Siromašniji, bolesniji, neobrazovaniji: Afroamerikanci u SAD

„Želim da znate da ste važni“, rekao je bivši američki predsednik mladim Afroamerikancima. „Želim da znate da je vaš život važan, da su vaši snovi važni“, rekao je Barak Obama u video-obraćanju demonstrantima u sredu uveče. Oni ne prestaju sa protestima čiji je povod policijsko nasilje koje je kulminiralo smrću Afromerikanca Džordža Flojda.Mnogi Afroamerikanci u Sjedinjenim Državama ne veruju da su važni i da mogu da ostvare svoje snove. Na masovnim protestima ljudi svih boja u igri je mnogo veći zalog od policijskog nasilja. Radi se o rasizmu i iz socijalne nejednakosti koja iz njega proističe, piše Dojče vele.Zar viševekovna diskriminacija nije prevladana? Od usvajanja Zakona o građanskim pravima iz 1964. godine, crni Amerikanci izjednačeni su sa belcima, a „rasna segregacija“ postala je nelegalna. Mnogi programi inicijative „Afirmativna akcija“ trebalo bi da nadoknade nedostatke s kojima se nosi crnačka populacija u SAD, na primer, kroz rezervisana mesta na univerzitetima. Ali do danas je većinska bela populacija u SAD u proseku bogatija, obrazovanija, zdravija.

Četvrtina prihoda manje

Tokom proteklih deset godina je prosečna zarada afroameričkog stanovništva u Sjedinjenim Državama bila od 20 do 25 odsto niža od prihoda koje ostvaruju bijelci. A razlog za to nije što postoje super-bogati belci poput multimilijardera Bila Gejtsa ili Džefa Bezosa.Samo mali broj Afroamerikanaca iz siromašnih porodica uspeva da prevaziđe tu situaciju: 50 odsto manje Afroamerikanaca, čiji su roditelji po zaradi na donjoj petini lestvice, uspeva da se prebaci u grupu s višim platama u odnosu na decu bijelaca. To je pokazalo istraživanje instituta „Brukings“. Zašto je to tako, iako su ukinute zakonske razlike i nejednakosti?

Strukturalni rasizam

„Postoji čitav niz zakona i pravnih praksi koji negativnije utiču na Afroamerikance nego na ostale grupe stanovništva“, objašnjava Kristijan Lamert, politikolog sa Instituta Džon Ficdžerald Kenedi na Slobodnom univerzitetu u Berlinu. „To podrazumeva sprovođenje zakona, obrazovanje i zdravstvenu zaštitu.“Taj strukturni rasizam ima dugu tradiciju u SAD, kaže Lamert. Kada je vlada 1935. uvela socijalno osiguranje, izuzela je poljoprivredne radnike, poslugu i povremeno zaposlene. Sve su to bila zanimanja s malim primanjima u kojima je Afroamerikanaca bilo nesrazmerno mnogo.Lamert kao aktuelni primer ističe Zakon o borbi protiv uživanja narkotika. „Prestupi vezani za drogu koju primarno konzumiraju Afroamerikanci kažnjavaju se mnogo strožije nego što je to slučaj s dizajnerskim drogama, koje se pretežno koriste na Volstritu.“ To je važan razlog zbog kojeg kod crnačkog stanovništva postoji tri puta veća verovatnoća da će završiti u zatvoru nego belci – što utiče na obrazovne mogućnosti i napredovanje u karijeri.

Đavolji krug

Situacija je slična i u zdravstvenoj politici, piše DW: u Sjedinjenim Državama ne postoji opšte zdravstveno osiguranje. Samo oni koji dobro zarađuju ili imaju fer-poslodavca zdravstveno su osigurani. U 2018. godini, prema studiji fondacije „Kajzer femili“, 11,5 odsto Afroamerikanaca nije imalo zdravstveno osiguranje. Kada su u pitanju belci, 7,5 odsto njih nije bilo zdravstveno osigurano. Uz to, američki zdravstveni sistem je među najskupljima na svetu. Do dve trećine ličnih bankrota u Sjedinjenim Državama posledica je troškova za zdravstvo, a crne Amerikance to više pogađa nego bele.Iako je „rasna segregacija“ zvanično zabranjena, ona i dalje postoji: Afroamerikanci i dalje često žive u zajednicama bez belaca, a belci samo sa belcima. „Zdravstvena zaštita mnogo je lošija u zajednicama sa crnačkim stanovništvom, nego u zajednicama pretežno naseljenim belcima“, objašnjava Lamert. Situacija je slična i u školama: „Suština je da je kvalitet školske nastave u crnačkim četvrtima znatno lošiji nego kod belaca. Shodno tome, šanse crnaca na tržištu rada su manje.“ Razlike u zaradi među etničkim grupama u SAD su istovremeno i uzrok i posledica njihovog lošijeg položaja u društvu.

Kraći životni vek

Ali stanovanje, zdravlje i obrazovanje povezani su i na druge načine, kaže Lamert: „Crnačko stanovništvo često živi u područjima s visokim nivoom zagađenja vazduha, tamo gde mogu da kupe manje zdravu, fast-fud hranu.“ To je glavni razlog što su češće podložni hroničnim bolestima. Odrasli Afroamerikanci pate od dijabetesa gotovo dvostruko češće nego belci. Stečeni oblik tipa 2 – ima ga oko 95 odsto dijabetičara – obično nastaje kao rezultat nepravilne ishrane i javlja se češće u neobrazovnim i siromašnim klasama, piše DW.U proseku, lošije zdravstveno stanje odražava se i na kraći životni vek. Prema zvaničnim podacima Nacionalnog centra za zdravstvenu statistiku, zdravstveno stanje belaca je bolje od stanja Afroamerikanaca i prosečni životni vek belaca duži je za četiri godine. U pandemiji Kovida 19, zbog slabijeg zdravlja, lošije zdravstvene zaštite u kvartovima u kojima žive ili zato što jednostavno sebi ne mogu da priušte da ne idu na posao, umrlo je natproporcionalno više Afroamerikanaca nego belaca.