U noći američkih izbora pre malo više od mesec dana, taksista koji me je povezao iz redakcije kući, dok smo ćakulali kakvog to posla novinari imaju u pet izjutra, uz nervozni osmeh je rekao: "Je l' vodi ovaj naš?" Pogodite na koga je mislio.
Pročitajte još:
Pitala sam koji je naš, a on je onda ispalio salvu hvalospeva na račun Donalda Trampa koja je sasvim precizno otkrila medijsku (ne)pismenost ovog čoveka; od onoga da je Tramp mirotvorac, preko toga da iako on, taksista, „ne prati nešto mnogo vesti“ zna da je Tramp taj koji će nama, Srbima, vratiti Kosovo, sve do onoga da Srbi više neće biti zadnja rupa na američkoj svirali.
A onda je poentirao: „Znate, ja sam čuo da je sin od onog drugog, kako se zvaše, Bajdena, jedan od najvećih narkodilera na svetu.“
Nisam posle toga srela taksistu, ali u koliko se kladimo da taj čovek i svi drugi ljudi koji misle kao on sad zaista veruju da je Tramp jedini pravi i istinski pobednik, a da ga je ovaj drugi, Bajden, otac narkodilera, zaista i pokrao.
Srbi su kao i mnogo puta dosad naseli na prevaru tabloida. Tabloidi, još kad njima orkestrira režim, mogu da vrlo perfidno podvale ljudima svakakve neistine (poput onog da je Hanter Bajden najveći narkodiler u svetu; čovek je lečeni zavisnik od droge, u najboljem slučaju) i ovog puta em su kao produžena ruka države navijali za Trampa, em su nastavljali da plasiraju priče o izbornoj krađi u Americi, toj zemlji koja se toliko hvali svojim liberalnim i demokratskim nasleđem.
Logično je pretpostaviti da je zamisao iza te silne količine dezinformacija i spinova bila da ako ljudi poveruju da u jednoj Americi neko može da pokrade Trampa, onda bi valjda bilo lakše servirati im i da su Vučića – kada jednom izgubi, a to će se dogoditi, pre ili kasnije – u stvari opljačkali razni đilasi.
Stvar je u Americi kristalno jasna: Donald Tramp je izgubio izbore. Svi njegovi pokušaji da opstruira izborni proces tvrdnjama da je pokraden propali su zato što se to nije dogodilo. Naposletku, taj izborni sistem zbog kojeg je silno kukumavčio, pre četiri godine ga je i doveo u Belu kuću.
Za Srbe je verovatno bila naročito bolna spoznaja da su izabrali pogrešnu stranu. Da je predsednik Vučić džaba išao u Vašington da potpisuje sporazum kojim ionako nismo dobili ama baš ništa, da Vučiću više neće mnogo biti od koristi ni oni ključevi od Bele kuće koje mu je Tramp dao (kao što ih daje svima), niti ona olovka, ni dekanter za vino; da je sve bilo zalud, i još gore od toga – da bi sve to moglo da nas žestoko klepi po glavi kad predsednik postane Bajden.
Tako je verovatno nastao naslov u jednom tabloidu: NIJE SMAK SVETA NI AKO BAJDEN POBEDI
Iz sveta i regiona čitajte i:
Tramp nije opasan samo za Amerikance, već za čitav demokratski svet. Za ovaj naš koji o demokratiji još samo može da čita u knjigama – još opasniji. Jer ako zaista jednom Amerikom može da vlada čovek koji neprekidno laže, vara, podstiče nasilje i ponaša se kao da je zemlja njegova da sa njom radi šta hoće, a građani nužno zlo, što onda jednom bednom Srbijom ne bi mogao da vlada isti takav. Ili još gori.
Ko god da se nada da će se dogoditi neko čudo, da će se Tramp vaspostaviti i ipak nekako oduvati Bajdena i ostati u Beloj kući još jedan mandat, zaista treba da utuvi u glavu da postoje brojevi i postoji sistem koji jasno kaže ko je pobednik. A Amerika je zemlja u kojoj sistem još nešto znači.
Naposletku, navijanje za Trampa je navijanje protiv slobodnog sveta. I navijanje za lažova. Navijanje, u stvari, za Vučića.
BONUS VIDEO
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare