Šta je Zelenski želeo od NATO-a na samitu u Viljnusu, a šta je dobio?

To se nije desilo. U svom završnom saopštenju, objavljenom u ponedeljak uveče, NATO je tvrdio da je „budućnost Ukrajine u NATO-u“ – ali nije rekao kada bi ta budućnost mogla da počne.Tokom ruske invazije, zapadni saveznici su se mučili oko toga da li da odobre sledeću stvar koju je Kijev tražio: prvo artiljeriju, zatim tenkove Leopard, zatim borbene avione F-16, a zatim kasetnu municiju. Svaki put, ono što se u početku činilo van domašaja, neki članovi na kraju vide kao razumno i pravedno, prenosi CNN.Ali članstvo u NATO-u je daleko značajnije od vojne opreme i možda će proći neko vreme pre nego što se ispuni konačna želja Kijeva. Dakle, šta je tačno Zelenski želeo od ovog samita? Da li su njegovi zahtevi bili realni? I šta je na kraju dobio?

Šta je Zelenski hteo?Ambicije Zelenskog su bile jasne: on bi zahtevao ništa manje od punopravnog članstva Ukrajine u NATO.Na samitu u julu 2022. njegovi zahtevi su bili manje glasni. Zelenski je tek u septembru pokrenuo svoju ponudu za brzo članstvo u alijansi, nakon što je ruski predsednik Vladimir Putin najavio da će priznati četiri ukrajinska regiona – Lugansk, Donjeck, Herson i Zaporožje – kao rusku teritoriju.Ubrzo nakon Putinovih tvrdnji, Zelenski je rekao da Ukrajina aplicira za članstvo u NATO-u „po ubrzanoj proceduri“, što znači da je samit u Viljnusu prvi put da je to pitanje na dnevnom redu alijanse.

Prema politici otvorenih vrata NATO-a, svaka evropska zemlja je slobodna da se prijavi, zbog čega je njen broj narastao sa 12 osnivača na 31 koliko ih ima danas – koji će uskoro postati 32 od pristupanja Švedske.Zelenski se u ponedeljak pojavio pred obožavateljima na trgu Lukiskes u Vilnjusu, na bini ukrašenoj plavo-žutom zastavom Ukrajine i ogromnim natpisom „#UkrajinaNATO33“.Da li je punopravno članstvo bilo realno?Ali, dok je #UkrajinaNATO33 možda osvojio pozdrave u glavnom gradu Litvanije, izgledi nisu bili tako dobri.Hajde da budemo jasni šta znači članstvo u NATO-u. Član 5 Ugovora sadrži princip kolektivne odbrane, što znači da je napad na jednu članicu napad na sve.Član 5 se samo jednom pozivao u istoriji NATO-a, nakon napada 11. septembra na Sjedinjene Države. Ako bi se Ukrajina pridružila danas, uz rusku invaziju, na ovaj član bi se odmah pozvalo, što bi efektivno uvuklo 31 zemlju u rat sa Rusijom.

Američki predsednik Džozef Bajden je pre početka samita u Vilnjusu jasno stavio do znanja da punopravno članstvo još nije realno. Govoreći za CNN-a u ekskluzivnom intervjuu u nedelju, Bajden je rekao da nema „jednoglasnosti u NATO-u oko toga da li da uvede Ukrajinu u porodicu NATO-a sada, u ovom trenutku, usred rata“.„Odlučni smo da posvetimo svaki pedalj teritorije koja je teritorija NATO-a. To je obaveza koju smo svi preuzeli bez obzira na sve. Ako je rat u toku, onda smo svi u ratu. Mi smo u ratu sa Rusijom, ako bi to bio slučaj“, rekao je Bajden.Britanski ministar odbrane Ben Volas ponovio je stav SAD, rekavši da „ne možemo imati novog člana usred sukoba. To bi samo uvelo rat u alijansu."Međutim, govoreći u ponedeljak za CNN iz Vilnjusa, Volas je rekao da „kad god se ovaj sukob završi, treba da budemo spremni što je pre moguće da uvedemo Ukrajinu u NATO“.

Čime bi se Zelenski zadovoljio?Zelenski i njegov ministar spoljnih poslova Dmitro Kuleba su u stvari priznali mesecima pre samita NATO-a da Ukrajina ne može da postane članica alijanse dok je još u ratu. Govoreći na konferenciji za novinare u Kijevu u februaru, Zelenski je rekao da, iako Ukrajina „ne traži zamenu za NATO“, razume da „nećemo biti članica NATO-a, dok se rat vodi. Ne zato što ne želimo (to), već zato što je to nemoguće.”Ulaskom na samit, njegov cilj je bio jasan put ka alijansi bez prepreka kada se sukob završi – i jasan vremenski okvir kada će Ukrajini biti ponuđeno članstvo. Zelenski je u utorak izdao žestoku javnu izjavu u kojoj je osudio „apsurdno“ odbijanje NATO-a da pruži vremenski okvir.„To znači da je ostavljena prilika da se pregovara o članstvu Ukrajine u NATO-u u pregovorima sa Rusijom. A za Rusiju to znači motivaciju da nastavi sa svojim terorom“, naveo je on na Tviteru.Ali odbijanje ili nesposobnost NATO-a da obezbedi vremenski okvir je razumljivo. U stvari, odgovor na pitanje „Kada će Ukrajina ući u NATO?“ je isto što i „Kada će Ukrajina dobiti rat?“ NATO je jasno stavio do znanja da se prvo ne može desiti pre drugog.„Sada je najhitniji zadatak da se obezbedi da Ukrajina prevlada, jer osim ako Ukrajina ne pobedi, uopšte nema rasprave o pitanju članstva“, rekao je generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg na konferenciji za novinare u utorak uveče.

Šta je Zelenski dobio?Završno saopštenje je objavljeno tek oko 18:40. u Viljnusu – neobično kasno za krunski dokument samita.Kasno vreme objavljivanja odražava neslaganja između članica NATO-a koje se nadaju da će ustupiti zahteve Zelenskog za jasnim vremenskim okvirom, i onih koji pozivaju na nastavak dvosmislenosti, na čelu sa SAD i Nemačkom. Bajden je ranije rekao da članovi rade na „dogovoru o jeziku“ oko budućeg članstva Ukrajine; ti pregovori su trajali duže nego što se očekivalo.„Budućnost Ukrajine je u NATO-u“, navodi se u saopštenju. „Bićemo u poziciji da uputimo poziv Ukrajini da se pridruži alijansi kada se saveznici slože i ispune uslovi".Alijansa je, međutim, napravila veliki ustupak Ukrajini, uklonivši ključnu prepreku u procesu prijave.„(Mi) smo se složili da uklonimo uslov za akcioni plan za članstvo. Ovo će promeniti put Ukrajine za članstvo iz procesa u dva koraka u proces u jednom koraku“, rekao je generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg novinarima u utorak.Akcioni plan za članstvo (MAP) je program ekonomskih, odbrambenih i bezbednosnih reformi kroz koje su ostale nedavno primljene zemlje morale da prođu pre ulaska u NATO. Uklanjanje ovog dugotrajnog procesa značajno će pojednostaviti kandidaturu Ukrajine za članstvo kada bude zvanično pozvana da se prijavi.Međutim, uklanjanje MAP-a – koji je kritikovan kao zastareo i preterano težak – nije značio uklanjanje potrebe za reformom. U odvojenom saopćenju koje je G7 objavila u sredu, saveznici su objavili da će članstvo Ukrajine i dalje biti uslovljeno njenom implementacijom programa reformi „koji naglašavaju njenu posvećenost demokratiji, vladavini prava, poštovanju ljudskih prava i sloboda medija, i stavljaju njenu ekonomija na održivom putu“.Bajden je priznao da alijansa nije pozvala Ukrajinu da se pridruži NATO-u tokom samita jer radi na „neophodnim reformama“, ali je rekao da „ne čekamo da se taj proces završi“ da bi se povećala bezbednost zemlje i da članice G7 žele da pruži podršku „u međuvremenu“.Lideri zemalja G7 takođe su predstavili novu deklaraciju podrške Ukrajini na samitu u sredu sa ciljem da se ojačaju vojni kapaciteti ratom razorene zemlje.Ta deklaracija, rekao je Bajden, „pokreće proces u kojem će svaka naša nacija, kao i svaka druga nacija koja želi da učestvuje, pregovarati o dugoročnim bilateralnim bezbednosnim obavezama sa Ukrajinom i prema njoj".Zelenski je zahvalio liderima G7 na novoj posvećenosti.

„Ukrajinska delegacija donosi kući značajnu sigurnost, pobedu za Ukrajinu, za našu zemlju, za naš narod, za našu decu. To nam otvara apsolutno nove bezbednosne mogućnosti i zahvaljujem svima koji su to omogućili“, rekao je on.Pojedini saveznici su takođe najavili nove pakete vojne pomoći Ukrajini – uključujući rakete „Storm Sedou” iz Francuske i paket od 770 miliona dolara iz Nemačke. Međutim, izgleda da će krajnji cilj članstva u NATO-u još neko vreme izmicati Zelenskom.Ali ne treba potcenjivati značaj saopštenja. Volas je u sredu podsetio novinare da je pre samita pitanje članstva Ukrajine u NATO i dalje bilo „ako“. Sada, to je "kada".BONUS VIDEO: Zelenski u Bahmutu

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=apzelenskibahmutnm-novas-worldwide&stream=hp1400&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="5636341"]