Kada je magazin Tajm Donalda Trampa 2016. godine proglasio ličnošću godine, nazvao ga je "predsednikom Razjedinjenih Američkih Država". Neverovatno, ali Tramp ne samo da je tada podelio Ameriku, već je deli nadvoje i sada kada je jednom nogo praktično van Bele kuće.
Trampov mandat koji će uskoro i zvanično biti završen pošto je izgubio na izborima u novembru od svog protivkandidata, demokrate Džoa Bajdena, upravo su i obeležile podele koje se nigde nisu čitale jasnije nego u medijma.
Između mejnstrim i konzervativnih medija je stvoren procep i pre nego što je Tramp 2016. godine, uprkos svim očekivanjima, pobedio Hilari Klinton. Preko konzervativnih kanala su tada plasirane teorije zavere koje targetiraju Klintonovu, a potom, ove godine, svakakve dezinformacije o Bajdenu koje su eskalirale kada je Tramp, jednostavno, odlučio da ne prizna poraz.
Narativ o izbornoj krađi je otkada su izbori u Americi održani u centru pažnje javnosti. Elektorski koledž je potvrdio glasove i proglasio novim američkim predsednikom Džoa Bajdena i zvanično. Ni to, naravno, nije bilo dovoljno da se Tramp zaustavi u svojim očajničkim pokušajima da opstruira vladavinu zakona.
Taj procep između dve strane medija – koje, u najmanju ruku, oslikavaju dve Amerike – nastavlja da se produbljuje, a u univerzumu konzervativnih, desničarskih medija mit o Trampovom političkom opstanku i dalje živi.
Na jednom od najvećih izvora dezinformacija u Trampovu korist, portalu Gateway Pundit, objavljen je tekst o „malom okrugu na severu Mičigena koji bi mogao da preokrene rezultate izbora“.
Nekadašnji glavni strateg Trampove Bele kuće i konzervativni aktivista Stiven Benon u podkastu koji je vodio istakao je da će i sam podneti tužbu koja će osporiti izborne rezultate, iako ih je već bilo na desetine i nijedna nije urodila plodom.
Vrhovni sud SAD odbacio je sve manevre koje su Trampovi saradnici pokušali da sudskim putem izvedu sa ciljem da ospore rezultate i brojni svetski lideri čestitali su pobedu Bajdenu. Ipak, i šest nedelja od poraza, Tramp i njegovi mediji vode agresivnu kampanju koja Trampove pristalice uverava da bitka nije izgubljena.
Trampove pristalice na internetu neprekidno plasiraju nove – mada nemoguće – scenarije u kojima je ipak Tramp taj koji je pobedio, pričaju o svedocima upitne kredibilnosti i čak idu toliko daleko, poput jednog od Trampovih savetnika, da na televiziji pričaju da su i glasovi elektorskog koledža potpuno nebitni (iako su isprva tvrdili da je moguće preokrenuti glasove elektora), a da je jedino što se računa – dan inauguracije 20. januara.
Nije da nemaju pravo oni koji strahuju da će na inauguraciji biti nereda ako Trampove pristalice zaista poveruju da će to biti poslednja prilika da se odbrani Trampov izgubljeni mandat.
U međuvremenu, teoretičari zavere sa desnice „raskrinkavaju“ međunarodnu mrežu sabotera – među kojima je čak i pokojni Ugo Čavez – i domaće neprijatelje koji su krivi za Trampov kiks.
U isto vreme, ona druga Amerika, ona koja, ako nije glasala za Bajdena, onda svakako jeste protiv Trampa, nestrpljivo iščekuje novo doba i nada se da će Tramp ostati samo mračna epizoda američke istorije.
Sudeći po pisanju američkih medija o atmosferi u zemlji, izgleda će se istinitom pokazati teza da će Bajden, i kada pobedi, vladati Trampovom Amerikom – nacijom koja odavno ne raguje na pozive na jedinstvo i empatiju. Tramp je napravio tektonske promene u američkoj politici i uveo nekada najliberalniju zemlju na svetu u svet prezira, besa, sumnje i netolerancije.
Američka politika 21. veka, kako je pisao Tajm, počiva na podelama.
BONUS VIDEO
***
Pratite nas i na društvenim mrežama: