još 1965. godine, dok je ta zemlja bila britanska kolonija, a Velika Britanija ih je tada kupila za tri miliona funti i kasnije preimenovala u Britanski indijskooceanski teritorij.

Međunarodni pritisci

Sudbina ostrva Čagos dodatno je zakomplikovana 2019. godine, kada je Međunarodni sud pravde doneo savetodavnu presudu da Velika Britanija treba da vrati ostrva „što je pre moguće“, u skladu s pravom naroda na samoopredeljenje. Tu odluku velikom većinom podržala je i Generalna skupština Ujedinjenih nacija.

I dok London tvrdi da je sporazum sa Mauricijusom najbolji način da se dugoročno zaštite vojni i bezbednosni interesi Zapada, Tramp i deo britanskih konzervativaca upozoravaju da bi ovaj potez mogao otvoriti prostor za jačanje uticaja Kine i Rusije u Indijskom okeanu.