Šta rade japanske jakuze tokom pandemije ?

Po svemu sudeći, koronavirus nije mogao da se dogodi u nezgodnijem trenutku za japanske kriminalne klanove jakuza, koji su se borili za opstanak i pre pandemije, izvestio je Skaj njuz.

Tokom vanredne situacije klanovi su se uglavnom bavili prevarama povezanim sa epidemijom, a ulične cene droge su povećane jer su jakuze nastojale na svaki način da ostvare profit i poboljšaju svoj status, tvrde japanski kriminolozi i eksperti za organizovani kriminal. Neki mediji su preneli da su se jakuze tokom krize bavile i humanitarnim radom sve u želji da poboljšaju svoj javni imidž, saznaje dopisnik Skaj njuza.

Tomohiko Suzuki autor koji se bavi japanskim kriminalom, smatra da su klanovi tokom epidemije najviše profitirali od prodaje narkotika, čija je cena udvostručena tokom krize.

„Zbog zabrane kretanja, droga nije mogla da se prodaje na ulici već se naručivala telefonom, a isporuka bi stigla vozilom dilera do korisnika“, kaže Suzuki i procenjuje da će se jakuze u narednom periodu najviše baviti zelenašenjem.

„Platni pormet je usporen, pa su pozajmice sa nerazumno visokim kamatama tražene“, zaključuje Suzuki.

I dok mlađi članovi klanova moraju da budu na ulicama, oni stariji koji predvode jakuze ostaju kod kuće jer se plaše da bi mogli da „nastradaju od malog, nevidljivog mikroba“, što bi, ukazuje Suzuki, moglo biti protumačeno kao znak slabosti u mačo svetu japanskih jakuza.

Kratki uvod u svet jakuza

Poreklo japanskih jakuza datira još od početka Tokugava šogunata. Oni su jedna od najuspešnijih i najorganizovanijih kriminalnih grupa u svetu. Danas jakuza grupe u Japanu imaju više od 100.000 članova. Poređenja radi, broj aktivnog osoblja koji služi u japanskoj vojsci je skoro 250.000. Najveći jakuza sindikat, Jamaguči gumi, imao je godišnji prihod od preko 80 milijardi dolara do 2015. godine.

Ne zna se tačno poreklo imena „jakuza“, mada je, prema najpopularnijoj teoriji, izvedeno iz naziva za „gubitničku ruku“ (8-9-3, ja-ku-za) u igri kartama „oičo kabu“.

Poreklo jakuze vodi do grupa poznatih kao „bakuto“ (ljudi koji se bave kockanjem) i „tekija“ (uličnim prodavcima koji su često prodavali ilegalnu i ukradenu robu).

Značajan deo članstva u jakuzi, takođe čine „burakumini“ — ljudi koji pripadaju japanskoj „nedodirljivoj kasti“.

Grupe jakuza su dobro poznate po strogoj disciplini, a oni koji krše pravila su često prisiljeni da sami sebi odsecaju prste kako bi se iskupili.

Još jedna vidljiva karakteristika članova jakuze su njihove „irezumi“, tetovaže kojima prekrivaju celo telo. One su postale toliko povezane s jakuzama da su neka javna kupatila i banje počeli da odbijaju tetovirano obezbeđenje.

Jakuze se bave širokom paletom poslova, kako legalnih tako i ilegalnih. Dok trguju drogom i švercuju oružje, organizuju lance prostitucije i ilegalne kockarske kuće, istovremeno obezbeđuju ljudstvo za građevinske firme i posreduju u sporovima.