Šta su rakete "storm šedou" i zašto ih Ukrajina želi?

Razvijene su u anglo-francuskoj saradnji, a proizvedene su u zajedničkom poduhvatu koji uključuje i Italiju, koristeći komponente koje isporučuju SAD. Kao rezultat toga, sve četiri zemlje bi morale da odobre bilo kakvu promenu uslova vezanih za njihovu upotrebu, čak i ako nisu direktni dobavljači.

Ukrajina već ima rakete "storm šedou, ali joj je dozvoljeno da ih koristi samo unutar svoje teritorije. Kijev već mesecima lobira da se to promeni kako bi ih mogao usmeriti na ciljeve na ruskom tlu, tvrdeći da je ometan u svojim naporima da se brani od raketnih i bombi napada sa kliznim letom koji se lansiraju protiv njegovih gradova i ciljeva na liniji fronta iz Rusije. Iako ima dronove i krstareće rakete koje mogu pogoditi unutar Rusije, nema ih dovoljno da bi napravio značajan uticaj – i često su presretnuti.

Ukrajina je u međuvremenu koristila domaće proizvedene dronove dugog dometa za napade na Moskvu i dalje, a njene operacije su sve uspešnije. U ponedeljak je napad dronom zatvorio tri moskovska aerodroma. Još jedan napad ovog meseca oštetio je rafineriju nafte na periferiji glavnog grada.

Govoreći za Gardijan u maju, ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski rekao je da je Bajdenovo kolebanje i postepeni pristup pružanju zapadnog oružja koštalo živote. To je omogućilo Kremlju da “lovi” Ukrajince, žalio se.

Zašto Zapad nije dozvolio Ukrajini da koristi rakete u Rusiji?

Tokom rata, SAD i njeni saveznici su nastojali da postignu ravnotežu između davanja Ukrajini oružja koje joj je potrebno za odbranu i izbegavanja bilo kakvog poteza koji bi mogao biti viđen kao provokacija i dovesti do direktnog učešća u ratu.

U četvrtak je Vladimir Putin rekao da bi bilo koja zapadna odluka da dozvoli Kijevu da koristi takvo oružje dugog dometa protiv ciljeva unutar Rusije značila da je NATO “u ratu” sa Moskvom – dramatična eskalacija njegove retorike o ratu koji je počeo ruskom invazijom u februaru 2022.

“Ovo bi značajno promenilo samu prirodu sukoba,” rekao je ruski predsednik državnom televizijskom reporteru. “To bi značilo da su NATO zemlje, SAD, evropske zemlje, u ratu sa Rusijom.” Dodao je da će Rusija doneti “odgovarajuće odluke na osnovu pretnji sa kojima ćemo se suočiti” kao rezultat.

Šta se promenilo?

Nekoliko faktora. Ukrajina je pod velikim pritiskom na liniji fronta i strahuje od teške zime. Njena iznenađujuća prekogranična upad u Kursk prošlog meseca promenila je razmišljanje o upotrebi oružja na ruskom tlu i podsetila da je Ukrajina najučinkovitija kada menja dinamiku sukoba.

Metju Savil, direktor vojnih nauka u odbrambenom tink tenku Rusi u Londonu, rekao je da Ukrajina nije unapred obavestila saveznike o svom upadu u Kursk. “To je promenilo debatu o eskalaciji i upotrebi oružja dugog dometa unutar Rusije,” rekao je.

Takođe je ove nedelje stigla vest da je Rusija primila novu seriju balističkih raketa iz Irana. Britanski ministar spoljnih poslova Dejvid Lemi je u sredu sugerisao da je to promenilo strateško razmišljanje u Londonu i Vašingtonu.

U avgustu je Politiko izvestio da će ukrajinski zvaničnici koji posećuju Vašington predstaviti listu ciljeva dugog dometa unutar Rusije koji bi mogli biti pogođeni. Dok je Bela kuća tvrdila da Rusija premešta ključne resurse van dometa, sada izgleda da je uverena da je dovoljno značajnih ciljeva dostupno da bi se postigao efekat.

Koje su koristi i rizici dozvoljavanja upotrebe "storm šedou" u Rusiji?

Postoji inherentna tenzija u tome kako Ukrajina veruje da oružje može da bude efikasno: degradacijom sposobnosti Rusije da napada ciljeve u Ukrajini, ali i dovođenjem rata dalje na rusko tlo, teoretski time čineći troškove Putinu još akutnijim.

Uprkos tome što je izgubio između 68.000 i 150.000 vojnika, prema nekim procenama, i sa stotinama hiljada ranjenih, izgleda da Putin nije platio značajnije političke troškove.

Udar koji bi izazvao mnogo civilnih žrtava mogao bi biti veoma problematičan za Zapad, a ako bi ga izazvao projektil "storm šedou", bilo bi veoma teško poreći umešanost Zapada.

Savil je takođe upozorio da će biti „veoma, veoma teško uništiti” ruske vazdušne baze, koje su bile „uglavnom od betona” i „stotina kilometara” izvan linije fronta. ATACMS projektili sa kasetnim bombama bi bili efikasniji od ne-kasetnih "storm šedou" raketa, sugerisao je.