Švedska vojska Foto:APFootage / Alamy / Alamy / Profimedia/Jeppe Gustafsson / Alamy / Alamy / Profimedia

Poslednji put kada je Švedska, čuvena neutralna država krenula u rat, Napoleon je bio na začelju u Francuskoj, a Britanija se spremala da zapali Vašington. Ali sada je ruska invazija na Ukrajinu preokrenula je 200 godina globalnog pacifizma "za decu Vikinga".

Kada je ruski predsednik Vladimir Putin krajem prošlog meseca izrekao prikrivene pretnje o pokretanju nuklearnog rata, SAD su održavale vojne vežbe sa Švedskom, jednim od poslednjih kandidata za NATO.

Dok je besneo rat u Ukrajini, stotine marinaca pridružile su se svojim švedskim kolegama na manevrima u Baltičkom moru, na i oko nekih od 100.000 uglavnom nenaseljenih švedskih ostrva. Po hladnoj kišii pod jakom vatrom, penjali su se po klizavim stenama, iskrcavali borbene čamce na obalu i puzali na stomaku kroz šumovite predele.

Na ostrvu Uto, koje je Rusija napala 1719. godine, američki i švedski marinci su proveli oko dve nedelje, lansirajući artiljerijsku rundu u okviru svoje obuke kako bi bili sigurni da se prošlost ne ponovi, prenosi Njujork tajms.

Švedska vojska Foto:APFootage / Alamy / Alamy / Profimedia

Za Amerikance je ovo donekle nova teritorija. Posle 20 godina u Iraku i Avganistanu, manevri potrebni za borbu u Baltičkom moru predstavljaju ubrzani kurs u amfibijskom ratu, uljučujući ronjenje u hladnoj vodi sa teškom opremom i mitraljezima. To znači učenje kako ostati pod vodom tokom dužeg vremenskog perioda pre nego što se neko nađe na rafalu vatre napadača.

„To je definitivno drugačiji tip okruženja od Avganistana i Iraka, gde smo bili veoma pokretni“, rekao je brigadni general Endru T. Pridi, komandant Druge marinske ekspedicione brigade.

Sa vlažnog i vetrovitog vrha brda na ostrvu Lila Skogskar, general Pridi je posmatrao dok su američki i švedski marinci jurišali na plaže.

Švedska vojska Foto:APFootage / Alamy / Alamy / Profimedia

„Biti u stanju da delujemo u ovakvom okruženju na arhipelagu je izuzetno važno, a mi kao marinci imamo mnogo toga da naučimo od njih“, rekao je on o Šveđanima.

Ovo je donekle nova teritorija i za Švedsku. Teren je možda poznat, ali rat nije – ne za ovu generaciju ili generaciju njihovih roditelja ili generacije njihovih baka, deka i pradeka. Poslednji put je u zemlji bio rat 1814. godine, kada je Norvešku oslobodila od Danaca. Tokom narednih 200 godina, Švedska je održavala neutralnu spoljnu politiku u vreme mira i proglasila se neutralnom u vreme rata.

Švedska je izbegla Drugi svetski rat, pa je tako bila pošteđena nemačke okupacije koju je Norveška pretrpela i sovjetske invazije koju su pretrpeli Finci. Zemlja je poslala trupe u mirovne operacije Ujedinjenih nacija širom sveta, pa čak i u Avganistan.

A onda se 24. februara 2022. godine dogodio napad Rusije na Ukrajinu, što dovelo do velikih promena u Evropi. Finci su – vukući Šveđane sa sobom – podneli zahtev za članstvo u NATO-u.

Švedska vojska Foto:Tatum Vayavananda / Zuma Press / Profimedia

„Vojna nesvrstanost je dobro poslužila Švedskoj, ali naš zaključak je da nam neće jednako služiti u budućnosti“, rekla je tada premijerka Švedske Magdalena Anderson. „Ovo nije odluka koju treba doneti olako“, rekla je ona.

U roku od nekoliko nedelja, vojni planeri Alijanse su sa Švedskom i Finskom zakazali demonstraciju sile, uključujući niz vojnih vežbi.

„Šaljemo poruku Rusiji, da imamo partnere, obučavamo ih, izgrađujemo naše kapacitete i sposobnosti“, rekao je pukovnik Adam Kamel, komandat Prvog marinskog puka švedske mornarice. „Sjedinjeni smo rekao bih, i veoma željni da odbranimo Švedsku, kao i ovaj region“, naveo je.

Švedska vojska Foto:APFootage / Alamy / Alamy / Profimedia

Usresređenost na zauzimanje i odbranu ostrva je ključna, kažu vojni stručnjaci, jer će Baltičko more uskoro, osim Kalinjingrada i Sankt Peterburga biti opkoljeno od strane NATO država: Estonije, Letonije, Litvanije, Poljske, Nemačke, Danske plus Finske i Švedske.

Tokom vežbi, američki marinci su eksperimentisali sa mnoštvom načina vođenja rata, stečenih iz prošlih sukoba u različitim klimatskim uslovima.

Narednik Dejvid Svinton, radio operater iz Druge marinske divizije, proverio je kontrole radara koji su on i njegovi saborci iz voda nazivali „sistemom“.

Švedska vojska Foto:Jeppe Gustafsson / Alamy / Alamy / Profimedia

„Sistem“ je u suštini radar Simrad Halo 24, koji se može postaviti na bilo koji ribarski čamac i lako je dostupan na komercijalnom tržištu. Ali poslednjih godinu dana, narednik Svinton i njegove kolege su radili na prilagođavanju radara za upotrebu u ratnim manevrima širom sveta.

„Shvatili smo kako da ovo uzmemo i povežemo sa SIPR mrežom“, objasnio je Svinton, pozivajući se na kompjuterske mreže koje Pentagon koristi za prenos poverljivih informacija. „Da bismo mogli da ga povežemo tamo, i da svako u svetu može da vidi šta šaljemo radarom“, naveo je on.

Švedska vojska Foto:APFootage / Alamy / Alamy / Profimedia

Marinac stacioniran na bilo kom od ostrva bi mogao da koristi radar za slanje podataka o ruskim brodovima.

PROČITAJTE JOŠ:

Ideja je potekla od Hutija u Jemenu, pobunjenika koje podržava Iran, a koji su godinama zavaravali koaliciju zalivskih država koje podržava Amerika i vladaju većim delom teritorije u severnom Jemenu.

Huti poseduju ogroman arsenal balističkih i krstarećih projektila, a koriste radare za praćenje emiratskih i saudijskih brodova.

„Pokušavali smo da shvatimo kako ciljaju koalicionu isporuku“, rekao je general major Frensins L. Donovan. Ubrzo je shvatio da Huti koriste gotove radare, postavljajući ih na vozila na obali i pomerajući ih okolo.

Za Švedsku, svaki sistem koji može da detektuje dešavanja u arhipelagu vredi uključiti u svoj arsenal, rekla je Eva Skog Haslum, šef švedske mornarice. Plitke vode koje okružuju ostrva olakšavaju skrivanje ruskim mornaricama, rekla je ona.

BONUS VIDEO: „Zapad želi da uništi Rusiju“: Kako je Putin u svom govoru pred aneksiju ukrajinskih teritorija sve prozivao zapadne zemlje

Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?

Ostavi prvi komentar