Nasilje i ponižavanje koje policija u zemljama širom sveta primenjuje nad građanima uglavnom pogađa najsiromašnije i najranjivije.
Dok sve više zemalja u svetu uvodi karantin, milijarde ljudi suočene su sa restriktivnim merama strožim nego što je iko očekivao. Policiji se u većini zemalja daje dozvola – eksplicitna ili prećutna – da kontroliše ponašanje građana na načine koji bi se u nekoj autoritarnoj državi smatrali ekstremnim, piše Gardijan.
Policija u Keniji pre nekoliko dana izjavila je „iskreno saučešće“ pošto je jedan 13-godišnji dečak ustreljen i ubijen na licu mesta na terasi u Najrobiju dok je policija patrolirala gradom u vreme policijskog časa.
„Urlaju na nas i tuku nas kao krave, a mi smo građani koji poštuju zakon“, rekao je Husein Mojo, otac ubijenog dečaka Jasina.
Sve je više indicija da policijske snage u mnogim zemljama koriste okrutne i ponižavajuće metode kažnjavanja kako bi u karantinu zadržale najsiromašnije i najranjivije grupe, među kojima se nalaze i desetine miliona ljudi koji rizikuju da umru od gladi ukoliko ne prekrše karantinske mere i ne izađu da pronađu posao kako bi zaradili za obroke.
Protekle nedelje pojavili su se i snimci koji prikazuju migrantske radnike u Indiji sklupčane pored puta dok ih praše hemikalijama; valjda je cilj bio dezinfikovati ih pre nego što uđu u svoju provinciju.
Radnici su u povratku iz Nju Delhija isprskani sredstvom za izbeljivanje koje može da ošteti kožu, oči I pluća, preneo je Indian Express. U Pandžabu su ljudi koji su prekršili meru karantina bili prinuđeni da rade čučnjeve dok pevaju: “Mi smo neprijatelji društva. Ne možemo da ostanemo u kućama.”
Slične metode ponižavanja primenjuje i policija u Paragvaju gde se ljudi koji prekrše karantin primoravaju na nekakvu gimnastiku dok im se preti elektrošokerom. Neki su primorani da leže licem ka zemlji i ponavljaju: “Obećavam da neću ponovo izlaziti iz kuće.”
Iako je globalni konsenzus da zaštita javnog zdravlja u jeku pandemije zahteva privremenu žrtvu nekih ličnih sloboda, eksperti Ujedinjenih nacija za ljudska prava apelovali su na nacionalne vlade da se postaraju da postupci u borbi sa pandemijom budu “srazmerni, neophodni i nedskriminatorni”.
Najčešća meta nasilja su oni koji ne mogu da priušte sebi da nemaju posao ili oni prinuđeni da hodaju danima do svojih sela iz gradova u kojima su se našli pre nego što su uvedene mere karantina.
Pročitaj i:
U glavnom gradu Paragvaja su praktično svi građani zaključani u kuće, ukljujučujući i one bez ikakvih prihoda.
“Kažu vam da ostanete kod kuće, da zaštitite svoju porodicu, ali u siromašnim krajevima grada je neophodni izaći i zaraditi za hleb; ako ne izađete, umirete od gladi”, rekao je sagovornik Gardijana iz Paragvaja.
Video snimci nasilja u Paragvaju koje su snimili i objavili sami policajci naišli su na pohvale ministra unutrašnjih poslova Euklidesa Aseveda koji je rekao: “Čestitam im. Ja nisam kreativan kao oni koji su snimili ovo.”
Na Filipinima policija i lokalne vlasti zaključavaju one koji prekrše karantin u kaveze za pse, dok su neki građani prinuđeni da podne provedu na najjačem suncu za kaznu.
Filipinsko ostrvo Luzon je pod jednomesečnim karantinom sa više od 40 miliona ljudi u izolaciji. Vlast ne računa da vrućina za mnogočlane porodice koje žive u skučenim sobama u Manili može biti doslovno neizdrživa.
Više od 17.000 ljudi je uhapšeno zbog kršenja mera karantina, preneo je sajt Rappler. Organizacija Human Rights Watch istakla je da je ovakav pristup verovatno kontraproduktivan ukoliko se prestupnici smeštaju u pretrpane kaznene ustanove.
Aktivisti u Keniji upozoravaju da policijska brutalnost ne samo da intenzivira paniku i strah, već bi mogla da doprinese ubrzanom prenošenju virusa.
U gradu Mombasa policija je prošle nedelje ispalila suzavac – stotine ljudi stajalo je u gužvi kašljući i brišući oči.
“Ako je cilj sprečiti da ljudi šire virus, postignuto je upravo suprotno”, saopštila je radna grupa za reformisanje policije u Keniji.
