Foto: EPA-EFE/JOHN THYS

Napadi premijera Janeza Janše stvaraju klimu straha, kažu slovenački novinari i aktivisti.

Pročitajte još:

Lider jedne od najmanjih zemalja članica Evropske unije pokrenuo je ogromnu kampanju protiv novinara koji mu se ne dopadaju. Slovenački premijer Janez Janša, čija će zemlja kasnije ove godine preuzeti predsedavanje Savetom EU, konstantno i javno napada glavne medije u zemlji.

Desničarski populista i vatreni pristalica Donalda Trampa nazvao je slovenačku novinsku agenciju STA „nacionalnom brukom“, optužio je Radio-televiziju Slovenije RTV SLO za širenje „laži“ i obmanjivanje javnosti, tvitujući da je „očigledno da vas ima mnogo i da ste previše plaćeni“. A ovog meseca premijer je RTV SLO i jednu privatnu televiziju nazvao „neodgovornim širiteljima virusa“.

Janšina kampanja prevazišla je retoričke vode. Prošlog leta, njegova vlada predložila je izmenu medijskih zakona kako bi ojačali stisak države nad STA i smanjili fondove RTV SLO. Državno finansiranje novinske agencije privremeno je zaustavljeno prošle godine što je izazvalo strahove da li će agencija opstati.

Foto: Olivier Hoslet/Pool via REUTERS

Otrovna kampanja

Kampanja je imala toksičan uticaj na slobodu medija u ovoj evropskoj državi, kažu novinari, aktivisti i akademici sa kojima je Politiko razgovarao.

Mnogi optužuju Janšu za napade pune mržnje na novinare i urednike, uključujući pretnje telefonom, pismima, mejlovima i porukama na društvenim mrežama. Novinari kažu da su pod pritiskom autocenzure i da su neki urednici čak zvali policiju zbog pretnji.

I dok su neki novinari pušteni na miru da izveštavaju kao i obično, mnogi koji prate Janšinu vladu kažu da se politički pritisak svakodnevno oseća i utiče na izveštavanje o mađarskim investicijama u Sloveniji, ulozi ultra desnice u zemlji pa čak i Janšinim hvalospevima bivšem američkom predsedniku Trampu na Tviteru.

Na pitanje da li je nezavisnost STA ugrožena, glavni i odgovorni urednik Barbara Štrukelj je kao iz topa odgovorila: „Apsolutno“.

Janšini potezi u direktnoj su suprotnosti sa standarima EU o medijskim slobodama. Potpredsednica Evropske komisije Vera Jurova prošle godine je poručila da „novinari moraju da imaju slobodu da izveštavaju bez straha ili usluga“. Pritisak na medije dešava se u trenutku kada u većem delu centralne i istočne Evrope – naročito u Mađarskoj, Poljskoj i Bugarskoj – vlada strah zbog gušenja medijskih sloboda i pluralizma.

„Osećam izuzetno veliki pritisak“, rekao je dugogodišnji slovenački novinar državnih medija koji je tražio da ostane anoniman. „Ovo što se dešava poslednjih meseci je novo i bez presedana“, dodao je novinar.

Medijske grupe i udruženja takođe su zabrinuti. „Stav Janeza Janša prema slovenačkim medijima nije samo agresivan ili odbojan. Iskreno, otrovan je“, rekao je Noa Bajon, istraživač Fridom hausa, grupe koja prati stanje demokratije u regionu.

Foto: SOPA Images / Sipa Press / Profimedia

Janšin rat sa novinarkama i medijima

Premijer je karijeru počeo kao mladi komunista koji je postao disident u bivšoj Jugoslaviji, da bi kasnije postao desničarski političar. Njegov put vrlo je blikaz putu mađarskog kolege Viktora Orbana, bliskog Janšinog saveznika koji kontroliše najveći deo medija u svojoj zemlji.

Kao ni Orbanu, ni Janši ovo nije prvi premijerski mandat – bio je premijer od 2004. do 2008. godine, onda potom kratko 2012-13. da bi se ponovo vratio na vlast u martu.

Janšina „komunistička prošlost se vidi i utiče na njegov stav prema medijima, a to je stav osobe koja ne želi da čuje nikakvu kritiku na svoj račun“, rekao je Marko Milosavljević, profesor žurnalistike i medijske politike na Univerzitetu Ljubljana.

Kada se Janša vratio na premijersko mesto prošlog marta, „ovaj agresivni pristup medijima i novinarstvu se momentalno osetio“, rekao je Milosavljević i kao primer naveo predlog izmene medijskih zakona kako bi se mediji „zauzdali“.

Stalni „igrač“ na političkoj sceni u poslednje tri decenije i više, Janša vodi Demokratsku partiju Slovenije (SDS), članicu evropske Narodne stranke, gvozdenom rukom. Ali, za razliku od Orbana, Janša je na čelu nestabilne koalicije više stranaka što mu ne ostavlja previše manevarskog prostora. To, međutim, nije sprečilo premijera da napada medije.

U eseju „Rat sa medijima“ koji je objavio u maju 2020. godine, Janša je naveo da postoje „sposobni, profesionalni i etični novinari“ u državnim medijima koje ućutkuju urednice, ali nije naveo koje niti je pružio bilo kakav dokaz za svoje tvrdnje.

„Atmosferu netolerancije i mržnje stvara mali krug urednica sa porodičnim i finansijskim vezama sa stubovima moći duboke države“, naveo je premijer, koga zovu „maršal Tvito“ zbog čestog tvitovanja i napadima na medije preko ove društvene mreže.

Kada je krajem januara izabran novi generalni direktor RTV SLO – u procesu koji je bio toliko sporan da je jedan od kandidata podigao tužbu – premijer je tvitnuo snimak izveštaja RTV SLO o sastanku odbora uz komentar „nadam se da će nova metla počistiti ovo neistinito izveštavanje“.

Janšini saveznici trenutno vode više medijskih kuća, delom uz pomoć investitora povezanih sa Orbanom. Te kuće aktivno učestvuju u zapaljivoj retorici uperenoj na javne medije.

„STA služi dubokoj državi!“, naslov je koji je u decebru objavio sajt Nova24TV koji podržava Janšu.

Premijer odbacuje optužbe novinara. Janša je rekao Politiku da su zapravo on i njegova stranka mete pretnji i napada i kao primer za to naveo demonstrante koji su prošle godine na protestima vikali „smrt janšizmu“, aluziju na jugoslovenski partizanski slogan „Smrt fašizmu“.

Slovenački zvaničnici bliski premijeru kažu da su neprofesionali novinari problem. „Mediji u Sloveniji su potpuno slobodni“, rekao je ministar spoljnih poslova Anže Logar, član Janšine SDS.

Problem sa medijima, objasnio je on, je što nisu ravnomerno „raspoređeni između levice i desnice, već su vrlo jednostrani“, a zemlji je potrebno više „profesionalizma“ kako bi razlikovali „politički aktivizam od žurnalizma“.

Foto: SOPA Images / Sipa Press / Profimedia

Pod pritiskom

Novinari kažu da im napadi na njih koji stižu od visokih državnih zvaničnika i režimskih medija otežavaju posao. „Ne možemo normalno da radimo“, rekao je još jedan novinar koji je, kao i većina drugih, želeo da ostane anoniman iz straha od odmazde. Novinar je rekao da je atmosfera u kojoj reporteri rade „veoma stresna i veoma brutalna“.

U otvorenom pismu objavljenom krajem oktobra, 22 slovenačka urednika upozorila su da je sloboda medija u Sloveniji ugrožena a da novinari „trpe direktno laganje, insinuacije, manipulacije i uvrede onih na vlasti, počev od vrha vlade“.

U nekim slučajevima novinari kažu da takva retorika dovodi do neprijateljstva i pretećih telefonskih poziva i poruka. „Majka ti je kurva a ti si govno. Kad legneš da spavaš, seti se ko si“, stoji u anonimnom pismu poslatom RTV SLO novinarki koje je u nedavnom izveštaju pomenulo Slovenačko udruženje novinara.

„Ljudi se boje“, rekao je treći novinar koji ima visoku funkciju u jednoj medijskoj kući. Novinarke su naročito na meti napada. „Ako žena uradi priču, svi kažu da je kurva i kučka“, rekao je novinar i dodao da „psihološki, situacija deluje kao rat“.

Tu su i pritisci institucija. Dvoje novinara je navelo da je RTV-ov programski savet – čije članove bira slovenačka skupština – izvor indirektnih pretnji i pritisaka. Savet ima ovlašćenja da postavi i otpusti direktora RTV SLO i odobri poslovne planove medijskog servisa.

Takođe, slovenački mediji objavili su početkom meseca je vlada zabranila zvaničnicima javnih zdravstvenih institucija da se pojavljuju na RTV  SLO i jednom komercijalnom kanalu.

Foto: SOPA Images / Sipa Press / Profimedia

STA i finansije

A tu je i pitanje poreza koji građani plaćaju za državne medije i potencijalne promene lokalnih medijskih zakona.

STA oko polovinu prihoda ubira kao javni medijski servis. Iako je STA u januaru delimično vraćena na budžet, posle kritika iz Evropske komisije ali i lokalne javnosti, budućnost ove agencije ostaje neizvesna. Početkom februara, vlada je predložila amandman koji bi promenio vlasničku strukturu organizacije.

Janšina administracija odbacuje svake kritike. „Ni u jednom trenutku nije bilo nikakvog uređivačkog pritiska na STA“, saopšteno je iz vlade.

Na pitanje o predlogu izmene zakona, koji se i dalje razmatra, iz kancelarije navode da izmena medijskog zakona „ne predstavlja pretnju slobodi medija na bilo koji način“.

Foto: EPA-EFE/YVES HERMAN

Autocenzura

Pa ipak, mnogi su zabrinuti i sve više medija prijavljuje autocenzuru. „Neke priče radije ne diramo“, rekao je četvrti novinar i objasnio da su to mahom priče o mađarskom novcu u Sloveniji, kao i priče o institucijama poput policije, ali rastu i usponu ultradesničarskih snaga u zemlji.

Peti novinar koji radi u STA rekao je da ga je jedan zvaničnik oštro kritikovao zbog pitanja o tvitovima premijera kada je podržao Trampove optužbe da je pokraden na izborima i rekao da su mu „kolege savetovale da se ne svađa“.

Voditelji i novinari koji se uključuju uživo postali su „veoma oprezni“ kada govore o vladi, rekao je šesti novinar.

Iz sveta i regiona čitajte:

Neki medijski radnici priznaju da politički pritisak na medije u Sloveniji nije nov. „Pritiskali su nas i kada je levičarska vlada bila na čelu“, ali je ovaj pritisak „organizovaniji“, rekao je još jedan novinar koji radi u medijima.

Slovenačka vlada je odbacila mogućnost autocenzure pojedinih novinara. „Budući da su mediji mahom povezani sa levim centrima kapitala i političke moći, podrazumeva se da apsolutno ne postoji nijedan oblik autocenzure u slovenačkim medijima“, saopšteno je iz kancelarije vlade za saradnju sa medijima.

Ima i onih koji misle da je čitava priča preterana. Janša „ne može nikoga da cenzuriše“ i „nema nikakav pravi uticaj“ u mejnstrim medijima, smatra Jadranka Rebernik, urednica parlamentarnog programa na RTV SLO. „Mislim da se trenutno mnogo drami u Sloveniji“ a RTV „više kritikuje ovu vladu od prethodne“ a „trebalo bi da budu nepristrasni i nezavisni“.

Za mnoge novinare u Sloveniji, budućnost je sumorna. „Sloboda štampe je sve više ugrožena“, kaže Petra Lesjak Tušek, predsedavajuća Slovenačkog udruženja novinara. „Nema mnogo zemalja u Evropi koje su iskusile ovako brz pad slobode medija i štampe“, navodi Tušek.

***

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?

Ostavi prvi komentar