5
Iz kineske provincije Hubej procurela su poverljiva dokumenta koja pokazuju da je Peking od samog starta pandemije "muljao" sa informacijama o koroni, broju zaraženih, umrlih, testiranih. Ovo nije prvi put da je Kina na neki način pokušala da kontroliše informacije o kovidu 19.
Dokumenti koji su procureli iz kineske provincije Hubej, a koje je objavio CNN, pokazuju da je Kina prikazivala manje brojke zaraženih koronavirusom, da su joj trebale nedelje da dijagnostikuju nove slučajeve i da nisu javnost obavestili o vrhuncu sezone gripa u Hubeju u decembru prošle godine, što se poklapa s vremenom za koje se sumnja da su se zapravo u Kini pojavili prvi slučajevi koronavirusa.
Činjenica je da je Peking aktivno pokušavao da kontroliše priču oko pandemije još od samog starta „frizirajući“ podatke i informacije i da ovo nije prvi slučaj pokušaja Kine da ulepša, sakrije ili izmeni podatke.
Pročitajte još:
Krajem decembra, vlasti su ućutkale osam lekara nakon što su na kineskim društvenim mrežama objavili da se novi oblik pneumonije širi u Vuhanu, koji bi na kraju mogao da postane kovid 19.
Još početkom februara u svetskim medijima je odjeknula vest da je u bolnici u Vuhanu umro kineski lekar koji je pokušao prvi, još 30. decembra, da upozori na smrtonosni koronavirus ali su mu iz policije tada rekli da „prestane da širi lažne komentare“.
Smrt doktora Lija
Doktor Li Venlijang je radio u središtu izbijanja epidemije u decembru, kad je primetio sedam slučajeva virusa za koji je pomislio da liči na Sars – virus koji je doveo do globalne epidemije 2003. godine. Smatra se da su slučajevi potekli sa pijace morske hrane Huanan u Vuhanu, a pacijenti su se našli u karantinu u ovoj bolnici.
On je 30. decembra poslao poruku kolegama lekarima u čet grupi upozorivši ih na epidemiju i posavetovavši ih da nose zaštitnu odeću kako bi izbegli infekciju. Ono što doktor Li tada nije znao jeste da je otkrivena bolest potpuno nova vrsta koronavirusa.
Četiri dana kasnije, posetili su ga zvaničnici Biroa za javnu bezbednost koji su mu naložili da potpiše pismo. U pismu je optužen za „širenje lažnih vesti“ i da je „teško narušio javni red“.
„Ozbiljno vas upozoravamo: ako budete tvrdoglavi, sa ovolikom drskošću, i nastavite sa tom protivzakonitom radnjom, bićete izvedeni pred lice pravde – da li ste razumeli?“ Ispod toga rukopisom doktora Lija stoji: „Jesam.“
Prvih nekoliko nedelja januara, zvaničnici iz Vuhana su insistirali na tome da samo oni koji su došli u kontakt sa zaraženim životinjama mogu da dobiju virus. Nikakve smernice nisu izdate za zaštitu lekara. Li je prve simtome osetio 10. januara i tri dana kasnije je završio u bolnici gde je i umro.
We deeply mourn the death of #Wuhan doctor Li wenliang, who unfortunately got infected with novel #Coronavirus while battling with the epidemic. After all-effort rescue, Li passed away on 2:58 am, Feb. 7. pic.twitter.com/mbYA3wB4pn
— People's Daily, China (@PDChina) February 6, 2020
Eksperti koji su pobegli iz Kine kako bi izbegli sudbinu doktora Lija upozoravali su da Kina „čisti“ dokaze iz Vuhana.
Kina „čisti“ dokaze iz Vuhana
Poznati hongkonški mikrobiolog Juen Kvok-Jung objavio je podatke o tome kako je zvanični Peking uništio sve dokaze o početku izbijanja zaraze koronavirusom u Vuhanu, gradu iz kog je krenula pandemija.
“Sumnjam da su skrivali dokaze na lokalu, u Vuhanu. Lokalni zvaničnici, koji je trebalo odmah da proslede sve neophodne informacije, nisu dozvolili da se to uradi, a to je bila njihova obaveza”, rekao je Juen i dodao da je pijaca sa koje je sve navodno krenulo „bila očišćena od svega“.
“Može se reći da je na ovaj način bilo očišćeno mesto zločina. Nije moglo da se identifikuje ništa što bi moglo da ukaže na domaćina koji bi virus dalje širio na ljude”, rekao je on tada.
Mlada kineska doktorka Li Meng Jan pobegla je iz zemlje gde su joj pretili da će joj se izgubiti svaki trag ukoliko svetu otkrije da je kovid-19 nastao u kineskoj vojnoj laboratoriji.
Još početkom januara doktorka je, proučavajući porodične klastere, saznala da se među slučajevima u Vuhanu virus prenosi sa čoveka na čoveka i da su drugi naučnici u Kini sekvencionisali genom kovid-19.
Znala je već tada da Vuhan ima više slučajeva nego što je kineska vlada prijavljivala i nije poverovala u tvrdnje Pekinga da je virus stigao sa pijace morskih plodova, verujući da je to namerna laž.
“Nisu želeli javnu raspravu o virusu. Govorili su ljudima da se ne brinu”, kaže doktorka Jan. Kako je broj umrlih naglo počeo da raste, kineska doktorka je shvatila da ima saznanja o globalnoj katastrofi o kojoj njena vlada namerno ćuti.
“Ovaj virus nije iz prirode. Dolazi iz laboratorije u Vuhanu. Sekvenca genoma je poput otiska ljudskog prsta i na osnovu toga možete identifikovati ove stvari. Кoristiću ove dokaze da kažem ljudima zašto je ovo došlo iz laboratorije u Кini, zašto su oni ti koji su to napravili”, rekla je doktorka.
Kontrola, cenzura, birokratija
Zatvorenost kineskog društva i glomazna birokratija, plus podozrivost prema Zapadu doveli su do toga da su informacije o koroni do ostatka sveta stizale „na kašičicu“ zbog čega su mnoge zemlje nespremne dočekale bolest sa razornim posledicama.
Reporteri bez granica, organizacija koja se bori za medijske slobode u svetu, izvestili su da bi, da nije postojala kontrola i cenzura koju sprovode vlasti, mediji u Kini obavestili javnost o ozbiljnosti epidemije koronavirusa mnogo ranije, što je moglo da spasi hiljade života i možda spreči pandemiju koja je u toku.
U analizi objavljenoj 13. marta, istraživači Univerziteta Sautampton zaključili su da je broj zaraženih koronavirusom u Kini mogao da bude manji za 86 odsto da su prve mere, koje su preduzete 20. januara, bile primenjene dve nedelje ranije.
20 puta više umrlih
U međuvremenu, broj zaraženih i umrlih u Kini se menjao i korigovao u skladu sa potrebama. Stanovnici grada Vuhana, odakle je potekao virus, su na društvenim mrežama počeli da dovode u pitanje zvanične brojke koje objavljuje vlada. U martu su reporteri portala Radio Free Asia (RFA) bili u Vuhanu i razgovarali s ljudima koji smatraju da je samo u tom gradu umrlo najmanje 40.000 ljudi. Zvanična brojka je 2500.
“Krematorijumi i mrtvačnice rade 24 sata dnevno i nema šanse da je umrlo nešto više od tri hiljade ljudi. Na sahrane se čeka i do dve sedmice, što pre nije bio slučaj”, rekao je jedan stanovnik Vuhana.
Istraživanju odeljenja javnog zdravlja Univerziteta u Hong Kongu, objavljeno u naučnom časopisu “Lancet”, pokazalo je da je Kina imala četiri puta više zaraženih koronavirusom, nego što pokazuju zvanični podaci prijavljenih slučajeva.
Pročitajte i:
Testiranje i kontrole
Kako se virus proširio po svetu, kineske vlasti su saopštile da su uspele da ga rigoroznim merama koje su uključivale potpuno zatvaranje čitavih gradova, ubijanje kućnih ljubimaca, zabranu putovanja, aktivno praćenje kontakata, masovno testiranje dovedu eidemiju pod kontrolu i to toliko da od dva miliona testova u luci Kvingdao, nije zabeležen nijedan nov slučaj korone.
Sa svakim lokalnim pojavljivanjem zaraženih, kineske vlasti sprovode masovno testiranje stanovništva a spekuliše se i da na njima isprobava vakcinu.
Kako je svet histerično počeo da radi na vakcini protiv korone, kineske vlasti su već napravile svoju i bez potvrde da „radi“ vakcinisali hiljade ljudi.
Vakcinacija neproverenom vakcinom
straživači iz Kine saopštili su da je jedna od vakcina koje se tamo razvijaju uspešna “u srednoj fazi ispitivanja”. Upravo se ta vakcina kompanije Sinovak već koristi za imunizaciju stanovništva, iako je zvanično navedeno da ona može da se koristi “u hitnim slučajevima”.
Ljudi koji primaju vakcinu čije bezbednos i efikasnost nisu dokazane definitivno mnogo rizikuju. Najpre zato što ljudi koji prime neefikasne vakcine mogu da se upuštaju u rizična ponašanja misleći da su zaštićeni. Drugo, na taj način možda uskraćuju sebi priliku da prime drugu, bolju vakcinu jer su već primili ovu. Takođe, postoji rizik od neželjenih efekata vakcina koje nisu odobrene.
