Predator, izraelski špijunski program čiju je široku upotrebu razotkrio Njujork Tajms, koristilo je najmanje 15 zemalja sveta, uključujući i Srbiju. Široj javnosti je najpoznatiji kao softver koji se našao u epicentru "grčkog Votergejta", skandala koji je ovog leta ozbiljno uzdrmao vladu tamošnjeg premijera Kirijakosa Micotakisa.
Naime, utvrđeno je da je Micotakis prisluškivao telefon opozicionog lidera Nikosa Andrulakisa tokom 2021. godine.
Andrulakis je saznao da mu je mobilni prisluškivan onda kada je telefon predao službi za sajber bezbednost Evropskog parlamenta pošto je dobio sumnjivu poruku na telefonu.
Istragom je utvrđeno da je grčka nacionalna obaveštajna agencija EIP prisluškivala njegov telefon tokom perioda od tri meseca te godine, u vreme dok je bio u kampanji za stranačko vođstvo u Pasoku.
Grčki mediji su izveštavali da je za prisluškivanje korišćen softver Predator koji predstavlja veoma sofisticirani sistem za nadzor sa pristupom šifrovanim porukama na aplikacijama kao što je Vocap i može da aktivira kameru i mikrofon telefona.
Takođe, ovaj program korišćen je i za prisluškivanje grčkih novinara i opozicionih lidera.
Konzervativni premijer porekao je da je naredio nadzor pomoću Predatora i tvrdi da grčka vlada ne poseduje špijunski softver.
Ipak, posledice skandala sa špijunskim softverom dovele su do toga da Micotakisov nećak, koji je imao politički nadzor nad nacionalnom obaveštajnom službom, podnese ostavku u avgustu, iako on negira bilo kakvu ulogu u tome. Otprilike u isto vreme, premijer je otpustio šefa nacionalne obaveštajne službe.
Iako sofisticiran, Predator je zbog načina funkcionisanja nešto lakše uočiti od Pegaza. Naime, zahteva od ciljanog korisnika da klikne na vezu kako bi zarazio telefon korisnika, dok Pegaz inficira telefon bez ikakve akcije cilja. To znači da je Predatoru potrebno više kreativnosti da bi privukao već oprezne mete da kliknu, piše Njujork Tajms.
Infekcije koje donosi Predator dolaze u obliku pažljivo kreiranih, personalizovanih trenutnih poruka i zaraženih veza koje oponašaju uspostavljene veb stranice. Kada se telefon zarazi, špijunski softver ima mnoge od istih mogućnosti „njuškanja“ kao i Pegaz, prema navodima stručnjaka. Istraga o Predatoru koju je sprovela Meta navela je oko 300 takvih lokacija za koje su stručnjaci utvrdili da se koriste za infekcije ovim špijunskim softverom.
After saying Predator #spyware is “illegal,” #Greece government goes on the record to @nytimes: foreign ministry DID license Intellexa to sell Predator. Intellexa also pitched Predator to Ukraine & we have the full sales proposal in our story:https://t.co/fUzi2QYx32
— Matina Stevis-Gridneff (@MatinaStevis) December 8, 2022
Njime upravljaju obučeni Izraelci, a u tekstu Njujork Tajmsa navodi se da je registrovano da mnoge prestižne međunarodne korporacije angažuju upravo IT stručnjake iz ove države kako bi za njih sprovodili hakovanja korisnika.
Takođe, utvrđeno je i da je o korišćenju ovog špijunskog programa pregovarala i ratom zahvaćena Ukrajina. Naime, Intelekta, grčka kompanija koja od proleća 2020. godine posluje u Grčkoj i u kojoj je zaposleno najmanje osmoro Izraelaca od kojih su neki i bivši obaveštajci pritekla je u pomoć Kijevu nakon što nije uspela da kupi Pegaz.
Prodaju je blokirala izraelska vlada koja je strahovala da bi to naštetilo njenim bilateralnim odnosima sa Rusijom.
Tada je Ukrajini u pomoć pritekla upravo Intelekta. Tajms je prošle godine dobio kopiju ugovora iz februara 2021. godine između ove kompanije i ukrajinske obaveštajne agencije, što je prvi takav komercijalni špijunski dokument koji je objavljen. U dokumentu su detaljno opisane mogućnosti Predatora i navedeno je da dostupan Ukrajini celodnevno, tokom svih dana u godini.
Za 13,6 miliona evra za prvu godinu, Intelekta je Ukrajini ponudila osnovni paket od 20 istovremenih infekcija Predatorom i mogućnost hakovanja 400 domaćih brojeva. Ako bi Ukrajina htela da koristi Predator na brojevima koji nisu ukrajinski, cena bi porasla za dodatnih 3,5 miliona evra.
Na kraju, Kijev je odbio ovu ponudu. Međutim, kako su se informacije o uslugama proširile obaveštajnim krugovima više od 10 drugih zemalja zainteresovale su se i počele sa korišćenjem Predatora.
Otkriveno je da Predator koriste u Jermeniji, Egiptu, Grčkoj, Indoneziji, Madagaskaru, Omanu, Saudijskoj Arabiji, Srbiji, Kolumbiji, Obali Slonovače, Vijetnamu, Filipinima i Nemačkoj. Ove lokacije su određene putem internet skeniranja za servere za koje se zna da su povezane sa špijunskim softverom.
Predator je zvanično nastao pre dve godine, dok se njegov prva preteča pojavio davne 2008. godine. Napravio ga je bivši general izraelske vojne obaveštajne službe, Tal Dilijan koji je bio primoran da se povuče iz Izraelskih odbrambenih snaga 2003. godine nakon što je interna istraga izazvala sumnje da je bio umešan u zloupotrebu finansijskih sredstava.
Pročitajte još:
Nakon napuštanja službe preselio se na Kipar, ostrvsku državu Evropske unije koja je poslednjih godina postala omiljena destinacija za otvaranje filijala kompanija za nadzor i sajber stručnjake obaveštajne poslove. Nakon nekoliko godina kiparske vlasti su ubrzo poslale zahtev za njegovo hapšenje preko Interpola. Na kraju su njegovi advokati uspeli da se nagode da plati kaznu od milion evra i ode iz zemlje.
Otišao je u Atinu i tamo postavio Inteleku 2020. godine, kada je počeo agresivno da plasira svoj novi špijunski proizvod, Predator.
BONUS VIDEO Špijunska afera u NIS-u „buši“ Srbiju?
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare