Prve glasine su se pojavile svega godinu posle prvog sletanja na Mesec u vreme trajanja Vijetnamskog rata kada su građani počeli da bivaju nezadovoljni tadašnjim američkim vlastima.
Ipak, predsednik Džon Kenedi o odlasku na Mesec govorio je čak i pre nego što je na hjustonskom univerzitetu održao čuveni Moon speech; oni koji veruju da je misija Apolo 11 trebalo da skrene pažnju sa javnosti sa Vijetnama uglavnom zanemaruju činenjicu da se incident u Tonkinškom zalivu dogodio tek 1964, dve ili tri godine posle Kenedijevog govora.
Jula 1970. u anketama je zabeleženo da je čak 30 odsto Amerikanaca smatralo da je misija Apolo 11 koja se dogodila u julu 1969. godine bila laž. Ta cifra je tokom čitavih sedamdesetih bila prilično visoka. Objavljeno je nekoliko knjiga koje su poduhvat dovodile u pitanje.
Pročitaj i:
Teorije su se naročito intenzivirale 1976. godine kada je objavljen samizdat “Nikad nismo bili na Mesecu: Američka prevara vredna trideset milijardi dolara” (oni koji ne veruju da su Amerikanci 1969. sleteli na Mesec, i danas se pozivaju na teorije iznete u ovoj knjizi) – a 1978. snimljen je i film Capricorn one (na području tadašnje Jugoslavije preveden kao Svemirska stanica 1) o lažnom sletanju na planetu Mars koji je mnogima poslužio kao osnova za verovanje da je sletanje na Mesec film u čijem snimanju su korišćeni specijalni efekti i tadašnja najnaprednija tehnologija.
Oni koji veruju da je sletanje bilo prevara, tvrde da američki svemirski program šezdesetih nije posedovao tehnologiju neophodnu da uspešno pošalje misiju na Mesec. NASA je, smatraju, lažirala sletanje da bi pokazala Sovjetima ko je glavni u svemirskoj trci (ima čak ta urbana legenda da su inženjeri na zid prostorije kontrole leta projektovali rečenicu “Rusi su s..nje” i dozlaboga se smejali tome).
Onda su svi primetili da na slikama sletanja na nebu nema zvezda (iako su naučnici kulturno objasnili da je svetlost zvezda previše slaba, a Mesečeva površina odbija Sunčevo svetlo i zbog toga deluje izrazito svetlo), da je bilo nemoguće da Baz Oldrin utisne stopala na Mesečevu površinu kad tamo nema dovoljno vlage (iako je Mesečevo tlo pokriveno pahuljastim “regolitom” na kojem je veoma lako ostaviti tragove), a možda je najpopularnija bila teorija da bi pojas radijacije oko Zemlje ubio astronaute.
Najluđa je svakako ona da je Stenli Kjubrik režirao sletanje na Mesec. Prema jednoj od vratolomnijih teorija, Kjubrik nije preminuo od srčanog udara, nego je ubijen, naravno, zbog dve stvari. Prva je njegovo poslednje ostvarenje „Širom zatvorenih očiju“ u kojem je, priča se, hteo da otkrije sve tajne iluminata, a druga upravo ta da je pod njegovom rediteljskom palicom snimljeno sletanje na Mesec. Scenario je pisao Artur Klark, je li.
Pročitaj i:
Istina je da su naučnici bili zabrinuti da bi u tzv. Van Alenovom pojasu astronauti mogli da budu izloženi smrtonosnim radioaktivnim dozama, ali je posada “Apola 11” u tom pojasu tokom putovanja provela manje od dva sata, a na mestima gde je radijacija dostizala maksimum svega pet minuta.
Teoretičarima zavere mora se priznati da su makar dosledni; kod njih ne piju vodu ni fotografije koje je napravila sonda LRO 2009. godine na kojima se jasno vide tragovi koji su ostali na zemlji i lunarni modul, pa čak i zastave postavljene tokom šest misija. Nema, doduše, one zastave koju su poboli astronauti misije “Apolo 11”. Baz Oldrin je kazao da ju je oborio potisak motora tokom uzletanja lunarnog modula.
Jedno od skeptičnih pitanja bilo je – i zbog čega se po sletanju letelice nije podigla prašina? Međutim, vozilo se najčešće kretalo horizontalno tako da potisnici koji su kontrolisali sletanje nisu bili usmereni naniže. Zračenje Sunca uticalo je da se prašina spusti na površinu Meseca.
Pitaju kako je moguće da se vijorila zastava koju je Nil Armstrong postavio na Mesec – kada tamo nema vazduha. Inače, taj efekat postignut je tako što su astronauti savijali metalni okvir koji je držao zastavu – uzrokujući talasanje.
Teorija zavere ima još mnogo, ali sve argumente pronalaze u navodnim anomalijama na fotografijama i snimcima koje je NASA s Meseca poslala na Zemlju.
Malo je okej što toliko Amerikanaca veruje da je sletanje na Mesec bila obična lakrdija, ako predsednik Donald Tramp misli da je Mesec na Marsu kako je pre godinu dana oko obeležavanja pola veka od misije rekao. Napisao na Tviteru, zapravo.
Na kraju krajeva, oni koji ove teorije smatraju suludim imaju pravo kada kažu da su one uvreda za 400.000 Amerikanaca zaslužnih za odlazak do Meseca i nazad. Toliko je ljudi radilo na misiji. Najosetljiviji na ovakve optužbe bio je Baz Oldrin, kažu; jednom teoretičaru zavere na opasku kojom ga je nazvao prevarantom odgovorio je – udarcem u lice.
Nova.rs vas upoznaje sa najvećim svetskim teorijama zavere. Svake večeri na našem portalu potražite novi nastavak i uz nas saznajte šta su najpopularnije teorije koje kolaju internetom, kako su nastale, kako se šire i kako opstaju.
Prethodne tekstove iz serijala Teorije zavere – Da li je Melanija Tramp zapravo mrtva?, Da li reptilijanci vladaju svetom?, Zavere o pedofilskim lancima, Da li je Džordž Flojd ipak živ, Šta krije Oblast 51? i Najluđe teorije zavere o koroni, Ko su iluminati, Ko misli da je Obama antihrist, ali i Ko je ubio Kenedija – potražite na posebnom linku na Nova.rs.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare