Britanska kraljica Elizabeta II je najgovečniji britanski monarh. Osim što je kraljica Ujedinjenog Kraljevstva, ona je i monarh u 16 zemalja Komonvelta, a takođe je i vrhovni poglavar engleske crkve. Sa svojih 95 godina, dosta toga je prevalila preko svojih leđa, uživa veliko poštovanje širom sveta, a posebno svoje nacije. Njen život je pun raznovrsnih događaja, od onih srećnih do onih tužnih, a ono što je posebno karkteristično za nju jeste da uvek bila uz svoj narod kada im je bilo najteže.
POGLEDAJTE JOŠ:
Elizabeta II rođena u Londonu 1926. godine. Njeno puno ime je Elizabeta Aleksandra Meri. Njen otac bio je britanski kralj Džordž VI, koji je na vlast došao kada je njegov brat Edvard VIII abdicirao kako bi mogao da se oženi Amerikankom Volis Simpson.
Sve do tog trenutka, Elizabeta II bila je „samo“ britanska princeza koja je oslovljavana sa „vaša kraljevska visosti“, a onda je „preko noći“ postala naslednica prestola i njen život se promenio iz korena.
Nju i njenu mlađu sestru Margaret odgajala je guvernanta, a krštena je u kapeli Bakingemske palate. Kao mala dobila je nadimak „Lilibet“ jer nije umela da izgovori svoje ime. Tim nadimkom ju je oslovljavao i deda kralj Džordž V i otac Džordž VI, a kasnije i njen suprug princ Filip, vojvoda od Edinburga.
Kada je imala 13 godina, započeo je Drugi svetski rat. Iako je bila dete ona se trudila da pomogne roditeljima i da bodri svoj narod u teškim momentima. Godine 1940. preko dečje emisije, obratila se mališanima koji su bili evakuisani zbog ratnih dešavanja. Potom se 1945. pridružila vojsci gde je obavljala dužnosti vozača i mehaničara.
Na početku Drugog svetskog rata upoznala je svog budućeg muža Filipa koji je, ujedno, i njen daleki rođak. On se obreo u Britaniji zbog studiranja na Kraljevskog pomorskom koledžu. Počeli su da se dopisuju, što je trajalo tokom celog rata. Filip ju je zaprosio čim se vratio sa Pacifika. Zajedno pojavili na venčanju zajedničke rođake 1946. godine. Sve više i više vremena su provodili zajedno – išli su na izlete, uživali u vožnji automobilom… a onda je došao i brak.
Venčali su se 1947. godine u u londonskoj Vestminsterskoj opatiji na ceremoniji o kojoj se i danas priča. Filip je promenio svoju pravoslavnu veru kako bi mogao da se oženi Elizabetom i odrekao se svojih titula. Postao je britanski državljin i više nije polagao pravo na strani presto kao naslednik. Dobio je titulu vojvode od Edinburga i koristio je majčino prezime Mauntbaten.
Od Filipove rodbine, na venčanje je bila pozvana samo njegova majka. Njegovim rođacima iz Nemačke zabranjeno je prisustvo venčanju zbog povezanosti sa nacističkim krugovima, tačnije jer su njegove sestre bile udate za nacističke zvaničnike. Na venčanju nije bio ni Elizabetin stric Edvard VIII, a sa njim se solidarisala i Elizabetina tetka, princeza Marija.
Ovaj događaj zauzima posebno mesto u srcima Britanaca jer im je posle ratnih stradanja u Drugom svetskom ratu doneo veliku radost. Takođe, ovo venčanje je prvi događaj vezan za kraljevsku porodicu koji je prenosila televizija.
Mladi par se trudio da živi što je normalnije moguće, pa su zbog Filipovog posla u mornarici, dve godine proveli na Malti. Kako su i sami isticali, ovaj period je za njih bio najsrećniji jer su imali priliku da uživaju kao i svaki drugi “običan” par. I kasnije tokom braka često su odlazili na ovo ostrvo, a zanimljivo je da su na Malti proslavili i 60. godišnjicu braka.
Filip je preminuo 2021. Godine, posle 73 godine braka, a dirljiv oproštaj kraljice Elizabete od Filipa je sadržao i cedulju, čiji sadržaj zna samo ona.
Njihov život se promenio iznenada 1952. godine kada je preminuo Elizabetin otac, kralj Džordž VI. Elizabeta i Filip su u tom trenutku bili u Keniji. Čim su čuli tužne vesti vratili su se u Britaniju. Istog dana je proglašena za kraljicu, a svečano krunisanje je održano 1953. godine u Vestminsterskoj opatiji.
Njena vladavina je obeležena brojnim promenama, ali je Elizabeta uvek išla u skladu sa vremenom. Elizabeta II je posetila čak 116 država i važi za šefa države koji je posetio najviše zemalja.
Kraljica Elizabeta II je ćerka britanskog kralja Džordža VI i njegove kraljice Elizabete Bouz-Lajon. Njen deda je bio britanski kralj Džordž V, a baka Marija od Teka. Pradeda sa očeve strane joj je bio kralj Edvard VII, a pradeda Aleksandra od Danske, a ono što je zanimljivo jeste da njeno poreklo ide do britanske kraljice Viktorije koja je vladala Britanijom od 1876. do 1901. godine. Osim Elizabete, potomak kraljice Viktorije bio je i Filip i to preko majke.
Elizabeta u velikoj meri ima čime da se ponosi kada su njeni preci u pitanju. Kraljica Viktorija je pre Elizabetine važila za najgovečniju britansku kraljicu, ali ju je Elizabeta nadmašila 2015. godine kada je slavila 63 godine vladavine. Viktorija je vladala kraljevstvom od 400 miliona ljudi, a Elizabeta ima nešto manje podanika. Obe su na presto stupile izuzetno mlade – Viktorija sa 18 godina, a Elizabeta sa 25.
Kraljica Elizabeta II je majka četvoro dece – ima tri sina i jednu ćerku. Prvo dete Elizabete II i princa Filipa je princ Čarls, princ od Velsa, naslednik prestola. Druga se rodila ćerka, princeza Ana, a onda i prinčevi Endru i Edvard. Sva njena deca imaju svoje porodice, a svako ima po dvoje dece.
Princ Čarls je bio u braku sa princezom Dajanom, od koje se zvanično razveo 1996. Godine. Godinu dana kasnije princeza Dajana je poginula u Parizu. Čarls je sa Dajanom imao dvoje dece – princa Vilijama, koji je u braku sa Kejt Midlton i princa Harija koji je u braku sa američkom glumicom Megan Markl.
Princeza Ana ima dvoje dece – sina Pitera Filipsa i ćerku Zaru Tindal. Princ Endru je bio u braku sa Sarom Ferguson od koje se razveo, a par je dobio dve ćerke princeze Evgeniju i Beatris. Najmlađi Edvard u braku je sa Sofijom, groficom od Veseksa i par ima dvoje dece – ćerku lejdi Luiz od Veseksa i sina Džejmsa, vikont od Severna.
Trenutni redosled nasleđivanja britanskog prestola izgleda ovako: odmah iza kraljice Elizabete je princ Čarls, a njega prati njegov sin princ Vilijam. Iza Vilijama su njegova deca princ Džordž, princeza Šarlot i princ Luis. Iza njih je princ Hari i njegova deca Arči Mauntbaten Vindzor i Lilibet „Lili“ Dajana Mauntbaten Vindzor.
Potom na red dolazi princ Endru, pa njegova ćerka princeza Beatris koja čeka svoje prvo dete. Odmah potom su tu Beatrisina sestra princeza Evgenija i njen sin Avgust. Potom sledi princ Edvard i njegova deca Džejms i Luiz, pa princeza Ana i njen sin Piter Filips sa svojim ćerkama Savanom i Islom. Na samom začelju takozvanog užeg kruga kraljevske porodice je ćerka princeze Ane, Zara Tindal i njena deca – ćerke Mia i Lena i sin Lukas.
Pošto sin kraljice Elizabete, princ Čarls ne uživa naročitu popularnost u zemlji, tabloidi su se često bavili pitanjem da li će ga možda majka preskočiti u redosledu nasleđivanja prestola i odmah tron dati unuku princu Vilijamu koji je izuzetno voljen od strane britanske javnosti, kao i njegova žena i deca. Međutim, po sredi su samo tračevi i govorkanja te nema jasnih dokaza i informacija da će se to zaista desiti. Iako kraljica polako svoje dužnosti prenosi na mlađe članove porodice, i dalje vrlo aktivna što se posla tiče.
Ovom rečju su britanski mediji nazvali povlačenje prince Harija i njegove supruge Megan Markl sa zvaničnih kraljevskih dužnosti kao starijih članova britanske kraljevske porodice. Par je to najavio 8. januara 2020. godine, istakavši da žele da budu finansijski nezavisni.
Kraljica je odmah objavila lično saopštenje o svojoj porodici. Javnost ju je pohvalila zbog brzog delovanja i odgovora. Princ Hari i Megan su dobili priliku da 12 meseci razmisle šta žele da rade i da li možda žele da se vrate u Britaniju i nastave sa kraljevskim dužnostima. Međutim, u februaru 2021. godine stigla je potvrda da je dogovor konačan i da Hari i Megan više neće biti radni članovi kraljevske porodice.
Oni više nisu bili pokrovitelji institucija, što su dužnosti koje im je dodelila sama kraljica, Hariju su oduzeta sve vojnička odlikovanja i u javnosti više ne može da koristi titului „kraljevsko visočanstvo“.
Hari i Megan ovim postupkom više neće predstavljati kraljicu Elizabetu. Par veći deo svog vremena tokom godine provodi u SAD, ali da će Frogmor Kotidž i dalje biti njihova rezidencija u Britaniji.
Odnos Harija i Megan sa kraljevskom porodicom bio je jako turbulentan poslednjih godina i čini se sve gori. U intervjuu čuvenoj Opri Vinfri početkom ove godine, Megan Markl rekla je da “jednostavno nije želela da živi” u pojedinim trenucima dok je bila trudna, jer joj je bilo teško u kraljvskoj porodici. Takođe, rekla je da su u kraljevskoj porodii brinuli da li će boja kože njihovog deteta biti “previše tamna” aludirajući na rasizam.
Ni Megan ni princ Hari nisu nikoga direktno optužili za tu izjavu, a princ Vilijam potom je demantovao da je bilo ko iz Bakingemske palate to izgovorio.
Takođe, Megan je otkrila da ju je Kejt Midlton rasplakala jednom prilikom, ali da su tabloidi preneli pogrešnu informaciju – da je ona rasplakala Kejt. Kako je Megan izjavila u pomenutom intervjuu, niko iz porodice je nije uzeo u zaštitu, čak ni demantovao navode medija. Američka glumica tvrdi da joj se Kejt izvinila potom i ponudila cveće.
* Kraljica Elizabeta nije išla u školu, ni u javnu ni u privatnu, već se kao većina dece koja su pripadala kraljevskoj porodici školovala kod kuće, gde je na raspolaganju imala najbolje učitelje.
Do sedme godine naučila je da čita i piše. Takođe, učila je francuski jezik, pohađala časove klavira i ples, a sve se promenilo kada je postalo očigledno da će jednog dana sesti na britanski presto. Godine 1936. njeno obrazovanje se promenilo, pa je od tada imala časove sa privatnim nastavnicima. Kraljičina deca, kao i unuci su išli u škole, a sada idu i njeni praunici.
* Kraljica Elizabeta slavi dva rođendana – pravi i službeni. Pravi joj je 21. aprila, a službeni u junu.
Zašto kraljica Elizabeta II slavi dva rođendana? Razlog datira iz 1748. godine, kada je Džordž II ustanovio tradiciju duplih rođendana. Kako je bio rođen u novembru kada je vreme loše, a hteo je javno slavlje sa svojim podanicima, odlučio je da organizuje paradu kada bude lepo vreme. Od tada je sve počelo i tradicija je opstala do danas.
* Norman Hartnel bio je dizajner kojeg su obožavale sve žene iz visokog društva i bio je „kućni“ dizajner britanske kraljevske porodice. Dizajnirao je venčanicu kraljice Elizabete II, a potom je napravio i haljinu za ceremoniju njenog krunisanja. Upravo se te dve odevne kombinacije smatraju najznačajnijim i najpoznatijim toaletama iz XX veka.
* Kraljica Elizabeta sama pere suđe, jer je to posao koji voli lično da obavi dok je na odmoru u zamku Balmoral u Škotskoj, gde ide svakog leta.
* Kraljica Elizabeta II važi za najgovečnijeg britanskog monarha. Na presto je stupila 1952. godine, a svečano je krunisana 1953. godine u Vesminsterskoj opatiji. Time je nadmašila se ostale, pa i kraljicu Viktoriju od koje vodi poreklo.
Ona važi za jednu od najuticajnijih žena svih vremena. Jedini je živi šef neke od država koje su učestvovale u Drugom svetskom ratu. Naredne 2022. godine kraljica slavi jubilej – 70 godina vladavine. Pripreme za taj svečani događaj su već u toku.
* Kraljica Elizabeta II važi za izuzetno bogatog monarha i „teška je“ oko 600 miliona dolara. Međutim, nije najbogatiji mornah na svetu i nije najbogatija osoba u Velikoj Britaniji. Kada je reč o bogatstvu monarha ona je tek na četvrtom mestu, a kada je reč o Britaniji prva tri mesta zauzimaju ruski biznismen i dvojica Indijaca.
* Kraljica Elizabeta II se pojavljuje u javnosti kad god ima nekih kraljevskih obaveza, prilikom otvaranja zasedanja parlamenta i kada treba da se obrati javnosti u važnim momentima, što verovali ili ne, nije baš ni često. Međutim, njen lik i delo često koriste kao tema brojnih serija i filmova, pa tako prema pisanju pojedinih svetskih medija ona se pojavljuje u više od 200 filmova i serija.
Kraljica Elizabeta II je jedini preostali živi lider koji je učestvovao u Drugom svetskom ratu. Tokom svog života srela se sa brojnim svetskim liderima – monarsima, predsednicima država i premijerima. Bila je svedok promene čak 13 američkih predsednika u Beloj kući, sa većinom se sastala, a zanimljivo je da je bila i prva kraljica koja je posetila neku komunističku zemlju na istoku Evrope – Socijalistilčku Federativnu Republiku Jugoslaviju (SFRJ).
Poseta je organizovana 1972. godine, a kraljicu i princa Filipa u Beogradu je dočekao tadašnji predsednik SFRJ Josip Broz Tito. O dočeku kraljevskog para tadašnje novine su pisale kao o spektaklu. Kraljevski par je u prestonici SFRJ proveo dva dana tokom koji je, između ostalog obišao o Avalu i spomenik Neznanom junaku.
Tokom boravka u Beogradu, Tito je princa Filipa odlikovao Ordenom jugoslovenske velike zvezde, što je u to vreme bilo najviše državno odlikovanje. Nakon dva dana boravka u Beogradu, kraljevski par je obišao i Zagreb i Dubrovnik.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar