Veliki broj ljudi pogođen je ruskom odlukom o delimičnoj mobilizaciji. Osim Rusa, obaveštenje o mobilizaciji dobijaju i Ukrajinci na okupiranim teritorijama, kao i pripadnici manjina. Među njima su i krimski Tatari, koji imaju dugu istoriju suprotstavljanja ruskoj vlasti. Oni sada smatraju da je cilj vlasti Vladimira Putina da ih slanjem na prvu liniju fronta sve "počisti".
Alime, koja radi kao aktivistkinja za ljudska prava na okupiranom Krimu, bila je preplavljena pozivima od 21. septembra koji su dolazili iz celog društvenog spektra.
Bilo je muškaraca koji su 60-tim godinama, žena, mladih medicinskih radnika, nastavnika, studenata i ljudi koji nikada nisu služili vojni rok. Oni su uglavnom kao i Alime, pripadnici manjine na poluostrvu Krim – krimski Tatari.
Svi su se pitali isto: kako da izbegnu regrutovanje u rusku vojsku da se bore protiv Ukrajine?
„Bukvalno sam savetovala ljude danonoćno prva dva dana, uz malu pauzu samo za spavanje“, rekla je Alime koja je tražila da koristi pseudonim jer želi da ostane anonimna pošto radi na Krimu.
„Ovaj poziv za rusku vojsku se smatra potpuno neprihvatljivim za većinu krimskih Tatara“, rekla je.
Od takozvane delimične mobilizacije u Rusiji, koja je najavljena nakon što su ruske trupe pretrpele težak poraz u Ukrajini, ukrajinske posmatračke grupe kažu da je na Krimu, koji je Rusija anektirala 2014. godine, podeljeno nekoliko hiljada poziva.
U naseljima gde žive krimski Tatari, turska muslimanska manjina koja se protivi ruskoj aneksiji i koja čini čak 13 odsto od dva miliona stanovnika Krima, podeljeno je oko 1.500 poziva.
Novi regruti pridružiće se hiljada ljudi koji su već pozvani iz Donjecka i Luganska u istočnoj Ukrajini.
Ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski je pozvao sve Ukrajince na okupiranim teritorijama da izbegnu regrutaciju ili ako završe na prvoj liniji fronta da spasu svoje živote i izbegnu borbu sa sugrađanima Ukrajincima predajom.
Zelenski se posebno osvrnuo na Putinovo regrutovanje krimskih Tatara i upozorava na genocidni bauk koji se nadvija nad velikom delom mobilizacije, koja je u Rusiji nesrazmerno pogodila područja etničkih manjina kao što su Dagestan na Kavkazu, gde je siromaštvo visoko i ima malo poslova osim u vojsci.
„Ovo je namerni pokušaj Rusije da uništi krimskotatarski narod, ovo je smišljen pokušaj države agresora da oduzme živote što većem broju stanovnika teritorije na teritoriji gde su ruske trupe izvršile invaziju“, rekao je Zelenski 23. septembra.
Međutim, nije lako preći liniju frota i pobeći na ukrajinsku teritoriju. Istovremeno, Ukrajina je mnoge zarobila zbog izdaje. Rusija je u međuvremenu usvojila zakon kojim se nameću dugogodišnje zatvorske kazne za dezerterstvo i dobrovoljnu predaju, prenosi Politiko.
„Sada postoji izbor da li da pobegnemo ili da služimo, sa posledicama toga da ili rizikujemo da završimo na bojnom polju i uspemo da se predamo samo da bismo završili u ukrajinskom zatvoru“, rekla je Aljona Lunova, advokat direktora ZMINA centra za ljudska porava u Ukrajini. „Svi izbori su loši“, rekla je ona.
Oslobađanje od nepoželjinih?
Slanjem krimskih Tatara na front da potencijalno budu ubijeni, mobilizacija izgleda kao namerni pokušaj da se izbriše grupa koja je trn u oku Moskvi, saopštile su ukrajinske vlasti.
Krimski Tatari imaju dugu istoriju suprotstavljanja Rusiji, pod čijom su vlašću postepeno lišeni imovine sve dok celokupno stanovništvo nije deportovano sa Krima 1944. godine. Vratili su se 1990-tih godina, a onda su ponovo od 2014. godine živeli pod ruskom vladavinom.
Otkako su se usprotivili ruskoj aneksiji, oko stotinu krimskih Tatara je zatvoreno po politizovanim optužbama za „ekstremizam“ ili „teririzam“. Od nove invazije Rusije na Ukrajinu, sve slobode na Krimu su dodatno orgraničene, navodi se u izveštaju misije UN za praćenje ljudskih prava u Ukrajini.
Prisilna mobilizacija nije usmerena samo na krimske Tatare, već i na Ukrajince na Krimu i drugim okupiranim teritorijama.
„Moblizacija je način da se oslobode nepoželjnih ljudi, to je vrsta ubistva“, rekla je Lunova.
PROČITAJTE JOŠ:
Masovni egzodus
Kao i širom Rusije, mobilizacija na Krimu je bila neselektivna. Stotine hiljada ljudi je pobeglo iz Rusije i sa Krima da bi izbegli mobilizaciju. Ističe se da je to masovno egzodus, čak i veći od onog 2014. godine.
Telegram kanali o tome kako pobeći sa Krima su zatrpani porukama u kojima se navode cene od 400 do 1000 evra, pa čak i više za prevoz do Gruzije, Kazahstana ili Belorusije.
Mnogi Ukrajinci sa Krima su zaglavljeni na granicama, posebno sa Gruzijom. Čubarov ističe da treba otvoriti „zeleni koridor“, sličan onom koji su u februaru i martu otvorile evropske države koje se graniče sa Ukrajinom.
Međutim, sa druge strane, bekstvo sa Krima se takođe može smatrati kao omogućavanje Rusije da se oslobodi svojih nepoželjnih. Oni koji se kriju od mobilizacije ili beže od iste, nadaju se da će se uskoro vratiti u svoju domovinu, ali pod ukrajinskom vlašću.
BONUS VIDEO: Putin je sa proruskim liderima potpisao ukaze o pripajanju Rusiji
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar