Ukrajina će gađati Rusiju moćnim raketama? Zapad prećutno dao "zeleno svetlo", a to može da bude veoma opasno

Zajednička poseta američkog šefa diplomatije Antonija Blinkena i britanskog ministra spoljnih poslova Dejvida Lemija Kijevu, neizbežno je podigla očekivanja da će Ukrajini uskoro biti dozvoljeno da ispaljuje rakete “storm šedou” britansko-francuske proizvodnje i američke “atacms” rakete, sa dometom od preko 250 km na Rusiju. I predsednik Džo Bajden rekao je da “radi na tome” da ukine Ukrajini restrikcije za korišćenje njihovog oružja. 

Entoni Blinken je na konferenciji za novinare sa ministrom spoljnih poslova Poljske upitan da li je prećutno dato zeleno svetlo da se Ukrajini dozvoli da koristi američko oružje dugog dometa unutar Rusije.

Američki državni sekretar je ponovio svoju tvrdnju da će SAD „prilagoditi“ politiku kako bi osigurala da Ukrajina ima ono što joj je potrebno da se odbrani od Rusije.

Šta je “storm šedou”?

“Storm šedou”je britansko-francuska krstareća raketa s maksimalnim dometom od oko 250 km. Francuzi je zovu “Skalp”. Lansira se izaviona, nisko leti brzinom bliskom brzini zvuka, a potom se pri udaru detonira bojeva glava punjena eksplozivom.

Smatra se idealnim oružjem za probijanje čvrstih bunkera i skladišta oružja. 

Britanija i Francuska već su poslale ove projektile u Ukrajinu - ali uz upozorenje da ih Kijev može ispaliti samo na ciljeve unutar svojih granica.

Rizici

Dozvoljavanje Ukrajini da koristi zapadno napravljeno oružje unutar Rusije moglo bi imati dramatičan politički uticaj na tok rata koji se pretvorio u dugotrajan i iscrpljujuć sukob u kojem se čini da prednost ima Moskva, čije trupe se približavaju strateškom gradu Pokrovsku.

Blinken i Lemi su u utorak ponudili potencijalno opravdanje za eskalaciju raketa, kritikujući Iran zbog isporuke prve serije raketa “Fath-360” kratkog dometa i velike brzine Rusiji, što je korak napred u odnosu na one koje je do sada davao Moskvi. Blinken je upozorio da bi Rusija mogla da krene da koristi te rakete "u roku od nekoliko nedelja."

Rakete “Fath-360” imaju domet od oko 75 milja, prema podacima SAD. Mogle bi biti korišćene za napade na ukrajinske gradove blizu fronta, kao što su Harkov ili Zaporožje, Slovjansk i Kramatorsk u Donbasu, i  tako bi se omogućilo Rusiji da koristi svoje zalihe raketa dužeg dometa za napade na ciljeve širom Ukrajine.

Cilj Rusije je iscrpljivanje ukrajinskih protivvazdušnih sistema i zaliha. Kijev je već ostao bez sistema kratkog dometa “buk” i “S-300”, što je ranije ove godine ostavilo ukrajinske elektrane bez zaštite. Ukrajinski izvori procenjuju da je uništeno oko dve trećine kapaciteta za proizvodnju energije.

Slična strategija bi mogla biti u mislima Kremlja kada su u pitanju sistemi protivvazdušne odbrane viših vrednosti, posebno američki “patriots”. Bajden je na samitu NATO-a u julu najavio donaciju četiri “patriot” sistema, ali ograničavajući faktor je broj raketa presretača koje se mogu proizvesti. 

Iz Ukrajine su zabrinuti da bi broj ofanzivnih raketa koje Rusi mogu da ispale mogao da premaši sposobnost sveta da proizvodi presretače, čak i ako Kijev ima druge sisteme protivvazdušne odbrane kao što su “samp/T i “nasams. U Kijevu su procenili da Rusija može da proivede 1.200 raketa godišnje, iako je teško doći do pouzdanih brojeva. 

Ključna tačka je da dok god Kremlj veruje da može da pobedu nema nikakvih podsticaja da razmatra pregovore. Čak i uz iznenadni upad u rusku oblast Kursk, Kijev se opet muči. Stručnjaci se nadaju da će Ukrajina moći da zadrži Pokrovsk, ulaz u Donbas, do kraja ove godine, ali Rusija za sada drži vojnu prednost. 

Problem koji muči Ukrajinu

Ukrajina ne može da uzvrati Rusiji sa moćnim raketama jer Zapad, predvođen Belom kućom, nije dozvolio korišćenje “storm šedou” i “atacms” raketa tamo. Međutim, signali poslednjih nekoliko dana sugerišu da zabrana nije apsolutna. Bil Berns, šef CIA, rekao je u subotu da je siguran da će Bajden “razmotriti druge načine” na koje bi Ukrajini mogla biti pružena pomoć dok rat ulazi u svoju treću zimu.

Komplikacija je što je teško zamisliti da bi SAD, Velika Britanija ili druge zemlje uključene u proizvodnju “storm šedou” raketa, Francuska i Italija, jednostavno dale Ukrajini slobodu u da donosi odluke o napadima na teritoriji Rusije. Ne bi bilo teško utvrditi da li je neko oružje korišćeno, a pogrešna procena Kijeva, na primer ubijanje velikog broja civila, imalo bi šire posledice. Takođe, ne postoje velike zalihe bilo kojeg od tih oružja, što podstiče skepticizam u Amerike da bi mogla da utiče na promenu toka rata.

Efikasna upotreba raketa dugog dometa mogla bi da se koristi samo kao deo šire vojne strategije, ako Ukrajina takvu ima. Krajem avgusta, Andrij Jermak, šef kabineta Volodimira Zelenskog, posetio je Vašington, gde je predstavio listu ciljeva, odnosno delova Rusije, za koje Ukrajina veruje da bi bili efikasni ako bi ih napala. 

Ukrajinski izvori su takođe govorili o tome da krenu da prete raketama dugog dometa protiv Rusije, kako bi pokušali da isforsiraju kraj rata , kroz "demonstrativni napad" koji bi jasno stavio do znanja Kremlju da je moguće pretnjom ugroziti okolinu Moskve. Berns je rekao da Zapad ne treba da se zastraši ni ruskim pretnjama nuklearnom eskalacijom, a da bi pretnje od strane Ukrajine potencijalno mogle da povećaju mogućnost da Putin učini upravo to.

Odgovor Kremlja

Kremlj je u sredu saopštio da će ukoliko Zapad da Ukrajini “zeleno svetlo” za korišćenje ovih raketa na njihovoj teritoriji, oni takođe odgovoriti na to. 

Na pitanje kakav bi bio odgovor Kremlja na ovu odluku, portparol Kremlja Dmitrij Peskov rekao je novinarima: "Biće prikladan," dodajući da je ruski ofanzivni napad na Ukrajinu sam po sebi bio "odgovor" na podršku Zapada Kijevu.